PR službe iz ugla posmatrača


Najinteresantnije zanimanje u mladih danas je PR, što bi u prevodu značilo, lice odgovorno za predstavljanje nekoga ili nečega javnosti.
Većina tih mladih ljudi ne zna da je posao PR-a jedan od najtežih poslova čak i u zdravom sistemu, a pogotovu je težak ovde gde je sistem vrednosti potpuno poremećen.

Posao PR-a ne podrazumeva samo dobar izgled, elokventnost, vedar duh i sve ono što većina ljudi voli da vidi, već podrazumeva i ogromno znanje iz svih oblasti koje želi da promoviše.

Ja kao običan građanin koji nije zadužen za odnose sa javnošću znam, da dobar PR mora oko sebe da ima tim.

Pod PR-om podrazumevam osobu koja ne mora da bude vidljiva javnosti, već vodi taj posao, a vidljivu osobu, prezentera, bira u zavisnosti od ciljne grupe i od posla, proizvoda ili organizacije (pod organizacijom podrazumevam i kompanije, i javni sektor, i društvena, državna preduzeća, političke partije, nevladine organizacije …) koju promoviše.

U svakoj branši postoje ljudi koji dobro rade svoj posao i koji loše rade svoj posao.
Svako obavljanje posla ne predstavlja samo rad tog pojedinca, već i cele organizacije u kojoj taj zaposleni radi.

Evo jednog primera lošeg odnosa organizacije sa javnoću.
Čim grane proleće ali i oko praznika, gomila prodavaca krene po kancelarijama da prodaje nakit, kozmetiku, aparate i naravno knjige.
Ja ne volim kada mi neko potpuno nepoznat upadne u kancelariju bez najave a da to nema veze sa poslom koji obavljam.

Pre neki dan su uleteli agenti prodaje (to otmenije zvuči) izdavačkoj kući Mono i Manjana. Nude knjige. Zahvalim se ja uredno i rekoh da nisam zainteresovana. Rekoše mi da imaju popust. Na to sam im odgovorila da ja popuste koristim na njihovom sajtu i da najradije tako u poslednje vreme kupujem knjige, od kada nemamo knjižaru.
Ono što mi je agent tada rekao, ne ide u prilog ni njemu, ni organizaciji koju zastupa a rekao je doslovce, „ a pa grešite, vi ne treba da kupujete na sajtu već preko nas, mi smo povoljniji“

Dakle, čak i da je tako, to se ne saopštava na takav način. Ono što ja mogu da zaključim je sledeće:
Mono i manjana krade svoje kupce, jer ako kod agenata prodaje koji imaju veće troškove nego prodaja preko neta, knjigu mogu da nabavim jeftinije nego preko neta, ja se osećam prevareno.

Ako su me već prevarili, ja neću više knjige kupovati kod njih.

Ono što naravno agenti prodaje nisu uradili, a trebalo je, ne da vuku knjige kao magarci i šetaju od kancelarije do kancelarije, već da imaju odštampani mateijal, gde će uredno na svim naslovima stajati cena, u knjižarama, na sajtu i kod njih i naravno sa brojem telefona ili mejla gde bih mogla da ih kontaktiram.

Dalje, ukoliko žele da njihove cene budu najpovoljnije u prikazu, dovoljno je da svakoj ceni knjige dodaju troškove dostave.

Ovo je samo jedan od primera, kojih ima koliko hoćete na svakom koraku, gde organizacije zbog sumanute jurnjave za parama prave ogromne greške, i za agente prodaje angažuju pre svega muškarce, koji imaju položen vozači B kategorije, svoj auto i nemaju porodicu, tačnije, slobodni su da šetaju po Srbiji i po kancelarijama tegleći one knjige sa sobom.

Ako želite da se vaša organizacija predstavi u što boljem svetlu, nije dovoljno da se oglasite rečima da je ta organizacija najbolja u svojoj branši, ili regionu, već je sve to potrebno i dokazati, i praktično i oglašavanjem u medijima.

