Kaja


| 09.04.2009. | Društvo, Priče

Tags: , , ,

Ustajali bi pre svitanja. Listovi duvana, su se lakše brali ujutru.
A kad bi se Sunce izdiglo iznad planine, odnosili bi listove u podrum.
Nizali bi lepljive, mirišljave listove duvana i gledali prolaznike.
On sa cigaretom u uglu usana.
Ona, pogrbljena, modrim ispod očiju.
Tražio bi joj rakiju. Vikao bi.
Ona bi ostavljala nizanje i kretala bi niz ulicu.
Vraćala bi se sa flašom u rukama, kupujući njome svoj mir.
Mrzela je praznu flašu, jednako kao i on.

Tražio bi da jede.
Komšiluk je pomagao. Redom.
Šećer, brašno, so, ulje, pasulj, luk …
Da preživi još jedan dan.

Pozajmljeno bi vraćala, kad je mogla.
Traženo – nikad.

A onda je pozajmljivala i lagala da nije.

Laž joj nisu oprostili.
Kaje se, ali je niko više ne žali.

Duvan više ne sadi.

Nekada ima porciju hrane, nekada ne.

Jedino i dalje mrzi praznu flašu.

Share!
Share

About the author


Suzana Janačković Živković

Tehnolog. Bloger. Voli knjige, muziku, filmove i web design. Piše poeziju. Uređuje Tragove. BITNO joj je veoma bitno. U slobodno vreme … šta to beše slobodno vreme?


  • twitter
  • Facebook
  • Linkedin
  • rss
  • email



Related Posts

Discussion: Total 2 Response

Comments: 2 to “Kaja”

  1. electrasdreams says:

    Mucno. Ali ni meni nije zao. Mogla je drugacije.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • The song has kept us ... :)