Sasvim obična priča je blog gde zapisujem stavove i razmišljanja na određene pojave iz svakodnevice.
Ovaj blog ne zarađuje novac, samo ga troši.
Ne reklamira proizvode niti usluge te je reklamiranje ovog bloga nesvrsishodno.
Ovde postoji milion i jedna tema o kojoj se pisalo i kako bi sturčnjaci to rekli, blog nema svoju “nišu”. Jedino o čemu se nije a nikada i neće pisati je seks.
Trenutno je priča u LT verziji.
Samo malo o autoru, tek da naslutite ….
Zavijene forme su moja specijalnost. Veliki broj ljudi ne razume o čemu pišem. Onaj manji deo koji razume, ne želi da komentariše.
Ima me na svim mogućim društvenim mrežama, neke koristim, neke čame čekajući da se smilujem, a neke bezuspešno pokušavam da obrišem.
Mnogo čitam, ali retko pišem i najgore od svega mrzi me da odgovaram na komentare.
Ne želim da postanem javna ličnost pa me nećete videti na TVu.
Redovno skidam tagove sa slika okačenih po netu bez moje saglasnosti.
Nikada ne pišem o aktuelnim temam u društvu u vreme kada i novine i dobar deo blogera piše o tome. Nisam IN.
Imam snove, kao i svi normalni ljudi, koje ću teško ostvariti, ali se ne predajem.
Ne sudim o ljudima iz tuđih iskustava, a o svojima čak i pišem.
Ne radim ništa drugima što ne bih volela da neko radi meni.
Po temperamentu ne pripadam smirenim osobama.
Neprijatna sam za saradnju, što možete proveriti kod onih sa kojima sam sarađivala, naravno kada bih im dozvolila da komentarišu ovu stranicu.
A vi, ako do sada sada nisam uspela da vas nateram da kliknete na crveni krstić u gornjem desnom, vratite se na početak i uživajte u čitanju.