Sasvim obična priča

Tumarala je mesecima pokušavajući da shvati sebe. Analizirala je reči, pokrete, poglede, osmehe, svako slovo izgovorene reči. Objašnjenja nije bilo. Nije razumela. Sve je to bio samo san. Nadala se u stvari da je sve to samo san, i da će se jednog dana probuditi iz njega i nastaviti da živi svoj harmonični život. Umesto buđenja, desila se istina. Istina kojoj je morala da pogleda u oči.

Dugo je buljila u ogledalo, koje nikako nije moglo da je sagleda celu. Stalno je postavljala pitanje, da li moguće? Sa nevericom, sa grčom u stomaku, u mozgu u uglovima usana, sa laganom aritmijom-priznala je. Priznala je sebi i usudila se, na do tada za nju neshvatljiv poduhvat, da to konačno izgovori. I nije razmišljala u tim trenucima, da li treba, da li je pametno, da li će dobiti odgovor, da li će je samo sažaliti, da li će …? Nije je bilo ni briga jer nije htela ništa. Htela je da je neko čuje, da se isprazni, da skine omču oko vrata koja je gušila i teret koji je zakucavao u patos. Nije gledala u njega dok je jedva čujnim glasom izgovarala već nabiflanu rečenicu, sa srcem koje je ludački tumaralo od grla do peta, bez ikakve naznake da će se bar nekad smiriti i stati tamo gde mu je mesto, i da će nakon toga nesmetano nastaviti da radi ustaljenim ritmom.

Bilo joj je lakše. Gledala je u pod, dok joj nije podigao glavu i ovlaš je dotakao usnama. Njena nada da će se monolog završiti sažaljivim pogledom se raspršila u milion delova. Sve se srušilo. Monolog se neprimetno pretvorio u dijalog u koji nije mogla da se snađe. Neverica, nesigurnost i strah. Osećanja na koja nikako nije računala. Umesto olakšanja nastao je haos. Haos koji nije mogla da podnese. Bežala je. Bežala od sebe, od njega, od nečeg što bi moglo da poremeti njenu harmoniju.

Od narušene harmonije stvorila je svoj mali savršen svet, i ogradila ga žicom. Porušila je zidove. Probudila se dok je ispisivala svoje ime po prljavom borskom snegu, sa otiskom jednog stopala, dok je drugo još uvek tražilo svoj lik u ogledalu …

Objavljeno: 15.01.2008
Svrstano u: Iz memorije, Pričam ti priču | 6 komentara
Tags: Priče