Internet je više od zabave


Na poziv Adrijane Milosavljević dala sam intervju o BITNO karavanu i Internetu u Srbiji koji je objavljen u štampanom izdanju magazina Poslovna žena, početkom aprila. Prenosim ga ovde, za vas koji niste nabavili svoj primerak.

Borska internet organizacija BITNO prva je oformljena internet organizacija u Srbiji, osnovana 2007. godine od strane grupe pojedinaca, entuzijasta, koji su koristili internet u privatne i poslovne svrhe. Uz podršku Digitalne agende BITNO je organizovala Bitno karavan – seriju edukacija o Internetu, sa posebnim osvrtom na društvene mreže, koji obilazi manje gradove u Srbiji.

Jedan od predavača BITNO karavana je diplomirani inženjer neorganske tehnologije Suzana Janačković Živković. Za naš magazin ona govori o samoj organizaciji BITNO, reakcijama građana Srbije na edukativne sadržaje koje im Borani donose u grad, kao i o svojim počecima u online svetu.

Koja je polazna tačka vašeg karavana, kako je došlo do ove inicijative i sa kojim ciljem grupa borskih blogera obilazi Srbiju?

Bor je nekada bio jedna od najrazvijenijih opština u Srbiji, međutim, posle sankcija i bombardovanja, Bor je počeo da nazaduje. Mi smo svi počeli da koristimo Internet da bi nadomestili nedostatak različitih sadržaja u gradu.
Pre BITNO karavana, BITNO je organizovala kurseve web dizajna, progamiranja, engleskog jezika. Godine 2008. organizovala je i regionalni skup blogera BlogOpen, konferencija koja se danas održava u Novom Sadu. Organizovali smo i edukacije u Negotinu i Majdanpeku još 2009.godine, jer smo shvatili da je to jedini način da se ljudima koji ne koriste Internet, ili koji ga koriste uglavnom za zabavu, pomognemo da shvate kako im Internet može pomoći i u pronalaženju posla, i u pronalaženju kvalitetnog sadržaja za edukaciju, uopšteno – za unapređenje kvaliteta života. Digitalna Agenda je 2011. godine uputila poziv za konkurisanje projektima čiji bi osnovni cilj bio promocija Interneta, pošto je to osnovni cilj BITNO organizacije, konkurisali smo, i dobili podršku Digitalne Agende.

Važno je istaći da smo za predavanja birali isključivo mesta gde nismo imali veći broj kontakata sa ljudima. Nije bilo blogera, tviteraša, ili bar mi nismo čuli za njih. U Srbiji ima mnogo pametnih ljudi, ali su pogotovu u tim manjim mestima, usamljeni. Hteli smo to da promenimo. Jasno je, da bez novih ljudi, bez poboljšanja kvaliteta sadržaja na Internetu svaka zajednica slabi. Ti ljudi ne treba samo da koriste sadržaje na Internetu već da treba da se uključe i da ih kreiraju. U Srbiji postoji dosta konferencija i poslednjih godina gotovo isti ljudi posećuju te konferencije. Sve će to izgubiti smisao ako se ne pojavi i ne uključe novi ljudi sa novim idejama.

Koje su teme koje prezentujete posetiocima predavanja?

Samo predavanje je koncipirano kao motivaciono predavanje, i to je veoma važno naglasiti, jer pre predavanja ne znamo koja grupa ljudi će nas slušati, pa smo predavanje prilagodili svim uzrastima. U okviru predavanja imamo šest tema: Internet uopšte, blog kao najednostavniji način kreiranja sadržaja za pojedince i kompanije, facebook društvena mreža, gde ukazujemo za šta sve može da se koristi i kako treba da se koristi, twitter, društvena mreža, kao odličan način za komunikaciju, za praćenje ali i kreiranje kvalitetnog sadržaja i zaštita na Internetu, šta treba, a šta nikako ne treba raditi na Internetu.

Koliko su društvene mreže kao primeri kanala dvosmerne komunikacije u digitalnom svetu značajni za ličnu i korporativnu promociju?

Društvene mreže su sjajan alat i za komunikaciju i za promociju. Mi smo se uglavnom u predavanjima fokusirali na fejsbuk i tviter, jer se one u Srbiji najviše koriste.

