Posle nekih reči, čovek prosto ostane nem.
Ostala sam nema.
Pred onima što govore, a nikada ništa ne kažu.
Pred onima što bezočno lažu.
Pred istinom, koja se uvlači u svaku poru razuma.
Pred sobom, pred Bogom.
Nema sam.
Za ubice, divljake, politikante, kvazipatriote, hoštaplere i proletere.
Za budale, huligane, nacionaliste, skotove i idiote.
Samo ostaneš nem.
Kao da nikada nisi govorio.
Suzana Janačković Živković 
Related Posts
- 18.03.2020
Virus covid19 – Srbija u doba korone
- 05.02.2018
Pređeni put
- 14.11.2017
Facebook shalabasere iliti fejsbuk šalabajzer
- 05.07.2017
Kako se postaje NEKO
- 01.07.2016
Lako do posla preko Čaka Norisa i Džejmsa Bonda
- 10.03.2016
Moždane kapi 4
- 05.03.2016
Moždane kapi 3
- 29.02.2016
Moždane kapi 2
Zeljko-Vrbas on
E ja baš obratno, vičem dok grlo ne oderem, da me i gluvi čuju.
:(((
Rec je ogomna , ali malo ko vidi njenu velicinu.
Ja sam zaledjena …
Нећеш се, Кишно куче, од викања леба најести.
Шта нам преостаје Сус, сем да ћутимо и пливамо.
Nema i ostani, što se manje opterećuješ ljudima sa tog spiska, to bolje…nema potrebe da dereš grlo i slično…uživaj u živbotu koliko god da možeš!
Otprilike bih rekla sto i Punky , dosta je bilo vec deranja , i opterecivanja sa time, i tako niko ne cuje, uzivajmo u zivotu,koliko je moguce
Ja sam šokirana, razočarana, …
Pita me juče ćera
“A mi ne idemo u školu zato što ćemo opet da ratujemo? Je l’ tako mama?”
Duša me boli ….
Ne mogu biti nem mada se cesto pitam cemu moja vika i galama kad nista promeniti necu, a glasnice mi leba donose pa bi bolje bilo da ih cuvam.
A ja sam užasno besna…
Moja je ćerka (predškolac) na zimovanju, prvi put bez roditelja 7 dana.
Juče je vaspitačica njenu tugu i plač prokomentarisala: “ne znam odakle joj to ali me je pitala danas da li će joj roditelji biti živi kad se vrati u Beograd… ali ne brinite, razgovarala sam ja sa njom i sada je dobro”
Malopre sam zvala, 15 minuta tešila svoje uplakano dete koje me verovatno nije ni čulo jer u pozadini sa TV urlaju ovi… ovi… ma ne znam kako da ih nazovem… A vaspitačica kaže ponovo: “Ja stvarno ne znam šta joj je”!
Da, šokirana sam, razočarana ali iznad svega besna!
P.S. Izvinjavam se zbog dužine komentara. Ipak sam novajlija ovde. 🙂 Zapravo, prvi put komentarišem ali čitam odavno, sa uživanjem.
Ma svađam se ja, tj pričam “uživo”. Derem grlo, BUDALA.
Ali pretnje linčom, i sve ostalo … pa zanemi čovek!
#Firstname Lastname
Sve te razumem. 🙁
Nema mesta izvinjenju. Drago mi je da si se oglasila. 😉
Dobro mi došla 🙂
p.s. Pozdrav porodici 😀
Hvala za ovako toplu dobrodošlicu. 🙂
Pozdravi preneti. Uzvraćamo! 🙂
Sramota me…neznam sta da kazem, bez reci ostao sam.
Jadni mi svi kad nam deca tako odrastaju i time se opterećuju…
🙁 🙁
Tuga i zalost, prvo nisam htela da ih gledam, a onda sam morala jednostavno da cujem, da vidim te njuske…..bezobrazne i dokle vise…
Nisam verovala ni usima ni ocima, sledila sam se od reci i osetila onaj strah koji sam vec jednom osetila i to uzivo……
I ja sam samo so u moru….nazalost…
Nikada do sinoc nisam pozelela da odem. Toliko me je sramota da ne mogu to da opisem. Sramota me je i pitam se dokle ja da se stidim tudjih postupaka i kako ove, ove… nije sramota. Htedoh nesto da kazem a nemam pojma sta. Ne da sam nema nego mi je glava prazna. Usporena sam od jutros i umorna, umorna kao da sam trcala maraton a na cilj nisam stigla.
Gledala sam i prvo mi došlo da plačem, pa sam onda psovala, pa sam se svađala da isteram bes iz sebe.
A onda sam zanemela.
Zar ONAKVI da predstavljaju Srbiju?
Zar sam bre JA to zaslužila, i čime?
Моја мала рођака је плакала, “зато што ће да буде рат” а рат је видела на видео играма и телевизији. Докле више?! Мало им ратовања јебо те!!!
“Ма није он крив, ми смо говна!”
Krivi smo što smo verovali da se Sloba neće “vratiti”?
Izgleda, ali sam ja nasamarena.