Šta o PR misle obični građani Srbije

U Srbiji se pod PR-om podrazumeva osoba koja je zadužena da hvali organizaciju ili proizvod gde god stigne i to 25h na dan.
Na žalost, takav stav je proistekao iz dugogodišnjeg lošeg rada ljudi zaduženih za prezentovanje neke organizacije.

Svi znamo da je normalno da najbolji ljudi u organizaciji budu na čelu istih, da su ti ljudi zaduženi za obraćanje javnosti i jeste pravilo, hteo to neko da prizna ili ne, svi misle da je zapravo ta osoba najbolja i da su svi ispod gori od nje.

Sigurna sam da ste čuli ono retoričko pitanje „kad je ovaj ovakav, kakvi li su mu zaposleni…“.

Druga negativna stvar vođena poslovanja neke organizacije, je da se prvi ljudi koji vode organizaciju, okružuju glupljima od sebe, kako bi bili sigurniji. Onaj mali broj organizacija koje imaju menadžere koji ne znaju sve, ali znaju ko zna i okružuje se ljudima koji znaju svoj posao, kao i one koji maltretiraju svoje prve saradnike svakodnevno ih vređajući i ponižavajući, neće biti predmet ove analize, prvi već znaju šta rade, a ovi drugi su potpuno promašeni slučajevi, i njih jednostavno treba pustiti da ih voda odnese.

Srbija je specifična zemlja po mnogo čemu, a najviše po tome što se poslovi od velikog značaja za građane Srbije dodeljuju neobrazovanima ili nedovoljno obrazovanom kadru koji te poslove obavlja.

Posledice su višestruke:

•nezadovoljni građani
•loša informisanost, čak i u onim organizacijama koje dobro rade
•urušavanje tih organizacija i samog sistema

Menadžeri, direktori organizacija uglavnom ne shvataju da ono što se pruži na uvid javnosti to mora bezuslovno biti tačno. Ono sa čim oni mogu da kalkulišu je prećutkivanje ili specifičan način prikaza. TO je zapravo posao PR službe.

Kao lice, kojoj reči teško idu ali zato dobro barata brojevima i pomalo statistikom, veoma dobro znam šta je tačan podatak, a šta pogrešan. I to nije nikakva mudrost, to se uči još u 1. razredu osnovne škole.

Šta sad s tim?

Da bi predstavili neke podatke, vrednosti, procente, brojke, uglavnom statističke, na šta se uglavnom oslanja svaki PR, ali i svaki menadžer koji angažuje osobu za odnose sa javnošću, mora da zna kako sve to treba da predstavi.

Dakle, ako vam neko saopšti samo broj, koji će predstavljati nešto, može da se shvati višestruko u zavisnosti ko ga sluša:

•osoba koja ne zna ništa o poslovanju te firme, niti zna koji je red veličine očekivan za to poslovanje
•osoba koja zna o kom se poslu radi, poznaje bar red veličine i može donekle da proceni šta taj broj predstavlja
•osoba koja radi taj posao, negde drugde, koja zna kako se do tog broja može stići i šta on predstavlja.

Dobar PR ne govori samo povoljne stvari, već i nepovoljne, ali na način koji će biti prihvatljiv ciljnoj grupi koja je zanimljiva organizaciji.

Zadatak osobe koja bi bila zadužena za odnose sa javnošću treba da nađe način da taj podatak predstavi tako da ga sve tri gore pomenute grupe razumeju i shvate na način koji će kompaniji odgovarati.

Šta obični ljudi očekuju od PR službe?

To mislim da smo svi apsolvirali, ljudi vole LEPE ljude i LEPE stvari, vole osobe koje svojom pojavom predstavljaju autoritet i kojima mogu da veruju.

O tome šta je lepo ne treba diskutovati, to je već stvar ukusa.

PR je dužan da prezenteru, bio to i sam menadžer organizacije, kaže šta će i kako reći i da ima dovoljno znanja da unapred zna kako će na to reagovati klasični mediji i društvo u celini.

