Sasvim obična priča

Komentar na članak sa www.opstinabor.com

Samo za one koji nisu u toku:

Svetska Banka je još 2003. godine unajmila stručnjake za procenu mogućnosti investiranja u RTB-a da bi pomogla Vladi Srbije tj. Agenciji za privatizaciju. Oni pripremili Tehnički izveštaj u kome su napisali da je predlog tadašnjeg menadžmenta RTB-a o uzimanju kredita od 45 miliona USD za investicije u RTB neprihvatljiv i bez osnova. I još su eksplicitno napisali da bi topionicu i površinske kopove u Boru i Majdanpeku trebalo zatvoriti. Ali kao preporuku su napisali da bi trebalo da se proba sa privatizacijom zbog potencijalnosti novog ležišta “Borska Reka”. Imajući u vidu da je prosečna cena bakra na LME te godine bila 1779.90 USD/t, bili su u potpunosti u pravu. RTB je sa tom cenom proizvodio samo gubitke. Uz to i produktivnost u RTB-u je bila poražavajuća – u najboljim godinama iznosila je 14 tCU/god/radniku (svetski okvir: oko 200 tCU/god/radniku).

Vlada Srbije se, nakon ovakvog poražavajućeg izveštaja uhvatila za slamčicu i odlučila da krene sa restruktuiranjem RTB-a (u izveštaju je pisalo da je od 8900 radnika višak 6000) i pripremama za privatizaciju. Sumnjam da je iko u tadašnjoj Vladi imao ikakvu predstavu šta će se kasnije desiti.

Na našu sreću, a zahvaljujući “našoj braći” Kinezima, cena bakra na svetskoj pijaci u 2004. počinje da raste, uz najave da će 2005. god. dostići nivo od 4 000 USD/t. Vlada Srbije, uz pomoć Svetske Banke angažuje rudarskog stručnjaka iz Čilea da analizira mogućnost primene Block Caving metode u Borskoj Reci, i on daje pozitivan izveštaj uz određene ograde i preporuke. Opet na našu sreću. Cena bakra do IX 2005. godine iznosi 3 299.20 USD/t. Zahvaljujući rastu cene bakra rudnici kako-tako nastavljaju proizvodnju i RTB, uz pomoć nekih sitnih subvencija Vlade i zamrzavanja dugova, preživljava. Tokom 2004. i 2005.-te godine Vlada zajedno sa Svetskom Bankom donosi Akcioni plan za restruktuiranje i privatizaciju RTB, angažuje savetnike za privatizaciju RTB-a (na tenderu pobeđuje CAIB) i sprovodi Due Diligence (angažovana je IMC poznata konsultantska kompanija za rudarstvo, Deloitte i Harrisons Solicitors – imena ove dve kompanije ne treba komentarisati).

Izveštaj IMC-a je takođe bio poražavajući.
Međutim, Labus potpisuje zaključak o donošenju Strategije restruktuiranja i privatizacije RTB-a marta 2006. u kome piše da RTB može da se privatizuje jedino kroz prodaju imovine i to dve celine – osnovnih delatnosti i sporednih delatnosti. Prodaja imovine osnovnih delatnosti bila je predviđena da se izvrši kroz 3 istovremena tendera za 3 celne RTB-a – RBB, RBM i TIR. Međutim, neko se u Vladi setio da proba da proda te tri celine zajedno na jednom tenderu jer su se uplašili da za TIR neće biti zainteresovanih na osnovu procena stručnjaka Svetske Banke (nikome ne treba propala tehnologija sa ogromnim ekološkim problemima), čime bi sebi navukli bedu na vrat – otpuštanje radnika TIR-a. Na brzinu je urađena i procena imovine RTB-a, odokativnom metodom – angažovan RGF.
Sve u svemu, 2006. objavljuje se prvi tender za RTB. Prosečna cena bakra u 2006. je 6722.13 USD/t. RTB i dalje posluje sa gubicima.

