#drveni_advokat – Kada smo otišli u hitnu, pogledao je lekar, i rekao “to se teško podnosi, ali evo vama uput kad baš hoćete”
Na trijaži ista priča “to se teško podnosi, ali evo vama uput za dečije odeljenje”

I Branka Badža je rekla da se teško podnosi, i manja doza, a taman tolika. I objasnila sve ostalo.
Uzela je nalaze iz laboratorije i objašnjavala stavku po stavku, da me ubedi da mi dete nije anemično.

Teško ću ja objasniti lekaru ako se ne uključi i lekar koji mi je sve to objasnio.

#Moo – Pitam se koliko je roditelja dalo lek svojoj deci? I na koji načlin može bilo ko od nas da ubedi nekoga, koga ne poznaje dovoljno, da je lekar pogrešio?
Hvala ti, dala si mi ideju. Otići ću do lekara da zahtevam da se upiše da dete nije primilo terapiju i da je lekar pogrešio. Znam da ću verovatno napraviti problem pedijatru, i da će morati da se ganja sa njima, ali moram!
Ne mogu još uvek da se smirim kad pomislim šta je moglo sve da se desi ….

Ok. Ja ne budem lenja, dođem kući, odvedem dete u laboratoriju da mu urade bris grla i nosa (a jeste mu curio nos i ja sam već iz iskustva znala da je virusna, a ne bakterijska infekcija, i to na zalasku). normalno, rezultati budu negativni i ja odem sa rezultatima i receptom koji je uredno dobio kod doktorke koja je na sistematskom imala dati odokativnu dijagnozu da dete ima bakterijsku infekciju streptokokom. Te zatražim da se unese u Ivanov karton da je došlo do lekarske greške i da dete neće biti lečeno po paušalnom uputstvu.

Nisi bili baš raspoloženi prema meni, moram da ti kažem, čak me medicinska sestra grdila što sama preuzimam kontrolu mišljenja doktora!

Pa, čoveče, ni manje ni više nego hemomicin!

Nažalost, taj sistematski je radila naša izabrana doktorka, sasvim slučajno, pa sam upala u problem menjanja ugovora i tih gluposti, ali dobro. Manje je važno da sam to isterala administrativno, mnogo je važnije što sam imala nekog iskustva i sve to proverila.

Posle sam rekla i učiteljici i ona mi je potvrdila da je pola odelenja dobilo isti recept!!!

Sada, nakon toliko godina borbe sa deformitetom, sa stotinak metara razdaljine mogu da prepoznam dete, ili čoveka koji ima deformitet kičme, ali kad je to trebalo ja nisam znao, a doktori na sistematskim pregledima nisu primećivali.

#prichalice, pa ko Mica-ubica. u raZno vreme, rade razne stvari, a jedna od njih je i jelo, pored ispijaja kafe naravno.

#bubazlatica, nisam otišla. Pozvala bi obezbeđenje.
A inače pored onog što navedoh gore, zbog česte opstrukcije disajnih puteva dete mi je stalno pilo antibiotike, dok nisam odradila alergo test i dok nisu ustanovili da se to da izlečiti na drugačiji način. I zauvek.
Stalno proveravam, i čitam, ali sam ovaj put stvarno mislila da nema potrebe, jer je ovo najprostija stvar koju mora da zna i medicinska sestra.

#zelenavrata – eh za sebe bolje da ne pričam. Google mi pomgao da izbacim 3 kamena iz bubrega. Da sam slušala lekara, pijana bih išla na posao, jer je rekao da je pivo mnogo dobro, na šte ranom zorom.
I naravno redovno ga treba piti tokom celog dana )

Šta da vam kažem, kad svi sve znamo, i nemamo način da to promenimo.

Stoka. Ne mogu da verujem…

Pozdrav za ćerkicu!