Stalno pišem o tome kako sam razočarana u nekoga ili nešto, pa se stiče utisak da sam jedno razmaženo i prepotentno stvorenje. Čitajući ovaj članak o štetnosti duvana, ma da sam i ja imala jedan sličan, iako se trudim da potisnem … taj trenutak je urezan, i ne prodje dan da ga se ne setim.
Počela sam kao dete sa lečenjem od alergije. Testeri su pokazivali reakcije i na polen, prašinu, grinje, smolu, duvanski dim … i da ne nabrajam, ne bih se svega ni setila, ali znam da su mi probe radjene na obe ruke, po 20 na jednoj, a na svakoj od njih je postojala reakcija. Terapije su bile mukotrpne, često i jako bolne. Možda će vam biti degutantno, ali jedna od terapija je bukvalno šmirglanje nadlaktice i nanošenje gela, zatim sterilna gaza pa zavoj. Terapija je trajala bar dve godine, svaki drugi dan. Odlazila sam sama, pre škole, posle škole, kako kad. Dugi rukavi ili pak jasno vidljiv zavoj nisu bili prijatni za gledanje a još manje za nošenje. Inekcije, masti, šamponi, … razna čudesa …. stvarno se trudim da zaboravim.
Kako sve to nije davalo nikakve rezultate, morali smo dalje. Probleme oko dobijanja uputa bolje i da ne pominjem. Kako god, poslednje što je moglo da se učini su bile neke ampule, sećam se dobro Nemačkog proizvodjača koje smo jedva nabavili. I tu je bio kraj. Ja sam bila alergična i na njih. Rekli su mi da ne mogu više ništa da učine, i da dalje moram sama da se snalazim. Upornost, pre svega mojih roditelja a i moje, dovela je napokon do delimičnog izlečenja. Ostale su reakcije jedino na polen, grinje, prašinu, duvanski dim i smole šljiva, bar smo tako mislili tad.
Kada sam došla u Bor, kao student sam bila u obavezi da nekad dva puta odlazim na fakultet. Prolazila sam kroz centar grada, gde je svega bilo samo ne svežeg i čistog vazduha. Čuvala sam se koliko sam znala i mogla, nisam dozvoljavala konzumaciju cigareta u mojoj sobi, nisam ih ni ja konzumirala. Tog dana sam kroz centar prošla i taj kobni treći put. Otišla sam u bioskop, to je bilo jedino mesto u to vreme gde je moglo da se izadje, ako zanemarim 3 kafića u samom centru, gde se nije znalo da li je gore ući u njih ili stajati ispred njih. Na pola filma, počela je mučnina, i nesnosan svrab. Čini mi se da su svi gledali u 11 red, i mene koja više nije znala šta će sa samom sobom. Izašla sam napolje i sačekala završetak filma.
U takvim situacijama sam pila neki lek “avil” mislim da se zvao, stvarno se ne sećam, i od njega sam uglavnom uspevala da se umirim i odspavam. Na moju sreću, mojoj tadašnjoj cimerki sam objasnila svoje probleme i nagovestila da ukoliko me bude videla sa pečatima, i otečenu, da se ne plaši i da je to samo moja alergijska reakcija na nešto. Znate šta, tog jutra sam se prvi put uplašila u životu. Cimerka me je probudila i rekla mi da se ne plašim. Da izgledam strašno, i da verovatno neću moći sebe da vidim. Pozvala je još jednu drugaricu, umotale su me u šal i odvele u Dom zdravlja. Bila je subota i jedan dežurni lekar. Zdravstvena knjižica – strani zavod, neljubazno osoblje …
“Pa mogle ste i juče da dodjete a ne sad!”
“Mogle smo, ali ona juče nije izgledala ovako, kao sad.”
Onog momenta kada su sklonile šal, kažu bar, da je sestra htela da se onesvesti. Strku, jurnjavu, telefoniranje i sve ostalo bolje da zaboravim. Zvali su i tu alergološku ambulantu, tražili karton, opšte ludilo. Dali su mi inekcije, i poslali u bolnicu, na neke analize i pustili kući !!!. Trećeg dana sam progledala, ono što sam tada videla … ispucale usne, natečene, gornja do nosa, donja do brade, pečati natečeni svuda po telu, …. preživela sam, dobro je, nemam srčanih smetnji, pritisak normalan, psihički stabilna …
Posle dve godine, nakon svega toga, iz najglupljeg razloga koji postoji na ovom svetu, okinute godine na faksu, posegnem za cigaretom!!!! Moja sestra je pozvala oca. Kada sam ušla, sedeo je za stolom, glave uronjene u šake. Ćutao je. Sela sam naspram njega. Očekivala sam buru pogrdnih reči, svadje, objašnjavanja, ubedjivanja, pa čak i šamar …. ništa od toga nije rekao, niti uradio. Pogledao me je sa suzama u očima:
“Desnu ruku sam mogao da dam da to nikada u životu nećeš da uradiš. Ti koja si prošla golgotu ne bi li postala čovek. Desnu ruku bih dao …”
Ne prodje dan da se toga ne setim. Dan jedan ne prodje … Koja sam ja … stoka !
