Godine


| 21.12.2006. | Poezija

Tags:

1985.

*****

Za njima će ostati pesma
pesma rastanka
jer oni veruju u rastanke.

Za njima će ostati gorčina
gorčina ljubavi
jer oni veruju u ljubav.

Za njima će ostati nemir
nemir sreće
jer oni veruju usreću.

Za njima će ostati težina
težina života
jer oni veruju u život.

Jedino što će poneti sa sobom
kad odu
biće njihovi snovi, njihova maštanja i njihove želje.

*****

Pokošena trva miriše i diše
ustajala duša večnosti i kriti
ljubav i želju otkriti
samoću i sreću voleti
sebe i nekog ispred reći
sreći zbogom i otići
zauvek u večnost ostati
sam i umreti.

*****

1986.

*****

Zvezda samoće tone u mrak
postaje večnost.
Odlazi polako
ne žaleći za prošlošću.

Zvezda samoće ostaje i dalje sama
a ima osećaj da je sa nekim bila.

Zvezda samoće umire.
Da li i ljudi tako žive?

*****

A beskrajno ga zatvara
ima kraja iako na prvi pogled
izgleda da ne postoji
mi smo ljudi
iako je čovečno nestalo u nama
mi trajemo!

Iako su sećanja bleda mi pamtimo
iako su ljubavi nestajale
prolatile, ipak smo ih jurili,
mi, ljudi!

Prve senke naše vasione
članovi ovog sunčevog sistema.

Pod čijim se uticajem on nalazi ovde?

*****

1987.

*****

Imam veliku želju da postanem
nešto veliko
što niko dohvatiti ne može.

Imam snove kao i milion
drugih ljudi
ali ih ja ne krijem.

Imam snage da kažem sve
što mislim i osećam
bez straha.

Imam ”sebe” da sa
puta sklonim
sve što mi smeta.

Imam i vremena
da ostavrim
sve što poželim.

*****

1988.

*****

Plakalo je jutro
noć ili rano jutro
slivala se suza za suzom
kap po kap
jer sve je nestajalo
postali smo stranci.

Ne sećam se zadnjeg poljupca
ali ću uvek pamtiti prvi
plačem, jer znam
da te ne mogu imati
ćutim, jer znam
da je sve uzalud
radim sve ono
što nikada radila nisam
da bih ti bila nalik.

Proklinjem dane
kad sam te srela
i molim sidbinu
da što pre odeš iz mog života
da mi više ne daš razloge
da te ikad zaboravim.

*****

Hoću
svoj život
i svoje pokajanje.

Hoću
svoj mir
i svoje ćutanje.

Hoću
svoju tugu
i svoje radosti.

Hoću
srećna da dočekam
novo proleće.

*****

1989.

*****

Neka mi Bog
pomisli najlepšu želju
neka mi tvoj dah
sklizne sa usana
neka mi glava klone
na tvom ramenu
neka me probude
tvoji poljupci
neka me isprate tvoje suze
kad ”odem”
i neka me osmehom dočekaš
pri mom novom radjanju

*****

Share!

About the author


Suzana Janačković Živković
Tehnolog. Bloger. Voli knjige, muziku, filmove i web design. Piše poeziju. Uređuje Tragove. BITNO joj je veoma bitno. U slobodno vreme ... šta to beše slobodno vreme?


  • twitter
  • Facebook
  • Linkedin
  • rss
  • email



Related Posts

Discussion: Total 4 Response

Comments: 4 to “Godine”

  1. Ivana says:

    Predivne su pesme 😀

  2. Suske says:

    Hvala Ivana 🙂

    … a moja osećanja se nisu promenila za sve ove godine ….

  3. kukac says:

    ovo je super 🙂

  4. Suske says:

    Hvala Kukac 🙂

    Neke su i objavljene tada, u nekim novinama, pa se osmelih da ih postavim….

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • The song has kept us ... :)