pokloni se
pa pokreni
lavina nek’ sama stane
tu sa strane
u moru je samo kap
i još manja
ne talasa
samo sanja
a snovi su oživeli
bar se nada
jada
slaba
sada
ni trenutke sad ne broji
misli roji
i rimuje
da povrati taj što gleda
jad i beda
nema mira
svemir dira
zamajava sve od reda
oprostite ludoj glavi
haos pravi
neće dugo
bar se nada
jada
slaba
to što voli
koga briga
nije ona neka knjiga
da listove sam okrećeš
niti da joj misli skrećeš
olovne su
teške
glupe
vreme kradu
oprostite zaljubljenoj
neće dugo
bar se nada
jada
Objavljeno: 25.07.2007
Svrstano u: Poezija | 5 komentara
Tags: Ljubav, Poezija
Ako te zanima ova tema ...
- Sigurno je od kiše - 19.07.2010
- Da mi je da budem Brana bar 3 dana - 19.07.2010
- Jebiga, al’ … - 24.05.2009
- Proleće - 11.04.2009
- Ne gubi vreme - 07.03.2009
- Zagonetka - 24.10.2008
- I danas - 13.09.2008
- Krug - 13.07.2008
- Sigh - 16.06.2008
- Staklo - 09.06.2008
Komentari
Članak je objavljen 25.07.2007 u 12:04 pm i svrstan je u Poezija. Dostupan je RSS 2.0 feed za komentare. Možeš da ostaviš komentar, ili trackback sa svog bloga.
Meni se svidja,jer nije knjiga,moze da se zaljubi,da podeli jade sa drugima.
Ma može, ko joj brani, ali ne mora da piše …
Biće od tebe pesnik.
A znaš onu staru pošalicu o pesnikinji Katarini?
Kad je objavila prvu knjigu, svi su počeli da je zovu Kata Strofa
Jaoj Bane, ha, ha, ha …. baš si bio blag, šta ti je?
Svečano objavljujem: Od danas više nisam Suske nego Kata
Samo da dodam, naslov mi je sjajan a to niko da primeti