Neko tamo


| 21.01.2008. | Priče

Tags: , ,

Pre neki dan, dobijem komentar na Dan za nas. Prvo što sam pomislila je da je spam u pitanju, ali kad sam pročitala komentar, shvatila sam da se javio neko ko mi je bio jako blizak. Komentar je napisan tako da nisam mogla da zaključim da li se radi o muškarcu ili o ženi.

Naravno da sam odgovorila na komentar i poslala autoru mail. Odgovor je stigao, za dva dana, i počeo rečima:
– Haaaaaa! Pa neću tako lako da ti otkrijem ko sam.

Već u narednoj rečenici otkrivam da se radi o ženskoj osobi:
– Baš sam se prijatno iznenadila kada sam našla tvoj blog, mada mi je uzelo puno vremena da budem sigurna jesi li to ti…ma nemoguće da ima još neko sa nadimkom Suske … ali prošlo je dosta godina i dok sam pohvatala konce u vezi tvojih zaposlenja i svega ostalog … a tek kad sam na kraju pronašla tvoju malu sličicu … JOoooo kako sam se obradovala što si stvarno ti!
Hvala ti puno za slike, baš sam se uželela da vas vidim.
Evo ti mali putokaz, jedna strofa iz pesme, koje se ja i dan danas sećam sa osmehom na licu.

Konačno sam znala ko je. Ona je tada živela u Boru, studirala je informatiku i svirala klavijature.

Stihove iz pesme, sve i da sam htela nisam mogla da zaboravim, jer se slađe u životu nisam nasmejala nego tada. Bili smo na proslavi diplomskog, ali ne bilo kakvog diplomskog, diplomirao je naš komšija arapin, koga smo iz milošte zvali Uglješa, jer je bio crn baš kao i njegova baba crnkinja. Uglješa je bio sjajan lik. Delili smo i dobro i zlo u tim studentskim danima, učili iz istih knjiga, pomagali se kako god smo mogli. I stvarno nije ličio na svoju familiju, bio baš pravi crnac.

Elem, Uglješa je pored “njegove” muzike obožavao i našu i na proslavi je doveo ceo jedan orkestar. Kako sam ja često bila u situaciji da “zavijam u mikrofon”, sasvim je bilo normalno da komšiji otpevam neku pesmicu za oproštaj. I sve bi bilo naravno u redu, da muzika nije krenula sa nekom pesmom koju ja ali nikada do tada nisam čula. Niti sam znala melodiju niti reči. Kako god, kaže ONA meni:

-Ti prati muziku, a ja ću da ti recitujem, neće ti biti problem.

Vraga nije bio problem. Kada smo stigli do “jata ptica koje kruži”, ONA je ostavila klavijature i krenula sa pantomimom. Niti je ona mogla da nastavi sa svirkom niti ja sa pesmom. Ovacije i smeh su zaplovile prostorijom.

To se ne zaboravlja.

Iako sam skoro sasvim bila sigurna da je ONA u pitanju, odgovorih:
-Dalje ću da ćutim dok ne dobijem potvrdu.

Odgovor je stigao odmah:
-E pa ja mislim da ti sve možeš, ali da ćutiš – ne verujem! Ha ha ha …
Da, ja sam.

’96 je otišla u Beograd, a ’98 u Toronto. U tom periodu smo se srele samo jednom. Od tada joj gubim svaki trag. Ispričale smo se, na kratko, kolko je moguće chatom ispričati 10 godina života. Udata je i lepo živi, i ulepšala mi je početak ove 2008. godine, i dala potvrdu da i dalje radim ovo što radim, jer još imam prijatelje rasute po belom svetu, neko će možda jednog dana prepoznati taj čudni nadimak “Suske”.

Na kraju da ne zaboravim, puno je pozdravila Dedu! Da, da našeg Dedu, generacija je to.

Share!

About the author


Suzana Janačković Živković
Tehnolog. Bloger. Voli knjige, muziku, filmove i web design. Piše poeziju. Uređuje Tragove. BITNO joj je veoma bitno. U slobodno vreme ... šta to beše slobodno vreme?


  • twitter
  • Facebook
  • Linkedin
  • rss
  • email



Related Posts

Discussion: Total 9 Response

Comments: 9 to “Neko tamo”

  1. Deda says:

    Jos mi kazi da se zove Dragana i da se raspilavim od srece…
    Ako je Gaga, stalno je pozdravljam preko sestre. E sad za klavijature, stvarno neznam, ali za sve ostalo znam….
    Ako nije Gaga, onda mi morate zajedno otvoriti oci da se slucajno jos koji put ne obrukam…
    Gaga mi je prva pala na pamet posle ovog procitanog teksta. Malo sam i umoran da bi drugacije razmisljao…
    A sada sam nestrpljiv i zeljno iscekujem da saznam o kome se radi????

  2. Suske says:

    Ah, pa ne mogu baš tako lako da ti kažem o kome se radi. 😉
    A Dragana nije. 😀

  3. Deda says:

    Ma daj majke ti, ne vozi me. Kazi mi da ne proletim kroz ekran i ne ufatim te za gusu dok ne priznas… 😛

  4. Deda says:

    Kazi mi , samo mi kazi, kazi mi, kazi mi, mi kazi…

  5. Suske says:

    Ha, ha, ha ….. 😀

    Važi 😉

  6. Ovo je DIVNO 😀 .
    Kakva zivotna prica.
    🙂

  7. Afrodita says:

    Sjajno! 🙂

    I ja sam tako pronasla jednu moju prijateljicu.Pomoglo mi je to,
    sto ona ima specificno ime.

    Sta bi mi bez ovog interneta? 🙁 …..ko’ da je uvijek postojao,
    totalno je srastao sa kicmenom mozdinom. Ha,ha 😀

  8. zmajcek says:

    I posle nek kazu da je blog gubljenje vremena,odribijacu sledeceg koji mi to kaze.

  9. Suske says:

    Nema vrednijih trenutaka, nego kad vam se neko obraduje posle mnogo godina. Rastavi vas život, i taj trenutak kad vas ponovo spoji je neponovljiv.
    Sreća, imam mnogo prijatellja, drugara, poznanika. Broja im ne znam.
    I najslađe mi je kad se neko od njih prepozna u mojim pričama.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • The song has kept us ... :)