Osnovni problem je što se te jake društvene mreže ne koriste na pravi način. Čak i kompanije koje otvore svoje naloge ne shvataju da je u modernom poslovanju potebno imati specijalno obučene osobe za odnose sa javnošću kojima će društvene mreže biti radno mesto. Umesto obučenih ljudi, menadžeri kompanija taj posao dodele nekome ko nije motivisan i kompanija umesto koristi ima više štete.

Suština je da Internet u Srbiji koriste ili imućniji ili obrazovaniji ljudi i komunikacija sa njima mora da se odvija drugačije od ustaljenih načina, oglašavanja putem reklama na TV-u i radiju, bilborda, flajera… Društvene mreže su živa stvar, mora da postoji dvosmerna komunikacija i ukoliko ona postoji, ljudi to znaju da nagrade.

Šta je po tvom mišljenju BITNO na Internetu?

BITNO je SVE. Internet je čudo, i ja, iako kao dete nisam imala Internet, svoj život više ne mogu da zamislim bez njega. Putem Interneta mi je dostupno mnogo toga i to na samo jedan klik. Posao kojim se bavim nije direktno vezan za Internet, ali mi je Internet itekako pomogao, ali i dalje pomaže da bolje obavim svoj posao. Sa druge strane putem svog ličnog bloga koga pišem od 2006. godine ostvarila sam komunikaciju i sa istomišljenicima i sa neistomišljenicima, menjala svoje stavove, učila stvari za koje sam mislila da mi nikada neće trebati u životu.
Kad objašnjavam ljudima šta je internet, kažem im da je internet kao struja, veoma važan, neophodan u modernom društvu, ali može biti veoma opasan ako se ne koristi na pravi način.

U promociji često ljudima kažem da zamisle koliko je život lakši kada ne moraju u banku po stanje na računu, u opštinu po dokumenta, u knjižaru da listaju knjige, već da mogu sve to jednostavno i lako da urade na internetu.
Na Internetu su svi podjedanko daleko, i prve komšije i ljudi iz Amerike i Australije, i sve je podjednako daleko, i knjižara, i prodavnica, i vremenska prognoza, i novine …

Kakvi su dosadašnji rezultati pomenutog projekta? Koliko su ljudi u Srbiji zainteresovani za učenje o prisustvu kao i pravilnom ponašanju na Internetu? Kakve su reakcije učesnika na dosadašnjim seminarima?

Na predavanjima smo imali raznovrsnu publiku od osnovaca do penzionera, svi oni različito doživljavaju priču koju im mi pričamo, i reakcije su samim tim različite. Zanimaju ih različite teme, imaju različita interesovanja, ali su svi aktivni puna 2h koliko zna da traje predavanje i diskusija. Imamo i one koji su želeli da čuju više, i već imamo dogovore o detaljnim predavanjima za posebne grupe ljudi.

Kada se nađu u sali u početku su skeptični, baš svi, međutim čim čuju nešto što ne znaju menjaju stav i uključuju se u diskusiju. Mali je broj onih koji znaju da Internet nije samo fejsbuk i nisu samo igrice, filmovi i muzika. Naš cilj je da to promenimo. Ljudi imaju otpor prema novim stvarima, sa druge strane većina njih smatra da sve zna, da im edukacija nije potrebna i potrebno je da prođe neko vreme da se aktivno uključe. Na predavanjima posetiocima delimo promo materijal koji sadrži spisak dobrih web prezentacija iz raznih oblasti i nadamo se da će bar neko kliknuti da proveri šta se tamo nalazi i da se zainteresuje i za komunikaciju i za kreiranje sadržaja.

Zainteresovanost je generalno manja no što smo očekivali da će biti, ali razlog tome nije nezainteresovanost za edukaciju, već loša komunikacije sa Opštinskim Upravama. Neki opštinski službenici jednostavno nemaju sluha za takvu vrstu predavanja. Pošto sam ja bila zadužena za organizaciju predavanja, više puta sam morala da pronalazim ljude koji će razumeti o čemu se radi. Mislim da je potrebno organizovati predavanja za službenike zaposlene u javnom sektiru, jer verovali ili ne, većina ne zna da koristi ni email za komunikaciju.

Kako bi opisala stanje online zajednice u Srbiji?

Prvi aspekt, ljudi. Internet zajednica u Srbiji je Srbija na internetu. U početku sam mislila da smo svi mi drugačiji, da smo svesniji, pametniji, liberalniji, edukovaniji, iskreniji, spremniji od ostatka Srbije, jer su se naprosto ljudi tako predstavljali, međutim, jako je teško biti neko drugi sve vreme, pa sada već mogu da kažem da je stanje isto kao u realnoj Srbiji.

