Učim svoju decu da se ne tuku, da poštuju starije. Ne dozvoljavam im da govore ružne reči. Ne gledaju nijedan drugi TV program, osim dečijih emisija i crtaća.
Onda izadju da se igraju, i posle 10 minuta se vraćaju uplakane. Jedna razbijenog nosa, druga ištipana, ali očigledno zabrinuta za sestru. Na moje prvo pitanje, zašto je baš nju udario, i da li je kojim slučajem ona ikako izazvala dotičnog na reakciju, dobijam odgovor da je mali psovao, i da mu je jedna od njih rekla da je to ružno i da je nevaspitan. “Tog” je čuvao deda, tik kraj njih i nemo posmatrao kako njegov mezimac tuče drugu decu, u ovom slučaju moju.
Naravno da ovakve stvari izazivaju reakciju, hteli mi to ili ne, i to najnegativniju moguću. Dodje vam da odete i polomite kosti i dedi i unuku. Naredno što čujem je svadja izmedju mm i dede, a onda i otvorene pretnje malom.
Sad se ja pitam, gde sam zapravo pogrešila u vaspitanju? Ovo nije prvi put, a verujem neće biti ni poslednji.
I naravno kroz glavu mi prolazi milion pitanja na temu, bez rešenja.
Kako da svom detetu objasnim, da to što deda čuva svog mezimca ne znači da neće dobiti batine, od unuka ili čak i od dede ako se usudi da vrati? (Treba poštovati starije).
Kako da kažem da je ne obraćaju pažnju na oklinu, može komotno da im kaže ko šta hoće. (Nije lepo govoriti ružne reči.)
Da agresivna reakcija njihovog tate nije dobra, a da pri tom one imaju poverenja u oca – koji ne reaguje? (I tata treba mirno da stoji i posmatra kako ih neko tuče).
Da li treba da ih učim da ćute i trpe, ili da vrate istom merom?
I šta smo i mi ako ne obični agresivci, bez obzira što se uporno trudimo da je suzbijemo?
I da li neće sutra i moje dete, ostavljeno bez zaštite, da se “samodbrani”, čime stigne?
I u šta će se pretvoriti “mali” kad poraste? U tempiranu bombu?!
I kako se kloniti tih tempiranih bombi? Da zatvorim decu u stan ….?
Objavljeno: 04.09.2007
Svrstano u: Deca, Društvo | 13 komentara
Tags: Bes, Deca
Ako te zanima ova tema ...
- Kontrola - 01.02.2010
- A sad malo po učiteljicama … - 30.09.2009
- Uskršnja jaja 2009 - 17.04.2009
- Čestitke - 05.03.2009
- Kako ubiti Sneška i zašto? - 05.03.2009
- Zima, zima … - 31.01.2009
- Adria Media Srbija - 17.09.2008
- Ovo je … - 10.09.2008
- Paparaco - 08.06.2008
- Začarani krug – epilog - 19.05.2008
Komentari
Članak je objavljen 04.09.2007 u 2:45 pm i svrstan je u Deca, Društvo. Dostupan je RSS 2.0 feed za komentare. Možeš da ostaviš komentar, ili trackback sa svog bloga.
Ista pitanja, potpuno ista pitanja sebi postavljam svaki dan. a poriv koji imam, Vrati, uvek vrati!, me razjeda više od svega. Kako je došlo do toga da svom detetu govorim da nikada ne počinje ali da uvek vrati? Ne znam. Vis major, valjda….
Mozda ce ovo zvuciti glupo i neprimereno jednom roditelju ali sam ja svojoj deci uvek govorio da mi nikad ne dolaze kuci uplakane da ih je neko tukao.A to znaci da sam im i rekao da nikad ne ostaju duzne i da probaju da ako dodje do situacije fizickog kontakta da gledaju da one budu te koje ce prve da odreaguju.Bogu hvala sad su vec odrasle devojke a nikad mi nisu dosle kuci uplakane da su dobijale batine.
znam sta znaci kad ti dete dodje kuci pretuceno i bas zbog konflikata odraslih sam im na to ksrenuo paznju,jer deca su deca,danas se posvadjaju i biju a sutra se odmah pomire dok ,ako se mi stariji u to umesamo zna da ispadne i lose i ruzno.
U ovom slučaju, kriv je naravno deda. Nije redak slučaj da deda i baba (mnogo ređe roditelji) mirno sede dok njihovo unuče tiraniše drugu decu. Uglavnom ustaju tek kada se neko dete drzne da vrati malom klipanu.
