Gledam u papir k’o u bunilu. Moram da napišem. Pre bih da kažem. Teška mi je olovka. Teške su mi i misli. Pitam se, ima li smisla? Ne mogu da se pomerim. Ćutim. Ne nalazim način. Ne nalazim razumevanje. Ne nalazim ni sebe više. Gledam u parket gleda ga i svetlost. Baš se jasno vidi…