Svaki dan tražim razlog da prošetam gradom. Toliko je teško naći ga, da ne mogu da opišem.
Sem ljudi ničeg nema, a i ti ljudi, sa kojima sam ja u kontaktu, se osećaju upravo ovako.
Sluđeni smo, razočarani i nemoćni.
Iz te nemoći je napisan ovaj tekst. Patetičan. Mučan.

@zelenasoba – Nije jednostavno da se ode a i teško bih podnela da sam dozvolila huliganima da me isteraju iz grada.

@Armagedon – pa vidiš i sam da i pored pisanja ništa ne pomaže. Saterali smo Cara do duvara, al’ mu neko stalno pomaže da ga preskoči.
Da me boli uvo za grad, ne bih pisala …

@Cyber Bosanka – Ima mnogo pametnih ljudi koji se nikada nisu niti će se oglasiti kad vide neku lošu stvar.
čekaju da neko drugi nešto uradi za njih, čak i kad im se predoče sve činjenice i kad sami sagledaju da sve to ne valja, slegnu ramenima i kažu “neću ja, kako bude drugima tako će i meni”
Tada shvatim da sam budala.
Dalje, nikome ne trebaju pametni i pošteni, smetaju im. Svako gleda samo sebe, rešava probleme preko prijatelja, veza, para, rešavajući tako svoje kratkoročne ciljeve a za sve ostalo krive državu i političare.
Sebe nikada ne preispituju, niti se trude da se promene.
Muka mi je već od “pa tako je to danas, ne postoji drugi način”, i mnogi u početku nesvesno, a kasnije sasvim svesno postaju kao oni koje ne podržavaju, za koje vide da su ogrezlli u kriminalu i koje su spremni da osude, uz obavezno naglašavanje da su oni pošteni.

Ono sto je jos tuznije u svemu, meni kao laiku koji o Boru zna samo citajuci sve vase blogove jeste – kako je tako lose stanje u gradu koji ima toliko pametnih ljudi? Nisam srela grad sa vise bloggera i ljudi koji imaju sta pametno da kazu.

Mozda je vrijeme da se na svim ovim prostorima ukine ona “pametniji popusta”. Nije nas nigdje pametno odvela…

Mislim da je ključ rješenja-nova percepcija Koliko god stanje da je teško, užasno…neće biti promjene ukoliko se ne promjeni ta percepcija ljudi koju karakteriše depresija, očajanje, defetizam..Nova percepcija trebala bi da bude zasnovana na filozofiji perspektivizma i energiji optimizma..znam da vjerovatno i nemam pravo da govorim vama u Boru o tome, jer ne živim tu, i nisam svjestan svih činjenica i okolnosti, ali…mislim da negativnim obrascem ponašanja do pozitivnog iskoraka jednostavno ne može da dodje.

Srdačan pozdrav