Razmišljam, dosadno mi je pomalo – priznajem, da u životu treba neke misli prećutati. Ili ih treba upakovati u “celofan”, staviti mašnu i poslati na komšijsku adresu, pa sačekati da se komšija smiluje i prosledi ih kome treba. Može se recimo izražavati i simbolima, doduše pomalo teži način, jer je jako teško provaliti da li će prava osoba razumeti te simbole. U tim situacijama se uglavnom loše sklope kocke, pa se u priču ubace ljudi koji ama baš nikakve veze nemaju sa njom. U takvoj jednoj zbrci, deblji kraj izvuče uvek onaj ko je eto pokušavao da na blag način saopšti nekom nešto, sve u cilju da ga ne povredi, da mu možda ne bude neprijatno ili pak da sebi da prostora da još malo razmisli, da li treba te misli konačno izgovoriti ili ne.
Ima još varijanti na temu, ali je razvoj dogadjaja još gori nego u prethodnom slučaju. Da nekim gestom, rečima, pomislite da je prava osoba ipak dešifrovala vaše simbole, pa je baš to što ste primetili odgovor na ono što ste rekli. I tu sad naravno postoji mogućnost da vam se odgovor svidja ili vam se ne svidja, pa u skladu sa tim reagujete. Te rekacije mogu da budu pogubne i po vas a i po onoga kome ste ih slali.
Da ne bi bilo talasanja, više nego što je potrebno da bi se nekako plutalo, ja ću ovoga puta prećutati. Neću se simbolično izražavati, neću nikome slati poruke preko komšije i neću obraćati pažnju na poruke upakovane u celofan.
Ako neko želi da mi pokloni par lepih ili ružnih reči – neka ih napiše i jasno naglasi da su meni upućene, ako bi neko nešto da mi saopšti u 4 oka – neka me odvede na nes, ako bi neko da mi nešto pokloni – neka mi kupi ružu bez celofana i mašne (lepa je ona i bez svega toga), ako se nekom ne svidjam – neka to slobodno kaže, smrtna kazna je ukinuta.
Ako me pak neko voli – sam će znati šta će dalje. (da ćuti, da laže, da kaže …. – ma šta mu je volja)
Ako vam ovaj post nije jasan – ne brinite, biće jasnije – kasnije.
Objavljeno: 04.08.2007
Svrstano u: Blog, Između redova | 10 komentara
Tags: Blog, Razumevanje
Postovi sa sličnom temom
- Život je izbor, zato birajte najbolje - 31.01.2012
- Internet u službi znanja i obrazovanja - 26.09.2011
- Blog za početnike - 01.07.2011
- Sutra, je novi dan - 29.04.2011
- Internet igre, nagrade, pokloni i velike želje - 31.12.2010
- Četiri godine priče - 01.12.2010
- Sasvim Obična Priča - 30.11.2010
- Gazda Topuzić - 21.10.2010
- BlogOpen2010 - 18.10.2010
- BlogOpen za početnike - 07.09.2010
Komentari
Članak je objavljen 04.08.2007 u 12:43 am i svrstan je u Blog, Između redova. Dostupan je RSS 2.0 feed za komentare. Možeš da ostaviš komentar, ili trackback sa svog bloga.
Evo Suske da ti kazem bez celofana sjajna ti je ova prica
i da ti poklonim jednu ruzu bez masnice i celofana, jer si tako iskrena i vatrena u svom pisanju.
I da ti pozelim dobro jutro, sada verovatno spavas.
Dobro jutro Jelena
Hvala ti za lepe reči i ružu, i to bez celofana mašne, baš onako kako volim
Da, nekad se neke stvari moraju pokovati, po tim nekim nepisanim pravilima, ja ipak vise volim da citam ovako nesto bez celofana i uvijenih poruka. Izmedju redova je prazan prostor, a ono sto si rekla ima smisla.
Ja te od pocetka citam i uvek se obradujem kad si medju osvezenim blogovima.
Hvala Beba
Celofan,samo to ime me tera na povracanje.Sve me vise raduje kad je prirodno i raspakovano.
Zmajček, prirodno, može da bude i malo spakovano, onako, ali bez celofana
Nepotrebno uvijanje reci i izbegavanje direktnog pristupa…Pritajena zelja da se sagovornik umori,primoravanje na citanje izmedju redova..
Ponekad tu ima i neke drazi,ali cesto je suvisno.Ugrozavati lepotu jednostavnosti…A zasto bi?
Ma u nekim situacijama prosto nije jednostavno da se “jednostavno” napiše. Mora se bar malo, ali samo malo, upakovati …
E, kad bi ja znao da makar malo zavijem , a ne kao lud pa na drum, onako iz prve, pa ko prezivi…
Opusti se malo, ili pak izvadi to sto imas iz celofana , pa udri…..
Nemoj si ko ja, ajd budemo fini preko interneta, pa se pojedem ziv sto se nekome ne …….majke…..
Ja te razumem,majke mi…
sto na um to na drum!