Objavljeno: 18.05.2007
Svrstano u: Neka me takve, Pričam ti priču | 32 komentara
Tags: Cigarete, Porok, Zdravlje
Ako te zanima ova tema ...
- Kapitulacija - 28.07.2010
- Sigurno je od kiše - 19.07.2010
- Da mi je da budem Brana bar 3 dana - 19.07.2010
- The Forgotten People - 16.05.2010
- Pčelica Maja - 18.03.2010
- Protected: Da mi je bar jednu noć da budem ovca … - 15.03.2010
- Ima jedan svijet - 09.03.2010
- Kontrola - 01.02.2010
- Time - 31.12.2009
- Informacije - 11.12.2009
Komentari
Članak je objavljen 18.05.2007 u 10:15 am i svrstan je u Neka me takve, Pričam ti priču. Dostupan je RSS 2.0 feed za komentare. Možeš da ostaviš komentar, ili trackback sa svog bloga.
Nikad nije kasno da ispraviš to…
Da i sam nisam učinio isto što i ti, mogao bih da te kritikujem. Ovako, možemo samo da ćutimo i stidimo se. Doduše, nisam imao nikakve zdravstvene smetnje koje bi pušenje pogoršalo, ali opet…
poz.
Jedan moj profesor sa fakulteta je nas pusace nazivao ,,zdravstveno nevaspitanim,,osobama.
Pa kako si sada? Kako izdržavaš? Lečiš li se, jer je medicina danas “napredovala”?
A cigarete? Ima li kakvih promena, ako pušiš je li isto kao i kada ne pušiš? Objasni, bre, malo bolje. Ne možeš tek tako da nas ostaviš u nedoumici.
Da ne bude zabune: nisam pitao za pušenje nago za alergije (moj pokojni drugar Ćure zvao ih je ALEGORIJE)
Bog da mu dušu prosti!
Slažem se sa Ivanom. Kad sam ja uspeo, može svako…
Svesna sam i ja da može, da mislim da ne može našla bih neko opravdanje. Ovako pored stida i besa ne osećam ništa više. Niti imam dovoljno snage a ni dovoljno “zdravstvenog vaspitanja” da ih pobedim.
Hvala vama što ste pročitali ovo i našli dovoljno lepih reči da prokomentarišete.
Što se alergije tiče, kontrolu sam radila pre dve godine. Imala sam tada identičnu situaciju koju sam navela i još pride hroničnu upalu desnog sinusa. Jačanje imunog sistema je jedina stvar koju mogu da uradim, ma da je sve teže kada se zna i gde radim, i koliko godina imam. Nadam se da ću uspeti da i dalje kontrolišem situaciju kakva je sada.
Cigarete pokušavam da ostavim, smetaju mi, ali eto, samo se nerviram i ne uspevam da ih se otarasim u potpunosti. Dosta sam smanjila … ali … valjda ću uspeti do kraja godine. Dala sam sebi neki rok …
A da li si probala da neko vreme provedeš na moru? More čini čuda. Mnogi moji prijatelji su dobijali terapiju MORE. Spale-Valjevac je u mestu Prčanj u Boki lečio svoju astmu, Erhard-Švaba (rak na bronhijama) dolazi već nekoliko godina u Finidu, iako su mu pre pet godina lekari davali samo par meseci života. Jožica-Slovenka (rak dojke sa metastazama) operisana pre devet godina, još uvek batrga po ovom svetu. Doduše njoj litar rakije traje samo tri dana (pored tri-četiri piva).
Sad se nešto setih: jesi li probala, kada ti se pojavi alergija, da popiješ nešto rakije (to je alkohol-dezinfekcija).
Ovo najozbiljnije mislim i nemoj misliti da se zezam! Stvarno! Da se sa takvim stvarima šalim ne pada mi ni na kraj pameti!
