Sasvim obična priča

Blogerski ABC: slovo Č (sa kvačicom ukoliko neko ne vidi)

Znate šta mi je prvo palo na pamet, da vam izredjam sve moguće reči koje počinju na slovo Č, pa da vam o svakoj napišem toliko da vam dosadi već kod treće, pa odustah. Zašto? E na to će te dobiti odgovor ako nastavite sa čitanjem.

Imam mnogo reči stvarno koje me impresioniraju, samim izgovorom a počinju slovom Č, ali reč Čobani, je moj favorit za danas. Tu reč toliko volim …. ma reči nemam.

Izvorni kontekst

Elem ako ste mislili da ja nisam čuvala ovce kad sam odlazila kod dede na selo, grdno ste se prevarili. Jesam i to mi iskustvo i dan danas stvara takvu nelagodnost da ne mogu da vam objasnim. Čuvanje ovaca je trajalo pa negde 2 sata, u ogradjenoj nekoj livadi, dovoljno velikoj da se tih 20-tak ovaca rasporede, te da jedna drugoj ne smetaju. Ovce nisu imale gde da pobegnu, ja sam bila tu tek onako. Medjutim, ovce idu samo za čobanom koji im konstantno dozira neku poslasticu, pa se jadne tako nadaju da će im jednom čoban dati da se slatko nakrkaju te ga u stopu prate. Totalno neiskustvo za ovakvu vrstu komunikacije izmedju ovaca i mene kao i česta upotreba šarenog štapa, zvanog prut, naterala je ovce u takvu trku po onoj livadi, da im nije bilo spasa, a ni meni sa njima. Ja sam plakala, a one su ispreskakale tu ogradu i rasipale se unaokolo da nije bilo šanse da ih ponovo okupim, a još manje da ih nateram da me prate.

Shvatih bolnu istinu, da od mene čoban nikad neće biti. Šta su mi sve rekli ukućani, bolje da vam ne pričam, zadržaću se na komentar brata, koji je u papučama dotrčao od kuće da vidi izbliza dogadjaj. “Sestro za ovce ti treba poseban tretman …”. Na žalost ili sreću taj tretman nisam bila u prilici da izučim, ali da sam bar na kratko bila čoban, jesam i sigurna sam, da sam mogla da im udjem u mozak bila bi sjajan čoban.

Izvorni kontekst 2

Pokušavala sam dugo da saznam zašto su čobanski posao uglavnom obavljali stariji ljudi, kad su jadni morali stalno da idu za njima, ili ispred njih i da ih šetaju i mame tako po ceo dan. I onda su mi objasnili da taj čobanski posao ne obavljaju samo sami čobani, već da imaju pomoćnike, takozvana “pceta”, koja se na samo malu tihu naredbu “sakupi” rastrče oko ovaca, laju na njih, plaše ih, reže, zavijaju, i sakupe ovce oko čobana. Neki čobani nisu čak ni hodali. Moj pokojni deda, laka mu zemlja, sve vreme svog čobanstva je jahao kobilu. Kobila je bila poslušna, “pceta” su bila poslušna a bogami i ovce iako ih je bilo mnogo (preko 100). Samo ni tu nisam uspela da shvatim da li su ovce pratile dedu, kobilu ili su se pak plašile od “pceta”.

Izvorni kontekst 3

Svaki pravi čoban zna svaku svoju ovcu “napamet”. Zna koja je “jalova”, koja će posle muže da mu “ritne kovu”, koja daje najbolju vunu (kvalitet), a koja daje najviše vune (kvantitet), koja “blizni” , koja je crna, i ono najvažnije koja je to ovca vodja, tj. prva ovca medju svim ovcama. Na nju su čobani obraćali posebnu pažnju. Ona je uvak morala da dobije najbolji deo kolača, jabuka, šećera, da stalno bude namamljena i zadovoljna. Ona je u stvari bila ključ za dobrog čobana. Svaki čoban na ovom svetu ima jednu takvu ovcu. Ali svaki.

Izvorni kontekst 4

Kad sam bila nekih 10 godina, deda je imao 80 ovaca. (ovo je drugi deda, on je još živ, neka mi je živ još 100 godina!). Kako su starili (on i baba), a mi rasli, nije bilo mogućnosti da se čuva toliki broj ovaca, pa je deda smanjio broj tu negde na 40 “bravi”. Godine su i dalje prolazile, ovaj deda nije imao kobilu, nije bilo više ni onih profesionalnih čobana, koji sakupljaju sve ovce u selu i u letnjem periodu “od Djurdjevdana do Gmitrovdana” i čuvaju ih negde po planini, i povremeno šalju mlekare da dostave vlasnicima mleko kad na njih dodje red, a proporcinalno broju ovaca koje imaju, te je morao tu brojku opet da smanji. Ostadoše samo 20. Tad je deda morao sam da ih čuva, ma da je pokušao jelte da me edukuje a ishod znate već. Nakupio deda godine, a ovce su se smanjivale obrnutoopropcinalno, i u 80-oj godini, iako mu je sve jasno pokazalo da ovce više ne može da čuva 1/80 = 0.0125, a i matematički proračun je bio jasan, deda je odlučio iz puke tuge i žalosti a i navike da bude čoban, a s’ obzirom na činjenicu da nije dobio “čistu nulu”,da ostavi jednu ovcu. Kaže ovca je “bremena”, mlada, a i daće je komšiji da je on čuva do se ne “objagni”. Ostao je sad deda bez svojih ovaca, ali sa radošću gleda tudje ovce i raduje im se kao da su njegove i seća se svojih čobanskih dana.

Preneti kontekst

Ovo je već “primenjeno čobanstvo” na savremeno društvo i gradsku sredinu. Već napisah, a neću da vam linkujem znate već, da sam pre par dana rešila da zbrišem sa posla onog trenutka kad moji šefovi “nestanu u nepoznatom pravcu”. Drugog dana primene mog novog kolektivnog ugovora, na izlazu od onih 7 ha otvorenog prostora, ugledah mog prijatelja, koji mi umesto pozdrava reče “A ti sejo krenula za ovcama …” . bi mi malo čudno jer me je obično zvao poštar zbog načina na koji nosim svoju “daleko od ženske” torbicu, ali kad ukapirah !!!! , pa ja sam bila toliko ponosna na sebe da ne mogu da vam opišem. Napokon sam im ušla u mozak, ko pravi čoban.

Deda ! Čeka te slovo Ć (ćurke, ćeramida, ćaskanje, ćira, ćup, ćuk, ćapiti, ćeretanje, ćao …. )

Objavljeno: 15.05.2007
Svrstano u: Blogerski ABC i meme, Između redova, Politika | 11 komentara
Tags: Politika, Srbija