Oni koji su „menadžerstvo“ učili u prošlom veku, imaju veliki problem od kada se razvojem tehnologije pojavio internet i od kada je postao dostupan svima.

Ranije je bilo veoma lako pričati laži, jer zapravo, da je nešto laž znao je mali broj ljudi iz okruženja, šira populacija jednostavno nije mogla da zna ko je i kakav je tamo neki „Ime Prezime“ ili tamo neka „Ime organizacije“ o kojoj se priča.

Ukoliko želite da budete osobe zadužene za odnose sa javnošću, čak i prezenteri, vodite računa od koga učite zanat, morate imati oko sebe dobar tim, morate široj populaciji govoriti samo istinu, i jedino istinu, i morate mnogo voditi računa kako ćete to saopštiti i prikazati.

Ljudi u nekoj prezentaciji prvo primećuju sliku, potom tabelu a tek na kraju „sitna slova“, i to mora da zna svako ko se bavi ovim poslom.

Ono što takođe svaki PR mora da zna:

•Prezentacija MORA da bude drugačije napisana, upakovana, predstavljena, za različite ciljne grupe ali svi podaci moraju biti apsolutno tačni
•Pored relevantnih podataka svaka prezentacija mora da sadrži još brdo podataka, bezazlenih i bespotrebnih, jer to ostavlja utisak ozbiljnosti i posvećenosti
•Koje stvari i podatke treba prećutati koje će bezuslovno dati jasniju sliku, ako to nekome nije u interesu.

Ja ću vam na prostom primeru objasniti ono što sam gore već rekla, ali sam sigurna da će vam to što ćete videti reći mnogo više od onoga što sam gore napisala.

Imamo zadatak da najslabiju organizaciju, šestu u analizama koje slede, prikažemo kao organizaciju koja je u rangu sa prvih pet.

Primer 1 – Uporedna analiza poslovanja 6 organizacija

Tabelarni prikaz

Za ovakvu vrstu prezentacije tabelarni prikaz se ne preporučuje ako se ne doda i odsutapnje od najveće ocene, gde bi za najbolju to odstupanje iznosilo 0,49 a za najslabiju 2,26. Klasična igra malih brojeva.

Ono što je najefikasnije je vizuelni, grafički prikaz Organizacija i njihove ukupne ocene.

Kako nam je zadatak da se predstavi da sve organizacije posluju približno jednako, sami procenite koji ćete grafički prikaz iskoristiti i kako će taj vizuelni efekat delovati ponaosob na gore pomenute grupe.

Grafički prikazi

Međutim, ukoliko želite da šestu organizaciju svrstate u grupu prvih 5, potrebno je u analizu uključiti i neku organizaciju, najbolje više njih, koje će zaista u svim mogućim prikazima odstupati od prvih šest.
Primer 2 – Uporedna analiza poslovanja devet organizacija

Tabelarni prikaz

Naravno, zadatak prezentera je da posebno naglasi da je odstupanje poslednje tri organizacije ogromno u odnosu na prvih šest organizacija.

Grafički prikazi

Ja nisam zadužena za odnose sa javnošću, ali ako želite da to bude vaš poziv, morate učiti čak i ono za šta mislite da vam baš uopšte ne treba.

AKo se možda pitate zašto sam koristila plastične primere, i zašto uopšte pišem o ovome, to je zato što sam zgranuta koliko ljudi ne znaju i koliko njih samo zagrebe po površini a misli ali i izgovori – JA ZNAM.

Share!
Share

About the author


Suzana Janačković Živković
Tehnolog. Bloger. Voli knjige, muziku, filmove i web design. Piše poeziju. Uređuje Tragove. BITNO joj je veoma bitno. U slobodno vreme ... šta to beše slobodno vreme?


  • twitter
  • Facebook
  • Linkedin
  • rss
  • email



Related Posts

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • The song has kept us ... :)