Priča bez kraja – 1


| 26.12.2007. | Priče

Tags: ,

Mesec maj, pre ravno 20 godina i 7 meseci preko. Nisam zaboravila. I ovo je upoznavanje bilo više nego neobično. Sličnost sa predhodnim postoji, u načinu. Pitala sam se da li je moguće, ali činjenicu da su obe osobe rođene istog dana, iste godine, tada nisam znala. Možda je ta sličnost poticala odatle, ko bi to znao.

Ne mogu da kažem da je bio baš pijan, ali u pripitom stanju jeste. Stajala sam sa nekim njegovim prijateljima. Prišao je i uredno se predstavio. Počeli su da ga zafrkavaju o “stanju” u kome se nalazio. Opuštena atmosfera. Ja prihvatam šalu, iako ga ne poznajem, i on shvata da jesam jedna od njih, i počinje da upotrebljava reči koje baš i ne dolikuju trenutku. Dopao mi se iz momenta, no kako sam, a naročito u to vreme, bila sklona foliranju, baš kao Žilijen (valjda) u “French kiss”, nadurila sam se i glumila uvređenu mladu damu. Izvinjavao se, bezuspešno. Na kraju je otišao ubeđen da sam ljuta i da me je uvredio.

Kucanje na vratima je bila redovna pojava, jer zvono nismo imali, i sve sam mogla da zamislim, ali da će se neke situacije ponoviti, nikako. Na vratima je stajao on i uredno se predstavio. Nasmejala sam se. A šta sam pa drugo i mogla. Shvatila sam da se ta priča neće završiti brzo.

Bio je šarmantan, duhovit, natprosečno intiligentan, realan do bola, i u stvari baš onakav kakav je trebao da bude neko kome čovek može da pokloni svoje srce. Bez foliranja, krajnjih misli, podvala, spletki, … i koječega. Neko kome možete reći sve.

Na početku svakog intenzivnog druženja, prvi problem koji se javlja, a koji naravno zatucana sredina zna da napravi, je neverica da se iza svega toga ne krije još nešto. Nije se krilo baš ništa u tom kontekstu. Seks se između nas nije desio.

On nije živeo u domu. Viđali smo se uglavnom uveče. Leti smo odlazili kod “Šepe” i u Bioskop. Zimi nismo propuštali kuvano vino u “Novoj tržnici”, a “Index-club” je bilo mesto gde smo igrali bilijar. To nam je bilo blizu. Imali smo i specijalne večeri “srna show” na Crnom vrhu, ali su ipak najlepše večeri bile kada smo mogli da budemo sami i kada smo kod “Anfija” kupovali prelepe sosove za špagete, i uz buteljke crnog vina ostajali kod kuće i pričali do kasno u noć.

U međuvremenu su se i njemu i meni dešavale razne ljubavi. Neke trajale duže, neke kraće, bilo je i onih neuzvraćenih. Za sve to vreme zajedno smo rešavali sve te ljubavne zavrzlame. Bilo je razočarenja na tone. U svim tim razočarenjima, on je uvek bio na mojoj strani ulice.

Kraj I dela.

Share!
Share

About the author


Suzana Janačković Živković

Tehnolog. Bloger. Voli knjige, muziku, filmove i web design. Piše poeziju. Uređuje Tragove. BITNO joj je veoma bitno. U slobodno vreme … šta to beše slobodno vreme?


  • twitter
  • Facebook
  • Linkedin
  • rss
  • email



Related Posts

Discussion: Total 4 Response

Comments: 4 to “Priča bez kraja – 1”

  1. Bane says:

    Suzana, biće od tebe nešto, samo piči dalje.

  2. pdutr says:

    Prokomentarisaću ovo kad pročitam.

  3. Punky says:

    Priče iz života su najlepše i najtužnije u isto vreme.Čekam nastavak!

  4. Suske says:

    #Bane

    Kad mi ti ostaviš ovakav komentar ja se smrznem 😉

    #pdutr

    Ne žuri, post neće nigde da pobegne 😛

    #Punky

    Hvala, nastavak će uskoro 😀

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • The song has kept us ... :)