U bogatoj karijeri sedenja uz decu u parku, imao sam samo jedan takav slučaj. I ladno sam pustio svoje klince da nalupaju klipana koji im se kačio. A deda je morao trčeći da napusti park.
I sad se osmehujem kad se setim svega.
Batina JESTE iz raja izašla. Samo je treba znati pravilno upotrebljavati.
Što mrzim kad se Tanja javi pre mene pa nemam šta da kažem
Sto mrzim kad kazu da je deda kriv, a kriv je.
Isti problem imam sa sinom, ali je zato cera zakon, ajd da vidim da je neko dira…Bas nju briga sto je tu deda, baba, ili bilo ko…
Ma mrzim ovakve situacije.
Tako sam i ja mislila, i govorila – sve dok nije krenula u vrtić. Tamo je naučila i da se bije, i da pljuje i da puca iz puške (?!#$?# a tek je 2 godine imala). Svremena na vreme se požali kako ju je neko udario, a odmah zatim pokaže da mu nije ostala dužna. Smeta i meni to, ja je udarila nikada nisam, niti imam nameru, u kući takve aktivnosti ne viđa. A bila mi je tako slatko smešna kada ju je nešto stariji komšija udario po prvi put, a ona u totalnom zbunu sa smeškom na usnama upitno pogledala.
Uf…obicno govorim skloni se, pobegni, ako bas moras i ako je to jedini nacin ti probaj da vratis istom merom…mada to je Jadna mera.
Decu treba nauciti da umeju da sacuvaju sebe u odredjenim situacijama. Ja sam sina isto ucio nekoj finoci i dobroti sve dok nije poceo redovno da izvlaci deblji kraj. Dobija batine jer nije lepo da uzvrati. Sad vise toga nema. Mora da zna da je “napolju” dzungla u kojoj treba opstati. Naucio sam ga da ne dira druge ali da se svaki put, kada je to potrebno, brani svim sredstvima.
Par dana sam čuvala drugaricinu ćerku. 3 dana se vraćala uplakana s ulice, jer bi je mala komšinica udarila, na očigled svoje babe. Rekla sam joj da joj sledeći put vrati. I odmah sledećeg dana je vratila. . .
Ali se tada pojavila ta baba na mojim vratima da se žali na moju malenu. Došlo mi je da napucam babuskaru! Kad njeno unuče bije druge, to je OK, a kada dobije po njušci – to nije OK.
Opet, to nije moje dete, ali verujem da ću NA ŽALOST i svoju decu isto savetovati.
P.S. Od kada je moja malena uzvratila, nikada više se nije potukla sa tom klinkom. Eno ih, sad su najbolje drugarice…
S.,
onaj koji nađe odgovore na pitanja koja si postavila u blogu, zaslužuje da mu se dan rođenja slavi kao međunarodni praznik, sa circa 5 neradnih dana, uz obavezan svinjokolj i sve što uz to ide (predstave, manifestacije, prigodan TV program…)
Deluje kao da karikiram? Ne. Suština je da ne postoji univerzalan odgovor. Ne postoji univerzalni princip, zato što ne postoji “univerzalna” dečja psiha. Svako od nas ovde je vaspitan na drugačiji način… I usuđujem se da kažem da smo ispali prilično OK.
Takve “dede” će našu decu pratiti kroz čitav život. Mudrost je naći načina da se razlikuje kada treba okrenuti leđa i izbeći konfrontaciju, a kada treba braniti sebe, svoj stav, svoju porodicu, ili bilo šta naše što je ugroženo.
Problem je samo što se takva mudrost stiče godinama. To je nešto što sami moramo da naučimo.
Pa da postoji univerzalno rešenje, verovatno ne bi imali ni ovu temu za diskusiju.
I ja sam kao i Lang savetovala da se sklanjaju. Pa baš ako budu priterane u ćošak – da vrate.
Ali sve se svodi na isto, kako god, one dobiju prvo batine, vredjanje, maltretiranje, pa onda reaguju. Jadna reakcija.
A na ulicama jeste džungla, prava pravcata.
Pa znas sta se nama desilo pre neki dan…….
sa babama..i dedama…hmmmmm
p.s. ljubi mi snajce moje uplakano..srce moje kakva mi je bila danas….:(
Danas je bolje.
A tvoj “slučaj” je za “verovali ili ne”