Pređeni put

Veoma je važno u životu da znate ko ste, iz koje tačke ste krenuli, gde se sada nalazite, kuda ćete i koliki je i kakav je vaš pređeni put.
Ako to ne znate, dajte prvo sebi odgovore na ova pitanja.
I to nikada nemojte zaboraviti.

Šut sa rogatim ne može

Morate naći svoju branšu. Ljude koji su vam slični i sa kojima ćete na megdan, koji će vas podsticati da napredujete, da svakoga dana naučite nešto novo i da danas budete bolji od sebe juče. To je mera vašeg uspeha.
Za opšti napredak izlazite na crtu sa sebi sličnima, da se ne biste mnogo razočarali, ili pak da ne pomislite slučajno da ste mnogo bolji nego što jeste.
To vam je kao kada se školarci takmiče u školi. Imaju svoj razred. To je njihova ekipa i iz te ekipe se bira najbolji.

Nije strašno kada shvatite da se sa nekim ljudima jednostavno ne možete meriti. Sa nekim ljudima jednostavno niste na istoj talasnoj dužini.

Cilj je važan, ali put do cilja je još važniji

Po pređenom putu se možete meriti baš sa svakim, iako vam ciljevi nisu isti, iako niste pošli iz iste tačke, iako pripadate različitim branšama, pređeni put je mera svega onoga što ste bili, što jeste sada i što želite da budete.

Na tom putu je važno da li ste uvek bili na njemu, ko vam pomagao da idete brže, ko vam je odmagao pa ste išli sporije, ko vas je gurao na stranputicu, ko vas je varao, ko vam je trošio energiju, iskoristio vas i odbacio. Sve to ste vi, to su vaši stavovi, vaši izbori i vaš način života.

Ko ste?

Ako vam doktorske studije nisu iz oblasti kojom ste se bavili na osnovnim studijama, nemojte sebe nazivati doktorom nauka, jer to jednostavno niste.
Doktorirajte u svojoj struci.

Budite realni. Ispitajte svoja znanja i umeća. Ne govorite da nešto znate, ako ne znate. Uvek budite ono što jeste.

Gde ste se uputili?

Vratili smo se kao društvo 50 godina unazad. I to dupetom.
Ne vidimo gde smo krenuli, ne gledamo kuda idemo, ne znamo trenutno gde smo, niti znamo gde ćemo stići. Tužno.

Baš zbog ovoga je veoma važno da vi sami znate kuda idete. Ciljevi su važni. Kratkoročni, dugoročni, važno je da ih imate. Pomažu vam da ne lutate i da ne radite stvari koje ne želite.

Kako ćete do tamo?

Vozom, avionom, pešice, na konju, na magarcu ili na nosilima?
Samo pravo, malo levo, malo desno, dva koraka napred pa tri nazad ili tri napred pa dva nazad?
Na kolenima, puzeći ili na nogama?

Nikada nemojte raditi stvari koje će vas ometati, unazaditi, obeshrabriti, degradirati i unesrećiti. Ako to svesno radite, onda ne treba da zavaravate ni sebe ni druge, vi ste ono što radite. To treba i da prihvatite.

Ako mislite da ćete sada uraditi nešto što vam se ne sviđa, a sutra ćete to potisnuti i zaboraviti, vi možda hoćete, ali mnogi neće. Ni ljudi, ni ispisani tragovi u vremenu.

Pređeni put je mera svega, i važan je deo vašeg uspeha. Važniji od onoga ko ste bili i odakle ste krenuli i gde ste se zaputili i šta želite da postanete. Zapamtite to.

Pređeni put nas razlikuje u svakom smislu.

Ako ste izabrali da idete unazad, okrenite se, bar gledajete u kom ćete pravcu tamo nazad.

Ako ste rešili da idete napred, širom otvorite oči, i nabavite još neki par, trebaće vam.

Ako ste rešili da tapkate u mestu i da se beskrajno vrtite u krug, naučite da plešete, uz valcer ili moravac, po želji, jer nije svejedno, kao što nije svejedno ni sa kim plešete.