Drugi aspekt, zastupljenost. Ako poredimo Srbiju sa drugim zemljama, kaskamo za njima kao i u svemu. Srbija i dalje ima najskuplji Internet u regionu, pa samim tim nije dostupan ljudima sa nižim primanjima. Iz tog razloga je još teže objasniti i ubediti ljude da treba da koriste Internet i da im on može otvoriti nove mogućnosti.

Treći aspekt, znanje. Ako govorimo o znanju, tu je već bolja situacija. Ima mnogo pametnih ljudi, mnogi rade na Internetu i za Internet, od onih koji ga koriste. Komjuniti menadžeri, programeri, dizajneri, web dizajneri, konsultanti a ono što je zanimljivo da svi rade za ili sa stranim kompanijama, jer za njih u Srbiji nema posla još uvek, da bi mogli da žive od interneta. Mogu da zarade, ali ne mogu da žive od njega.

Kako i kada si odlučila da se upustiš u online vode?

Aktivno sam počela da koristim internet 2005. godine. Jednostavno sam htela da vidim gde se ja nalazim. Živim u provinciji gde se svi poznaju i gde sam sa svojim prijateljima „ispričala sve priče“ i nisam imala više šta novo da čujem, osim palanačkih tračeva, koji me, iskreno, nisu zanimali.

Mislim da je sve počelo na foruma za roditelje, tada su mi deca bila mala i tu sam nalazila dosta zanimljivih tema o deci ali i za decu, što mi je olakšalo roditeljstvo.

Sa nekim prijateljicama koje sam upoznala na forumu sam i dalje u kontaktu. Posle kreiranja ličnog bloga na jednom blog servisu, na poziv prijateljice, i posle posete prvoj regionalnoj konferenciji Blog Openu u Novom Sadu, shvatila sam da mi internet može doneti mnogo toga dobrog, što se i obistinilo. Naučila sam mnogo toga, pronašla istomišljenike, sada članove BITNO organizacije i internet je dobio potpuno novi smisao.

Postoje li razlike među polovima kada se o snalaženju na Internetu radi? Koliko su dame ravnopravno prihvaćene u IT svetu?

Među aktivnim korisnicima i profesionalcima ja ne primećujem razliku. Činjenica je da je mnogo manje žena profesionalaca na internetu, nekako su se ta zanimanja vezivala za muški deo populacije, ali se to stanje menja i nadam se da će uskoro biti podjednako i žena i muškaraca koji će se profesionalno baviti Internetom.

Koja je tvoja poruka za mlade žene koje žele da se upuste u online vode, otvore profile na društvenim mrežama ili započnu neki svoj online biznis.

Poruka nije samo za mlade žene, već i za mlade muškarce. Budućnost je došla Internetom i važno je da mladi ljudi nauče da ga koriste. Da bi nešto postigli, bilo da će u budućnosti raditi na Internetu ili pokrenuti neki drugi oflajn biznis a Internet koristiti za promociju, moraju mnogo da uče. To je prvo što treba da urade, da se edukuju što više u oblasti kojom žele da se bave.

Trenutno nije neka pogodna situacija za neki online biznis, nema mnogo para u IT sektoru. Već sam pomenula da profesionalci uglavnom rade sa stranim kompanijama, jer se kod nas još uvek radi na izradi dobrog zakona za online poslovanje.
Međutim, baš iz toga razloga mislim da je sada pravi trenutak za aktivno uključivanje svih koji bi želeli da započnu neki online biznis, ili naprosto da se promovišu. Digitalna Agenda ima odličnu komunikaciju sa aktivnim korisnicima interneta, i sluša reakcije i sugestije koje bi pomogle i pojednostavile poslovanje preko interneta.

Autor


Suzana Janačković Živković
Tehnolog. Bloger. Voli knjige, muziku, filmove i web design. Piše poeziju. Uređuje Tragove. BITNO joj je veoma bitno. U slobodno vreme ... šta to beše slobodno vreme?

  • twitter
  • Facebook
  • Linkedin
  • rss
  • email




Povezani članci

Reakcija na članak: Ukupno 0

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *


*

Možete koristiti ove HTML HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>