Sasvim obična priča

Eh, Deda, Deda, ako si mislio da neću … e sad ćeš da vidiš …

Elem prošle nedelje, u stvari pre jedno 20 dana, “požali” mi se kolega da njegova ćera (prvi razred osnovne) treba da spremi masku za maskenbal o očuvanju životne sredine. Tačan naziv nisam zapamtila ali je to suština – čuvajmo prirodu i našu okolinu.
Pitao me uzgred, kako sam napravila onog leptira od prošle godine, ko ne pamti nije ni važno, koje sam žice kupila i tako to i da li učestvujemo i mi? Slatko mu odgovrih sa NE! Nisam tada bila obaveštena da učestvuju i “drugaci” to sam saznala 2 dana pred maskenbal, e a tada nisam znala da učesvuju svi razredi nižih razreda i da nije obavezno! To mi je moje dete prećutalo, ljubi je majka.

I tako, kako smo krila leptira već imali, nisam se previše potresla, ali kad sam pomislila na onaj scenario nije mi se mililo da idem uopšte. No, što se mora nije teško, te se zaputismo na predstavu.

Tamo, na ulazu, pored one maske (napisah kod Dede) “zabranjeno pušenje cigareta” i pored “pčele” moga kolege nisam videla ništa drugo do gomilu polomljenih grana drveća okačenih po deci bez reda i koncepta. I ajd sad, razumem ja, deca koja su u blizini imala šipražje pa izlomila poneku granu, ali kad sam videla izlomljenu “jelu” već počela da mi bude muka.

Na ulazu platismo kartu po principu “ko je koliko hteo”, mi se nismo obrukali ali mnogi roditelji jesu ne ostavivši ni dinar, ali da ne davim sa tim, tom kulturom nećemo skoro da se podičimo.

Nije bilo puno, pa sam se malo umirila, sedeli smo u “mirnom” kraju i pokušali da uživamo. Probali, ali nismo uspeli.

Ne znam ko je bio organizator, ne moram ja ni sve da znam, ali ga je organizovao za “neponovilo se”. Sevnule su i radikalno srebrnaste cipelice i ista bluzica, i ne mogu da se otrgnem utisku da baš nekako ima to srebro veze sa ovom pričom …
Slušali smo dečiji hor na plejbek dva puta, mikrofoniju, recitovanje koje čuo-čuo, ko nije – drugi put, i gledali svu onu decu sabijenu u jedan ugao sa svojim učiteljima, koja su čekala da stanu pred žiri.
A u žiriju …. dabome.

U nekom trenutku, kako je program bio jako zanimljiv, za one koji su mogli da čuju, zverala sam unaokolo i ugledala Dedu. Rekoh Ore-u da ga uslika, dok sam ga ja zvala.
- Gde si, mahni mi da te vidim.
Ja sam mahnula, on se nasmejao, pa sam mu rekla
- Mahni da te Ore uslika.

Baba je bila sa decom. Školskom.

I tako.

Posle smo gledali najuspelije maske, i tu sam se stvarno baš oduševila. Saznala sam da je za očuvanje prirode potrebno čuvati samo zelenilo. Da su najuspešnije maske bile SVE koje su imale poneku izlomljenu granu na sebi i jedan inspektor, i da ptice, leptirići, pčele i ostale životinjice kao i kante za djubre ne spadaju u tu kategoriju. A bilo je lepih maski, drvo sa gnezdom, pčela, bubamara, prelepi crni leptir, pečurka, cvetića … Nama je doduše bilo zanimljivo dok je žiri prozivao brojeve, i kad smo videli da se iza tih brojeva krila potpuno drugačija maska:
A sada nešto sasvim drugačije: drvo! I tako jedno 30 puta.

Bilo kako bilo, naše dete je izašlo, pa smo i mi za njom, te proglašenje pobednika ne dočekasmo. Najuspelija maska je trebala da dobije letovanje u Buljaricama. Ja se samo nadam da je dobilo dete koje je zaslužilo.

I tako, u večernjim satima, krenuli smo sa našim uobičajenim “općenjem” po svim mogućim i nemogućim pitanjima, i u jednom trenutku dobijem mail od Dede (ili Babe nisam znala dok nisam otvorila mail) subject: Slika i pomislim, ala je ovaj Deda nestrpljiv, ali NEee, dobila sam sliku! Otvorim sliku, a na slici JA!!!
- WOW – oduševim se, ali na kratko, jer sam uslikana iz nekog ugla levog od mene, pa kao sa poda …. pa mislim …

Diskusija se razvijala tako, da je Deda okrivio Babu za tu sliku, ja nisam pristala na takvo izvlačenje, Deda se povukao, pa sam komuniciranje nastavila sa Babom i shvatila sam da je Deda ‘ ladno unajmio paparaca da me uslika.
{Gospodinu, koji je sedeo pored mene, je zazvonio mobilni telefon, on je rekao: dobro, dobro …. razumem…. (nisam prisluškivala ali sedeo je tik do mene pa sam morala da čujem) … i posle toga je čovek slikao decu na parketu … }

He, he … u pokušaju da me Ore uslika, neuspešnom doduše, slikao je moju ruku i paparaca, tako da …

Jedino što ne znam je ova priča iz ugla paparaca, jer verujem da mu je bilo zanimljivo, kad je jedino uspeo da me uslika “odozdo” …

Deda, samo me ti teši sa tim damperom, ali posle paparaca, ništa me ne može iznenaditi!

Objavljeno: 08.06.2008
Svrstano u: Deca, Društvo | 4 komentara
Tags: Deca, Maskenbal, Paparaco, Škola