Moram da napišem nešto, što će oterati prethodni post, negde niže. Da ga potisnem. Da prikrijem tagove. Pokušala sam da odspavam. Probudila sam se sa gorkim ukusom u ustima.
Nemam gde da pobegnem, zatvorena u četiri zida gde god da se okrenem, nezadovoljna, pre svega samom sobom, pa onda svim oko mene što se (NE)dešava.
Ovo niko neće pročitati te sam spokojna, i oteraće ono sivilo od danas, još samo da sperem ovaj gorak ukus u ustima, ogromnom šoljom crne kafe ….. možda tekilom … danas je dan za to …
Objavljeno: 25.04.2007
Svrstano u: Poruke | 3 komentara
Ključnih reči nema
Ako te zanima ova tema ...
- Pčelica Maja - 18.03.2010
- Time - 31.12.2009
- Mali oglas - 24.08.2009
- MAJMUNE UMOBOLNI - 12.04.2009
- Kupujem prijatelje - 18.03.2009
- Som - 10.03.2009
- Pa red je … - 12.09.2008
- Što volim … - 10.06.2008
- Poruke lične prirode - 28.04.2008
- Prosto pa prošireno - 09.04.2008
Komentari
Članak je objavljen 25.04.2007 u 7:51 pm i svrstan je u Poruke. Dostupan je RSS 2.0 feed za komentare. Možeš da ostaviš komentar, ili trackback sa svog bloga.
Nista nisam procitala, evo zmurim…
Al’ moze i tekila ako je vec dotle doslo.
Zmurim…
I ostavljam ti male tragove secera protiv gorkog ukusa.
……..
Treba izbacivati iz sebe, posle je nekako lakse…
Tako je, ako ti je jos uvek tesko, upotrebi sva raspoloziva sredstva… Ostavljam ti osmehe za pocetak dana
Inace, ni ja nisam nista video… Pisem onako, bzv.
@Jelenaartpoezija
@Kenshin
Tekilu sam preskočila, kafa nije sprala gorak ukus. Neki prijatelji su se potrudili da mi ulepšaju veče.
Probaću sa šećerom i osmehom. Divan je dan, kao i vi.