Možda imam drugačija shvatanja jer sam iz PROŠLOG STOLEĆA, ali vredi pokušati i sa narodnim lekovima, a ne samo farmacijskim!
Sve najbolje želi ti DEDA
Zaboravih!!!
Za sinuse sam 1000 % siguran da more pomaže, i to iz LIČNOG iskustva. Prvi put sam video more kao student (što ti je Beograđanin?!) sa 20 godina, u Splitu na Bačvicama za svega 15 dana ispraznio sinuse (bolovao 5 godina) i posle toga nekih 20-tak godina ni glava me nije zabolela.
Duga priča, a ti je skrati i idi na more.
Ciao,Bella!
Hvala sveopštideda, na lepim željama.
Na more sam bila u mogućnosti da odem na 15- dana, ali ima već 10 godina kako ni tih 15 dana ne mogu sebi i svojoj porodici da priuštim. Sad ne koristim nikakve lekove, trudim se da ne budem bolesna, i da eto izbegavam druge alergene …. pa čak iako sam pušač uglavnom prostorija gde boravim mora da bude provetrena. Pijem čajeve ubrane sa čistog područja Stare planine, i verujem da pomaže, ma da ni tu nisam nešto uporna. Uhvati me period kad mi i to bude naporno.
E jedino što ne radim, a u šta sam sigurna da grešim, što ne konzumiram alkohol. Ovde ne računam dve čašice tekile, dva puta godišnje i dve čaše crnog vina isto toliko puta. To jednostavno sebe ne mogu da nateram. A vredelo bi, ubedjena sam.
Imam ja izgleda još dosta posla dok se ne uvedem u red …
Uh, suske, naježih se. Vodi računa i dalje, i te cigarete pobedi, biće ti mnogo lakše.
Trudim se Pu, stvarno, moram da ih pobedim
Ovako kaze meni jedan drug:,,Jedna mala,malecka,cigareta je jaca od tebe,tako velikog.Stvarno si slabic,,.
Ja se upravo tako i osećam. I već napisah negde, stvarno sam im rob. Promeniću ja to …
imaš našu podršku
Hvala vam, divni ste
Prvo sa pocetka tvog clanka sto si napisala…
uopste ne mislim da si razmazena i to…!!!!
Drugo za cigare ne znam sta da ti kazem nikad nisam pokusala da ih ostavim.
Trece- izgleda ko je alergican na nesto on je alergican na vise stvari.
Ja sam alergicna na metal pa moram svaki dugmic na farmericama lepiti raznim cudima inace se ospem; pcele, paracetamol, …
Uzas kakve si doktore srela tad kad su te drugarice odvele.
Ja sam imala srece da kraj mene u trenutku teskog soka od … budu cika Mica(medicinski brat) i doktorka Ivana.
Oni su mi spasili zivot u osnovnoj skoli. Za mene su oni Vecni Velikani.
…
U zivotu sam sretala neke “pametne” doktore koji su mi prepisivali lekove par puta sa … u sebi bez obzira sto mi na zdravstvenoj pise ogromnim crvenim slovima da sam alergicna i pored moje napomene, usmene.
Cujem da u nekim zemljama ljudi nose oko vrata lancic na kome pise na sta su alergicni i to bi bilo genijalno kad bi se neko setio da ovde sprovede u delo.
…
I izvini Suske sto sam se raspisala.
Cuvaj se.
Hvala ti jelenartpoezija, i uopšte se nisi raspisala. Žao mi je što i ti imaš problem sa alergijama, opterećuju bez neke realne mogućnosti da se stanje popravi sa godinama, na protiv postaje sve gore i javljaju se nove …
A eto vidiš potpuno sam zaboravila na moju alergiju na metal. U stvari jedno nisam alergična na zlato jer u toj leguri od koje se pravi nakit i galvanizovan malim tragovima zlata, nema nikla. Izgleda je nikl taj koji nam pravi problem. A to sam primetila pre 5-6 godina, kada sam se osula od nekog srebrnog nakita …
Sličan problem “savesnih” i “razumnih” lekara sam videla svojim očima kad je moj zet dobio penicilinski šok, i kada su mu nakon ukazane pomoći izbacili inekcije i dali terapiju kapsulama na bazi penicilina !!!
Ne vredi i da nosimo table na grudima, nemaju pojedinci sluha, a dovoljna je samo jedna greška i da sve ode dodjavola.
Sve najbolje Jelena …
Ma samo stisni zube. Jedan moj ortak ih je tu skoro ostavio, posle Šešeljevog štrajka. To ga je i podstaklo.