Za tender se na svu sreću zainteresovalo 23 firmi. Među njima je bilo više neozbiljnih nego ozbiljnih ali pošto se obilazak RTB-a i soba sa podacima nije naplaćivao, to se i moglo očekivati.
Među neozbiljnim je na prvom mestu bio Bernard Simon (zajedno sa celim timom “Nove strategije” – Brankom Dragašom, Zoranom Petkovićem, …), neki čičica sa Devičanskih ostrva, Delfi – Italijani, View Mining – Englezi (bivši View Resources -Australija), Cuprom – Rumuni. A od ozbiljnih Barrick Gold – Kanada, Antofogasta – Čile, CVRD – Brazil, Hindalco – Indija, KGHM – Poljska.
Čak je bilo i nekih koji su se nezvanično interesovali – Boliden, Švedska. I svi ozbiljni su rekli: može ali bez topionice.
Kao rezultat toga, na tenderu ponude daju samo 5 firme: 2 neozbiljne – Bernard Simon i Cuprom, 2 iz zajebancije Amalko i SMR-Basic element i Drakulić sa ORN po principu što da ne kad je već ionako smešno. Najveću ponudu daje jedan od neozbiljnih – Cuprom.

Sve to vreme, Rankić i “samostalni” sindikati Đoleta bildera, zajedno sa timom “nove strategije” mute vodu i pokušavaju da skupe političke poene.
Cuprom ne uspeva da dobije kredit od banke jer je banka angažovala SRK (jedna od najskupljih konsultantskih firmi za rudarstvo, koja je inače dala negativnu procenu za SMR-Basic Elements) – na našu sreću, a nikako zahvaljujući Rankiću i njegovim dilejama.
Cena bakra u 2007. se kreće oko 7000 USD/t. RTB i dalje ne plaća doprinose i poreze i jedva preživljava, a jedino rudnik Veliki Krivelj radi sa pozitivom.
U toku godine objavljen je novi tender opet za ceo RTB. Velike kompanije su se u međuvremenu okrenule velikim poslovima, a Vlada Srbije se opametila i ovaj put postavila strožije uslove za prijave i konačno dobila dve koliko toliko ozbiljne ponude. Rankić i njegovi sindikalci su pukli u pokušaju da ponovo organizuju “veliki” protest, jer je očigledno svima muka od raznoraznih političara i demagoga.

Trenutno proces tendera ide svojim tokom, uz kontrolu Svetske Banke koja je još odavno postavila uslov privatizacije RTB-a za dobijanje donacija za rešavanje ekologije i pomoć opštini Bor.

Dakle, privatizacija je neminovna i neophodna. Prvorangirana kompanija A-tec jeste mala u svetskim okvirima ali je dovoljno velika da proguta ove mrvice koje su ostale od RTB-a.
Jedino da nekom u Vladi ne padne na pamet da traži preveliku “donaciju” za svoj džep ili onaj Neobavešteni ne počne da zvecka oružjem oko Kosova.
Do sada smo imali sreću, bilo bi lepo da se tako i nastavi.
A sad “svi na svoje radne zadatke i u to ime živeli”

Milan Živković, dipl. ing. rudarstva
07.12.2007. godine

Obavezno pročitajte članak Miše Brkića, sa Peščanika

Čvrst stav države prema austrijskom ATEC-u veoma je zabrinuo radnike i njihove sindikalne centrale. Predsednik Nezavisnog sindikata Rudolf Navijalić izjavio je “da će posle odustajanja ATEC-a RTB imati mnogo problema, jer više neće biti značajnih subvencija iz državne kase i zbog opasnosti da firma dođe pod udar strogog i restriktivnog Zakona o zaštiti životne sredine, što bi moglo da dovede do zatvaranja Topionice bakra”. I predsednik samostalnog sindikata Dragan Aleksić izjavio je da odustajanje ATEC-a ne ide u korist ni kompaniji ni radnicima i da Bor mora da dođe do neophodnog novca za investicije
Ceo tekst …

Objavljeno: 09.04.2008
Svrstano u: Gosti, Posao | 3 komentara
Tags: Ekonomija, Privatizacija, RTB Bor, Rudarstvo