Lako do posla preko Čaka Norisa i Džejmsa Bonda

Večernji fakultet „Čak Noris“ istureno odeljenje Mutnica

Da bi neko dobio posao u državnom preduzeću nije dovoljno samo da je član partije, potrebno je još da ima diplomu nekog privatnog fakulteta iz nekog isturenog odeljenja kako ne bi bio direktna konkurencija kadrovima koji treba da izvrše procene i prime osobu u radni odnos.

Ti kadrovi su uglavnom neostvareni, ali su zato u godinama, sa kasno nabavljenim diplomama, i jedino oni znaju manje od ovih koji su završili te večernje fakultete po isturenim odeljenjima. I jedno se njima ne smeši druga šansa, pa se zato svog radnog mesta drže k’o pijani plota. Znaju, takođe, da su im to gornji limiti, za njih k’o Alpi i ako počnu da padaju, nema da se oporave do kraja života.

Te okolnosti im nameću posebnu dimenziju ponašanja. Ako ovo izgleda kao kritika, neka ne bude, oni treba da budu poštovani, jer ne zaboravimo, neki od njih, koji nisu uspeli spomoću novca da nabave tu diplomu, su morali da pročitaju cele sopstvene diplomske i doktorske radove od 20, 30, a neki čak i 50 strana, i to bez razumevanja. A morali su da se prave da razumeju, čak i neki citat da nauče napamet.

Oprostite, ali nije to ni malo kada se zna kako se pišu ti diplomski i doktorski radovi.  Mislite li da biste vi to umeli bolje?

Za kreiranje, na primer, doktorskog rada oni uglavnom angažuju partijske prevodioce, spomoću gugl translejta, da im prevedu neke stranice iz raznih stranih časopisa, a zatim najnovije članove partije za čip (sefte, upis, ulaz, pripravnički) upregnu da od svog tog prevedenog teksta sklepaju neki rad od 60 strana teksta (TajmsNjuRoman 18). Tako sklepan rad se posle dostavlja viđenijim članovima partije, da provere i dopišu svoje ime kao stručni saradnici i procene da l’ je rad diplomski ili doktorski, radi dalje distribucije.

Takva literutura je od neprocenjivog značaja, jer je jedinstvena, novokomponovanog sadržaja, nešto što niko nikada do sada u svetu nije ni pokušao da objedini.

Recimo, kad neko hoće doktorat prehrambene struke, neki neuki bi se uhvatili za jednu stvar, recimo gljive, i ubili bi boga na 300 strana sve nešto o gljivama. I kad ih na kraju pita čovek „šta si ti doktorirao?“, a on kaže „gljive“, prosto ti dođe bre smešno. Tolike godine radiš a naučio si samo gljive. Vrhunski stručnjaci imaju širinu. Ne može doktorat da se fokusira samo na, recimo, prasetinu, novokomponovani eksperti obuhvataju sve što recimo ide uz prasetinu, sa posebnim osvrtom na „uticaj pogleda gospodina pretpostavljenog na pečenje prasića uz pivo po vrućini“.

Tu se uzimaju u obzir i kapi znoja sa čela, leđa, nogu, kapi piva…. ma gomila, gomila materijala se beleži i analizira.

Možda je vama i smešno, ali to jedan od načina da se lako dođe do posla. Recimo, umesto pretpostavljeog može se staviti ime direktora neke firme. Njemu bi rastao ego, vama radno mesto, pa još ako posle odradite par seminarskih, pa distriburate preko ministarstva kulture u svim bibliotekama po zemlji i okruženju, da se slavi ime pomenutog direktora, dobijate posao na neodređeno.

Oni što ne veruju u „Čaka Norisa“, nisu čuli, vid’li il’ bili, da ćute, da ne upotrebimo onu koju svi viđeniji diplomci i doktoranti obilato koriste u svojim obraćanjima javnosti ili zaposlenima u svom okruženju „ne kudi konja koga nisi jahao/la“.

