Te 2006. godine sam verovala
u ovaj blog
i u sebe.
2007. sam upoznavala ljude
kroz njihove blogove
kroz komentare na ovom blogu
kroz vanblogovsku komunikaciju
i verovala više
u ovaj blog
u sebe
i u ljude.
2008. godine sam mislila
da smo svi lepi i pametni
liberalni, aktivni, vredni
i
očekivala sam mnogo
od ovog bloga
od sebe
i od ljudi.
2009. sam počela da se budim
i shvatila
da nismo svi lepi i pametni
niti smo svi liberalni i iskreni
a najmanje smo svi aktivni i vredni
shvatila sam i
da ne poštujemo tuđa prava
i tuđa mišljenja
da smo sujetni i bezobrazni
i prestala sam da verujem
u ljude.
Posle tačno TRI godine blogopatnji
verujem opet
i jedino
u ovaj blog
i u sebe.
p.s. Muziku ćete naći, na kraju desne bočne trake na početnoj strani ovog bloga.
Objavljeno: 01.12.2009
Svrstano u: Blog, Neka me takve, Video | 24 komentara
Tags: Bata Stojković, Blog
Postovi sa sličnom temom
- Internet je više od zabave - 28.04.2012
- Život je izbor, zato birajte najbolje - 31.01.2012
- Internet u službi znanja i obrazovanja - 26.09.2011
- Blog za početnike - 01.07.2011
- Sutra, je novi dan - 29.04.2011
- Internet igre, nagrade, pokloni i velike želje - 31.12.2010
- Četiri godine priče - 01.12.2010
- Sasvim Obična Priča - 30.11.2010
- Gazda Topuzić - 21.10.2010
- BlogOpen2010 - 18.10.2010
Komentari
Članak je objavljen 01.12.2009 u 2:09 pm i svrstan je u Blog, Neka me takve, Video. Dostupan je RSS 2.0 feed za komentare. Možeš da ostaviš komentar, ili trackback sa svog bloga.
Za razliku od tebe, ja samo ljudima verujem.
Super Deda!
Ti znaš o čemu pričam …
A ja znam da je svaka reč u prethodnom postu dokazana …
a razočarenje preliva …
Ako veruješ u sebe i blog, to uopšte nije malo.
Paa, nije malo ali nije dovoljno ….
Pa i ja verujem u tvoj blog …. srećan ti početak 4. godine verovanja
Suske,cestitke na trogodisnjici! Psi i dalje!
A sto ne verujes u mene, recimo?
Srecno i dugovecno.
Veruj sebi i pisi. Dovoljno je.
Pa to i nije tako lose, mnogo je onih koji ne veruju ni u sebe. O blogovima da ne govorim. Ali bi sve nas vrlo rado naterali da verujemo.
Verovati ljudima je gubljenje vremena.
A blog te nece nikad izneveriti kako to samo ljudi mogu.
Srecna blogodisnjica!
Srecna godisnjica bre !!!
Hocu da citam tvoj blog!
@Afroditta – Hvala ti!
@Zorane M – Hvala ti. Veruješ samo u moj blog?
@zelenavrata – Tebi, zašto tebi ne bih verovala? Ti me nisi izneverila?
Govorim o ljudima sa kojima sam općila i vanblogovski i potpuno se razočarala u iste.
Na ovom blogu se pisalo o njima.
Ne smem da verujem, ne smem da očekujem
Čak ni naslov nije korektan, ali sam toliko razočarana ….
@electrasdreams / @zmajček / @Deda – Hvala vam
@Mahlat – Pa, stvarno i nije loše.
Samo mnogo je teško kad si u društvu sam. Lakše mi je bilo 2006.-te tada nisam znala ovo što sada znam.
Dovoljno je da verujes samo sebi. Sve dok tvoj zdrav razum nisu pomutili usponi i padovi i dok si svoja, svaka napisana rec ce da vredi. Tebi, a i drugima do kojih je stalo.
Sreca pa sam ja s iluzijama rascistila pre ozbiljnog blogovskog staza, pa sad nista (valjda) ne moze da me saceka iz kukuruza
@bedno pisakralo – ako mi veruješ i ja sam verovala da sam sa iluzijama raščistila, zato me valjda toliko i boli.
Moja vera u ljude, bezrezervna, me je dovela do velikog razočarenja.
Data reč je za mene sve.
Dogovr takođe.
I onda se probudiš!
Zašto sve mora da se pokvari?! …
Pravo da ti ka’em, nije losa faza dok verujes “da u radio zivu mali ljudi”
Al’ ako ne mozes, onda ni “svoja na sopstvenom blogu” nije losa alternativa!
@drnch – e, a zamisli mene ovako matoru, kad se još i istraumiram da se ti “mali ljudi” mnogo pate, a ja uživam slušajući muziku.
Rekoh ti onomad, taman pomisliš “oni su ti” i onda te zatrpa sneg, ladan, beo i mokar.
žasU!
Srećna trogodišnjica. To što veruješ u sebe je sasvim dovoljno.
Srecno blogovanje,i jos puno blogogodina ti zelim a ako ne verujes nikome
))
Čestitam! Jes da malo kasnim, ali takva sam poslednjih dana!
Mama i ja verujemo u tebe i tvoj blog!
Zagrl
E pa sade mi lakse
Volim i ja vas
Citam te ja i dalje bre!
Cestitam! Zelim ti puno lepih trenutaka i mnogo manje razocarenja. Meni je bas lepo od tvog blogovanja
)
I izvinjavam se sto kasnim (kriva je farma, mnogo je dobra za “ne misliti i ne nervirati se”
Veruj u sebe, na kraju to jedino i opstaje. I srećno ti bilo. :*
Sa zakasnjenjem cestitam !
tvoj Blog i ti ste super… samo napred
Kasnim, uveliko kasnim sa cestitkom.
Zao mi je sto te zaticem u takvom “svodjenju racuna” oko trogodisnjice.
Ako je za utehu dobro je da jos verujes sebi i ovom blogu.
…
Budjenje ume d a bude jako bolno i konfuzno.. desilo mi se pre neki dan , ali ne bih o tome, nije vezano za temu.
…
Drzi se Suskava.