Učenje na daljinu


Postoje različiti načini i metode za savladavanje određenog gradiva. Ja ću ovde pomenuti tri, standardni način učenja (u školama –>učionica-učitelj-učenik, večernji kurs –> učionica-učitelj-učenik, plaćeni čas 1/1 –>prostor-učitelj-učenik), samostalno učenje i učenje na daljinu.

Standardni način učenja, čak i u formi radionice, može biti frustrirajuće za polaznike iz nekoliko razloga:
-obavezna fizička prisutnost, čak i da polaznici imaju malu, malecku kijavicu, oni neće biti u stanju da pohađaju nastavu. Propušteni čas oni moraju da nadoknade, jer, jasno je, da su mogli sami da uče ne bi im bio potreban učitelj.
-drugi važan faktor su ostali polaznici i osećaj nelagodnosti zbog njihovog prisustva (zato što je neko stariji, neko zato što je još školarac, neko zato što je student,…) pogotovu u današnje vreme kada učenje nije popularno
-treći razlog je nejednako usvajanje znanja, što neke polaznike može da uspori a neke pak da natera da odustanu, jer ne mogu da prate dinamiku.

Za samostalno učenje je neophodna velika želja i posvećenost, računar, internet ili članska karta neke dobre biblioteke. Polaznik sam nalazi materijal za učenje, sam određuje dinamiku učenja, vreme i stepen savladavanja gradiva. ALI, mali je broj onih koji su sposobni da uče na ovakav način.
Za osobe kojima je gradivo nametnuto a ne interesuje ih previše (zbog posla, zbog nedovoljne ocene u školi ili zbog famozne šestice u oktobarskom roku) samostalno učenje može da traje dugo a da se cilj ne postigne. Ovakvi polaznici lako odustaju, bez obzira što imaju jak motiv, oni su bez podrške izgubljeni.

učenje na daljinuUčenje na daljinu, mislim pre svega na neki onlajn seminar, sa mentorom i predavačima, ima svoje mane i svoje prednosti.

Mane su nedostatak ličnog kontakta sa ostalim polaznicima i predavačima (verovatno ima ljudi kojima prija takav način rada), nedovoljno poznavanje softvera koji se koristi za edukaciju, pa je potrebna dodatna edukacija, neadekvatno pripremeljen materijal za učenje (različita predznanja i različiti afinitetei) i na kraju nedostatak brzog interneta ili računara.

Prednosti su da svaki polaznik sam određuje kada će učiti i koliko; sam bira odakle će pristupiti seminaru, iz svoje dnevne sobe ili obližnjeg parka; u zavisnosti od same oblasti i afiniteta svaki polaznik ima mogućnost da gradivo čita 10, 20 ili 50 puta, dok ga ne savlada, a da ta dinamika ne opterećuje ostale polaznike seminara.
Onlajn seminari i virtuelne učionice su naša budućnost, najlakši način da se znanje unapredi ili usvoji potpuno novo gradivo, najviše zbog mogućnosti da sami odredimo gde ćemo učiti, šta ćemo učiti, koliko dugo ćemo učiti i kako ćemo vreme za učenje uskladitii sa ostalim dnevnim aktivnostima i obavezama, i to bez usklađivanja sa ostalim polaznicima ili predavačima.

Tekst je napisan kao “Zadatak broj 4” na jednom lepom onlajn seminaru Obrazovno kreativnog centra.
Ako vam kažem da mi je mentor Milojević Zoran, znate već da ću pošteno odraditi svaki zadatak za prelaznu ocenu ali i da je ovaj blog post tek početak pisanja.

Izvesno je da ću i prašinu sa Priče brisati, po preporuci mentora, dok joj ne vratim stari sjaj.

Ako vas ova tema zanima, pratite sjajne blogove na Edublogodku.

Share!

About the author


Suzana Janačković Živković
Tehnolog. Bloger. Voli knjige, muziku, filmove i web design. Piše poeziju. Uređuje Tragove. BITNO joj je veoma bitno. U slobodno vreme ... šta to beše slobodno vreme?


  • twitter
  • Facebook
  • Linkedin
  • rss
  • email



Related Posts

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • The song has kept us ... :)