Posle nekih reči, čovek prosto ostane nem. Ostala sam nema. Pred onima što govore, a nikada ništa ne kažu. Pred onima što bezočno lažu. Pred istinom, koja se uvlači u svaku poru razuma. Pred sobom, pred Bogom. Nema sam. Za ubice, divljake, politikante, kvazipatriote, hoštaplere i proletere. Za budale, huligane, nacionaliste, skotove i idiote. Samo…
Bilo je. U matematičkoj jednačini sa dve nepoznate, do rešenja se ne dolazi lako. Ili se koristi metoda „probe i greške“ ili se ide na sigurno, postavljanjem druge jednačine. Integrali, diferencijali i limesi me uopšte ne zanimaju. Nemam vremena za iste. Tako proračunata sam dugo bila spokojna. Znam da su mi se najbolje stvari desile…
U ne znam stvarno kom broju popularnog (isključivo zbog tih 19 dinara) časopisa, imah priliku da pročitam izjavu Ljiljane Blagojević koju ću naravno parafrazirati: “Od žene se u savremenom društvu očekuje da bude savršena domaćica, da bude uspešna u svom poslu, da uvek savršeno izgleda, doterana i našminkana, da bude odlična majka i da naravno…
Da, danas je taj dan, kada sam pre 4 godine objavila svoj prvi post. Za ove 4 godine u ovom online svetu, desile su se mnoge lepe ali i ružne stvari. Uspela sam da uspostavim komunikaciju na različite načine sa mnogima od vas, direktno, preko prijatelja, komšiluka, … ali me je najviše dojmila ona preko…
Nađoh ih u jednoj prašnjavoj kutiji i setih se (G-C-F – nije mi gitara pri ruci) 🙂 “sedim sam na trotoaru prebijenu nemam paru i čitam stare novine čitam neke stare novine”