Sasvim obična priča

Meme by Lang

…. je da pobegnem.

Napolju pljušti. Prozor ne otvaram, možda zbog kapljica velikih k’o pesnice, možda zbog svetlosti i zvuka koji se nebom prostiru. Misli mi lutaju, traže izlaz, pogled prikovan na prelep letnji dan, na proplanak obasjan suncem, zelenim granama stoletnih stabala. Želim da budem deo tog tamo za mene lepšeg sveta. Pogled ne pomeram jer ću ugledati stvarnost, tako oholu, jezivo bolnu, mučnu, na samom dnu ovog sveta, gde mi samo nebo daruje lepotu.

Sad je i ono nestalo. Sad sam na ivici.

Uputih reči književniku, uz strah da neće razumeti ono što želim da kažem. Nevešto složenim slovima u reči, reči u rečenice, a rečenice u paragrafe.

Mnogo je nas koji pokušavamo da se iskažemo kroz reči, mnogo je onih koji misle da će se njihov sklop dopasti većini, a tek nekolicini to zaista i uspe. Ja nisam od tih kojima će uspeti, ali i ne pokušavam da se dopadnem baš svima. Moja priča je sasvim obična, nastala iz nečijih lepih reči i podrške, i kao takvu je negujem i čuvam. Nije mi važno koliko će se ko pronaći u ovoj priči, nije mi važno koliko vas će me ismejati, izbrisati link ka meni, važno mi je da svi koji ovde svrate, znaju da čitaju nečiji život, sasvim običan.

Moje reči se nižu u trenutcima kada sam besna, tužna, zaljubljena, ostavljena, retko kad srećna.

Nisam ni pisac, ni pesnik, život sam posvetila brojkama i kroz njih se izražavam. Činjenice, dokazi, sabrani, oduzeti, to je moj život. Slova su samo oznake za brojeve, retko kad su reči, a paragrafe, na njih sam pa skoro i zaboravila.

Ako vam je miš u gornjem desnom uglu ekrana, i u blizini je malog crvenog dugmeta označenog slovom X, slobodno ga pritisnite, ja više nemam reči, koje bih danas sa vama da podelim.

Molim prozvane (izvinite zbog linkovanja) da ne komentarišu, neću ih razumeti. Bar ne danas.

Be Sociable, Share!

• 

Objavljeno: 25.04.2007
Svrstano u: Blogerski ABC i meme, Neka me takve | 8 komentara
Tags: Bežanje, Tuga