Da mi je ….
Ehhhh
da mi je ….
ma samo minut ….
Bio jednom jedan lav…
Kakav lav?
Strašan lav,
narogušen i ljut sav!
Strašno, strašno!
Išao je na tri noge,
gledao je na tri oka,
slušao je na tri uva…
Strašno, strašno!
Ne pitajte šta je jeo.
Taj je jeo šta je hteo
- tramvaj ceo
i oblaka jedan deo!
Strašno, strašno!
Zubi oštri, pogled zao,
on za milost nije znao!
Strašno, strašno!
Dok ga Brana
jednog dana
nije gumom izbrisao.
Strašno, strašno!
Objavljeno: 19.07.2010
Svrstano u: Između redova, Poezija, Svakodnevica | 4 komentara
Tags: Dušan Radović, Lav
Postovi sa sličnom temom
- Braća po košulji - 04.07.2011
- Usluge - 24.06.2011
- I zašto ja uopšte moram da jedem pasulj? - 24.05.2011
- Disharmonična dezintegracija - 05.03.2010
- Demokratski mrak - 01.03.2010
- Umesto toalet papira - 03.06.2009
- Kompromis - 31.05.2009
- Vepar - 10.04.2009
- Kupujem prijatelje - 18.03.2009
Komentari
Članak je objavljen 19.07.2010 u 1:10 am i svrstan je u Između redova, Poezija, Svakodnevica. Dostupan je RSS 2.0 feed za komentare. Možeš da ostaviš komentar, ili trackback sa svog bloga.
Sta li te podseti na ovu pesmu?
Poznavajuci te, mora da ima razlog.
…ako je zima , nije lav…
Stavio sam kiselu da se ladi,lol
Ej, da mi je……………..
Dusko Radovic i njegove pesme su neponovljive.Kada se setim detinjstva i pesme “Sve sto raste”.Stara dobra vremena su to bila…jos kada bi mogli da putujemo u proslost to bi bilo fantasticno!