Odlazak u školu autobusom, je jedini i rekla bih najveći problem. Nije nerešiv, ali u ovom trenutku, meni izgleda baš tako.
U stvari, priznajem da da bi meni kao roditelju bilo naporno, a dete bi se već naviklo. I nije da nisam razmišljala o toj varijanti, ali … prevagnula je ova “lakša” varijanta.

#Sarah
Uzvraćamo smokić
Pa, izgleda da je kod nas zatajila organizacija, ali, ko je mogao da pretpostavi da i o tome treba pričati roditeljima (to ja mislim da su mislili organizatori – oni su to podrazumevali).
Danas ništa više ne treba da se podrazumeva, treba da se napišu pravila ponašanja, pa ko ih prihvati, da snosi i odgovornost ako ih se ne pridržava.
Ali, i za to ćemo da čekamo deceniju da zaživi.

a moram i Dedu da pitam nešto…

Dedaaaaaaaa ajd ti nama da upišeš decu tamo kod tebe…barem ćemo da znamo da su na dobrom i sigurnom mestu

I Ceca, i veliki brat, i štiklice i karneri su mi poslužili samo kao primer. Imam mnogo prijatelja koji slušaju i oblače se drugačije od mene, ali su dobri ljudi, pošteni, vaspitani, i to je ono što sam htela da naglasim.
I tu smo saglasni, da pravo na izbor mora da postoji. To je ono što nas je okupilo u fino društvo
A kako da vaspitavamo decu, da steknu tu svest o razlikama i o ukusima i o pravu svakog da sam bira šta voli a šta ne, i kako da se ponaša po nekim pravim društvenim normama, još uvek ne znam. Ja to radim, čini mi se na pravi način, ali ne znam kako naterati i druge roditelje da rade to isto.

Nametati drugima svoju volju je, po meni, zločin, naročito ako ponašanje pojedinaca ugrožava druge.

#Atajlo

Eto, htela sam da ti kažem da je templatateee u pitanju, ali bi pomislila da se hvalim ….

Iskreno ja stvarno ne znam šta ko sluša, znam za one koji imaju svoje naloge na last.fm-u na primer, ili kad postave neku muziku na blogu. I to može da mi se svidja ili ne, i da mi čovek zbog toga bude bliži, ali ako se taj isti čovek ponaša kao oni koji su sišli medju decom onoga dana u sali, i ako ne posluša vapaje vaspitača da se pomeri sa platoa gde stoje deca, ne može da bude neko sa kim bih trebala da razmenim nešto više od dva muzička spota, na primer …

A ja svoje društvo biram uvek i jedino po tome kakav je ko čovek. Ništa me drugo ne zanima. Iako smo iz istog grada, ja nijednu osobu, koja se ovde javlja, od svih ovih finih ljudi koji ovde svraćaju, nisam znala. Sve sam ih upoznala preko neta, što na forumima, što na blogovima. I svi su različiti, i vole različite stvari, i bave se različitim poslovima, i imaju različiti broj godina i svi su mi prijatelji. I sa ovog mesta smo krenuli u neke druge, ozbiljnije priče, i nikada nijedan konflikt nismo imali. Redovno se čujemo i vidjamo i …. ma to je duga priča

I ono što najviše volim kod njih je ta iskrenost i dobrota.
Svi se pomažemo koliko ko može i koliko ko ume. I kad neko zabrlja nešto, problem se ne zataškava, odmah se rešava, i nema ljutnje i nema nesporazuma.
I mnogo ih volim … sve …

E gde sam ja sad otišla … ali kad me prosto nateraš da napišem ovoliki komentar ja moram ….

Mnoge od vas ću, nadam se, tek da upoznam, jer smo u mnogim diskusijama bili na istoj strani i imali slične stavove. E zbog toga jesmo fino društvance

A ja kol’ko sam dobra … hm …. sumnjaj ti ipak malo, za svaki slučaj …

#Danilo

Ma gde god da smo odrasli i ko god da nas je vaspitavao uradio je to dobro. Ali, mnogo je onih koji nisu vaspitani dobro.
I sad me teraš da se rasplinem još više.
Šta da kažem o vaspitanju osobe kojoj sam ja našla pristojan posao, on otišao, radio dva dana, video da je teško i napustio uz komentar da nije šašav da radi za tako sitne pare, za te pare, kako je rekao, može da se snadje. A snašao se tako što je krao i zaglavio u zatvoru.

Posao je tražio, tačnije njegovi roditelji su kukali kako eto, ne može da se zaposli, kako nema para… a nekako u to vreme sam ja napustila svog bivšeg poslodavca (našla sam posle 3 godine posao u struci) i čovek me pozove i pita me da li ja imam nekoga da preporučim. (kakav sam radnik bila, može da se zaključi)
Ja preporučila njega, kad već toliko traži posao, sigurno je da će da bude vredan, i da će da se potrudi da posao zadrži.

E sad, gde su bili ti roditelji do tad? I kako im je promaklo da vaspitaju dete da treba da se radi a ne da se krade.

I takvih je primera MILION, ja znam za 100, eto, da ne preteram.

I ono što sam htela u celoj ovoj priči, je u stvari moje pitanje, kako da edukujemo roditelje da decu vaspitaju kako treba. Jer deca su ta koja su ili zapuštena, ili bačena na ulicu da se sama snalaze, pa se snadju u zavisnosti u kakvo društvo upadnu …

To je ono što je suština. Tamo na platou su sva deca bila ista. Sva su bila poslušna. Sva su bila dobra. I sva su imala najviše 7 godina. I ona nikako nisu problem ovog društva, problem su odrasli koji o njima brinu.