“Ako je moglo ono govedo mesec dana da ne jede”, priča sad svima redom, “mogu i ja bez cigareta”. I ostavi ih definitivno.
Inače i ja sam ostavio cigarete sinoć. Na klaviru.
Nemoj se osudivati zbog manjkavosti,svi ih imamo samom sto neko je toga svjestan ,a neko nije.Samo ti znas sta je najbolje za tebe i kada dode pravi trenutak,ti ces ga prepoznati.Nista se ne moze na silu.Hrabro naprijed .
Take care
Afrodita
Ha, ha … kako dobra stimulacija. Vidiš nisam razmišljala na taj način, a valjalo bi … ma da i ovaj klavir nije loš, ako ga imaš …
Baš sam se pitala što ne svraćaš …
Afrodita, dobro došla na moj blog
Ma nekad moraju neke stvari da se urade i na silu. Neprijatno jeste, ali bude efikasno. Ovo pričam isključivo iz razloga što sam mnoge dobre stvari morala raditi na silu, iako nisam uživala u tome, bar ne u tom trenutku.
Hvala na lepim željama
Dobro jutro Suske,
zelim da ti se zahvalim na konstruktivnoj kritici.Da mi nisi skrenula paznju,najvjerovatnije da bi jos potrajalo dok bih skuzila sve ove zavrzlame oko fotografija.Sad je i to nauceno i jos nesto,uvijek mozes komentirati,ja sam nova u ovom blogerskom svijetu i imam jedan dio nejasnoca,ali sve ce to doci sa vremenom.Ja pisem i pravim greske,ali boze moj,jedino se na gresci uci.
Ps.Posto procitas poruku,izbrisi je,jer nema nikakav kontekst sa temom.
cao…………..Have a nice day
Afrodita
Dobro jutro Afrodita
Poruku neću obrisati, iako nema veze sa temom, možda još nekom da zatreba …
A za sve nedoumice oko blogovanja, postavljanja fotografija, i još koječega imaš objašnjenja na forumu 381 koji je u stvari i nastao kao podrška blogu. Tamo možeš da se informišeš, kao i da postaviš pitanja u vezi nedoumica koje imaš. Svi smo mi u početku imali iste probleme i nerazumevanja, niko se naučen nije rodio, mnogi od nas i dalje uče. Zato nam se pridruži, svi su poprilično gostoljubivi i spremni da pomognu u svakom trenutku.
Prijatan dan i tebi …
Razmisljam kako da skratim sve sto bih ti rekla……
Uglavnom, slicno je bilo i sa mnom. Secam se, po 20, onih malih “potkoznih” inekcijica na svakoj podlaktici, svakog drugog dana. Rezultat: na skoro sve sam bila bar malo pozitivna. A pre 3-4 godine sam, kao i ti zavrsila u hitnoj, zavijena u carsav, a sestrica je stvarno vrisnula kad me ugledala…
+i ja pusim, i nema potrebe da ti govorim sta mislim o sebi kad su cigare u pitanju…
E, da. More mi pomaze, jako. Mada sam zadnji put bila pre 2-3 godine, i ne znam kada cu opet. . .
Djej- ostavila si me kao zadnju cigaretu…..
Pevaj sebi ili u sebi i bataljuj to sranje, a kad ostavis, reci kako i mi ostali koji jedemo… cigarete da to isto uradimo.
Stvarno smo zdravstveno nevaspitani…
@AB, jao pa zar i ti? Stvarno smo za batine … i uopšte mi nije drago što nisam usamljena u ovome …
@Deda, ja mislim da je najbolje da odredimo datum i da krenemo svi zajedno … pa da nas ta sramota, valjda će, natera da izdržimo …
Juce mi prijatelj reko kako samo djulovi jos puse….
A ja klimam glavom, podrzavajuci to sto prica….
Posle nekog vremena,ko da mi nista nije rekao, palim i mislim u sebi,,stvarno sam djulov,,….
Suske…nikako da odredim datum…
Ma nisi uopšte o tome razmišljao, i ne dotiče te baš ni jedna pogrdna reč. Razumem ja to. Nego mislim da je krajnje vreme da se prizovemo pameti, ako nije već kasno …
Ma nas i deca opominju, ali mi izadjemo na terasu i ko dva kretena … ma šta drugo da kažem …
Ja sebi dadoh rok. U 2008. bez cigareta.
-bez prolongiranja….
I ja zbog dece curim na terasi…
Ma ne prolongiram … to je krajnji rok.