Život je izbor, zato birajte najbolje


Ako nešto želiš da radiš, prvo moraš da prihvatiš filozofiju toga što želiš da radiš.

Filozofiju nečega može da ti predstavi samo onaj ko je filozofiju prihvatio i razumeo, naučio i ima ogromno iskustvo.
Samo onaj ko dobro poznaje ono što radi, ima dovoljno znanja da najjednostavnije objasni potpunom laiku o čemu se radi, koji su koraci, za koje vreme i kojom količinom rada može da se dostigne nivo znanja i primene znanja, da bi za sebe smeo i mogao da kaže – znam.

Kao dobar primer iz prakse, uvek navodim sposobnost profesora Računarstva i informatike, na žalost nije više među nama, koji je za 1 školski čas uspeo na plastičnom primeru „koraci od kuće do škole“ da nam objasni filozofiju programiranja.

Kada se filozofija razume i prihvati, tada je tek napravljen prvi korak ka daljem obrazovanju i učenju, i definitivno ne znači da nam usvojena filozofija predstavlja išta više od običnog naslova članka u novinama, bez čitanja celog teksta.

Posle usvojene filozofije, imate mogućnost da birate, da idete dalje, ili da ne idete dalje. Ako ne idete dalje možete se vratiti ili čekati.

Ja nisam postala programer, za te dve godine koliko sam ga učila, naučila sam 2 programska jezika i napisala 2 programa, koje verovatno nikada više u životu neću umeti da napišem, no ta usvojena filozofija mi je pomogla, i dalje mi pomaže u mnogim drugim sferama života.

Naučila me je da gotovo posle svakog koraka imam pitanje i pravo na izbor, i da samo biranjem koraka sama pravim algoritam svog života.
Ono što može da se desi, ako se filozofija ne prihvati i ne razume, je ili ulazak u petlju bez kraja, ili pravljenje pogrešnih koraka, što svejedno nepovoljno utiče na nešto čega smo se latili.

Neki, pametni ljudi, uvek znaju šta mogu da dobiju besomučnim ponavljanjem jednog istog događaja, imaju sposobnost da predvide razvoj događaja, da isplaniraju, da predvide sve šta dobijaju a šta gube, i prekidaju povratni ciklus ili lutanje na vreme.

To su ljudi koji imaju svoj cilj.

Svaka stvar na svetu ima svoju filozofiju, i mnoge filozofije prihvatamo i ne primećujući da smo to uradili, jer nam se dopadaju i razumljive su nam, slične su našim i primenjive odmah, i kao takve ostanu neprimećene.

Sigurna sam da svi znate da se iz tačke A u tačku B može stići na mnogo načina, a ako želimo da to bude najkraće moguće vreme, onda moramo da projektujemo put tako da taj svoj cilj ispunimo.

Moramo znati:

-Koliko ćemo se posvetiti putovanju
-Da li ćemo imati zastoje
-Da li ćemo put prelaziti sami
-Koliko ćemo dnevno putovati, moramo imati dinamiku
-Koji su nam troškovi potrebni
-Moramo predvideti gubitke
-Moramo odrediti koeficijent iznenađenja i pravila ponašanja u tom slučaju

Moramo napraviti još mnogo analiza, planova, koje sam ja previdela da napišem, a da i posle toga krećemo na put sa sigurnošću od 98%.
Ko ne prihvati činjenicu da je moguće da nešto pogreši i previdi, taj definitivno nije prihvatio filozofiju toga što želi da realizuje.

Sve filozofije koje usvajamo i koje njihovom realizacijom zavise isključivo od nas, i posledice delovanja možemo da osetimo samo mi sami, su bezbolne filozofije, kojih je veoma malo u životu.
U ostale je uvek upletena bar još jedna osoba, ili postoji bar jedna prepreka u realizaciji. No i pored toga, ako je filozofija savladana, usvojena i jasna, u nekom trenutku će se pojaviti rešenje za eliminaciju il’ osoba il’ prepreka.

Sve ovo je primenjivo i na društvene odnose.
Prijatelji su nam osobe čiju filozofiju razumemo, poštujemo, bez obzira da li se i koliko razlikuje od naše.

Poštujući tuđu filozofiju, prezentujemo i svoju i dajemo šansu ljudima da nas zavole ili zaobilaze.

Pogrešna procena je pogrešan korak u algoritmu, i obično je to preskočen upit sa mogućnošću izbora koji smo prevideli.
Međutim, u životu nam se često dešava, da sami dozvolimo petlju, nepoželjnu, zarad nečeg što nam je životna filozofija, doslednost i završetak započetog posla, bez obzira kako će se na kraju odraziti na nas.

Fora je da, kad se nepoželjna petlja primeti, odmah definiše i kraj.

Ljudi često upoznaju deo nečije filozofije, ali ne žele da ga usvoje, jer je taj segment u njihovim filozofijama ima drugo značenje i neko drugo mesto.

Ako me pitate šta me je podstaklo da o ovome pišem, mogu da ispišem 100 strana razloga, gde će biti obuhvaćene sve sfere mog života.

-Pogrešno korišćenje softvera
-Ne pronalaženje i ispravljanje grešaka
-Ne bavljenje uzrokom, već posledicom
-Nerazumevanje

Pitam se, na kraju, šta živ čovek treba da uradi da bi sprečio neželjene pojave, nastale zbog neprihvatanja i nerazumevanja pojedinaca, filozofije kojom ide kroz život, a da ostane dosledan sebi i završi započeti posao do kraja?

Da napiše ovakav tekst?

Mislim da ni ovo neće biti dovoljno.

Autor


Suzana Janačković Živković
Tehnolog. Bloger. Voli knjige, muziku, filmove i web design. Piše poeziju. Uređuje Tragove. BITNO joj je veoma bitno. U slobodno vreme ... šta to beše slobodno vreme?

  • twitter
  • Facebook
  • Linkedin
  • rss
  • email




Povezani članci

Reakcija na članak: Ukupno 0

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *


*

Možete koristiti ove HTML HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>