Blogerski ABC: slovo N
A noći su najteže. Kad hiljade misli krene kroz glavu, i ne daju snu da zagospodari. Kad se pomešaju želje i realnost i kad shvatiš da sve što se dešava, dešava se jedino tu, na tom jastuku, u tom mozgu, u tom polusnu.
I u tom trenutku shvatiš da tebi ništa drugo i ne treba, da su ti reči jedino što očekuješ i što uzimaš. Reči koje te podižu da istraješ, reči koje pomeraju granice, reči drugome napisane u kojima se pronadješ, samo ti, sasvim sam. I ništa ti drugo ne treba, i ništa više ne tražiš.
A onda se preneš iz polusna i shvatiš da to nekom smeta, da ti ne dozvoljava da pokupiš reči, da možda time rušiš nečije snove, i pitaš se da li smeš, da li je to toliko strašno, da li je to toliko važno?
Znaš da nisi vetar da tudje grane lomiš, nisi ni oluja, nisi ni želja nečija, ni san, nikome nisi važan i nikome ne trebaš. Ne izvinjavaš se jer nemaš zašto, i snove koje sanjaš samo su tvoji, i ovo parče neba je samo tvoje gde postojiš samo ti, gde nije mnogo važno ko će te razumeti i da li će te uopšte razumeti.
Ovde nema nas, bila sam samo ja, sama, i sad polako nestajem, pretvaram se u prah, koji kroz prste prosipaš.
Objavljeno: 10.07.2007
Svrstano u: Blogerski ABC i meme, Pričam ti priču | 5 komentara
Tags: Ljubav, Priče
Postovi sa sličnom temom
- 56. strana, 5. rečenica - 17.11.2008
- Volim – ne volim - 27.10.2007
- Vozi Miško ….. - 23.10.2007
- Trag - 11.09.2007
- Nekoliko apsolutno nebitnih stvari o meni - 01.09.2007
- Slike - 30.08.2007
- Onako, veliko malo - 14.08.2007
- Njuškala - 18.07.2007
- Ritual - 29.05.2007
Komentari
Članak je objavljen 10.07.2007 u 2:22 am i svrstan je u Blogerski ABC i meme, Pričam ti priču. Dostupan je RSS 2.0 feed za komentare. Možeš da ostaviš komentar, ili trackback sa svog bloga.
Dirljivo i iskreno,do bola.
“A noći su najteže. Kad hiljade misli krene kroz glavu, i ne daju snu da zagospodari.” Onda lepo sednem i pisem moje sumorne pesme.
Jako lepo i bas bas dirljivo.
Nisi bila sama, samo sad tako izgleda…Sama si od kad si prestala da verujes…
Nema me pet dana a ovde se svasta lepo izdesava.Svidja mi se tvoje slovce.
Ja uporno pokušavam da “prestanem da verujem”, pišem i nagovaram samu sebe da je to najbolje rešenje … ali, čini mi se da nikad neću prestati da verujem i da se nadam …