Zato nemojte govoriti o stručnosti pojedinaca, doktoranata, i o tome kako ne znaju da rade scoj posao, ako tačno ne znate šta im je posao, jer, moj stav, ne treba kritikovati ona radna mesta za koja nisi spreman odmah da kreneš da radiš, takoreći da zameniš onog koga kritikuješ.

Državni fakultet „Džejms Bond 007“ bez isturenih odeljenja, jer, jedan je Bond, Džejms Bond

Ovo „007“ je prosečni broj godina studiranja.

Državni fakultet je državni fakultet. Podržava ga cela nacija. Diplome sa državnih fakulteta su priznate i za zaposlenje u javnom sektoru, sa još par uslova, a pogotovu za zaposlenje u privatnom sektoru. Doduše, tu ima jedna začkoljica, moraš nešto i da znaš da radiš ako hoćeš da radiš kod privatnika. Nije dovoljno da kažeš „aj nou ingliš“ a na pitanje „hau ar ju“ odgovoriš sa „jes“.

I kad ti privatnik kaže da tom diplomom sa uspešno položenog kursa engleskog možeš soproštenjem da obrišeš dupe, ti ne treba da padneš u trans, nego da ga lepo poslušaš.

Oni koji nisu završili večernji fakultet, nego ovaj državni, znam, znam, zonska liga, morali su sami da čitaju knjige za svaku oblast posebno, pa posle sami da nešto sklepaju u vidu nekog rada, i nekad bude dovoljno za 10, nekad za manje, zavisi, mada, to zavisilo malo i od rakije koja se pije posle odbrane.

Ako si završio državni fakultet, da bi se zaposlio u neko JP moraš još da prođeš test inteligencije i da imaš člansku kartu važeće partije sa položenim pripravničkim stažom. Znam, lakše je kad završiš Čaka Norisa, ali nismo svi te sreće.

Čak i da završiš i večernji fakultet, čim čuju da si pored večernjeg završio i državni fakultet, jer to na skeniranju odmah ustanove, teško da možeš da dobiješ člansku kartu. A ko nema člansku može da ga duva.  A i da je dobiješ, pripravnički ima da polažeš do penzije. Sa dva fakulteta, odmah ideš na crnu listu.

Dva fakulteta su noćna mora ove zemlje. Takvi, koji studiraju dva fakulteta, se odmah proteruju iz zemlje, kao nepodobni članovi društva jer omladinu mogu da skrenu sa puta, zanata, kopanja kanala i čišćenja deponija ili botovanja po internetima na izdržavanju kod roditelja penzionera.

Ajde da zamislimo da se ta prepreka pripravnički u partiji nekako završi, botovanjem po društvenim mrežama, pljuvanjem opozicije po svaku cenu i preko svake mere, veličanje malog perice i slično, za test inteligencije treba izvršiti posebne pripreme, zato što je test inteligencije najteži deo.

Na testu treba da budeš mrtav ‘ladan i da imaš kamenu facu. Ako se nasmeješ na samo jedan vic o plavuši (vicevi su o plavuši zato što svi ostali nisu politički korektni), tako se testiraju jer valjda misle da se bes i može prikriti ali smeh ne može nikako, puk’o si ko zvečka.

Mož’ se smejat’ vicevima al’ ne na državne jasle!

Testiraj se besplatno

Odvezla plavuša auto na tehnički pregled. Nakon pregleda majstor joj kaže da joj auto ima kratak spoj. A ona će na to: „A je l’ može da se produži?”

Zaključak

Ne studirati dva fakulteta.

Ako neko i reši da studira dva fakulteta neka oba budu na Čaku Norisu.

Ako neko studira dva fakulteta i to na Džejmsu Bondu, sam je kriv što će morati da se iseli iz zemlje i ode, na primer, u Englesku.

Privatni fakultet nije samo važan za zaposlenje, izuzetno je važan i za napredovanje

Što je zabit gde si završio večernji fakultet veća, to su ti šanse da avanzuješ veće, razbivaš, štonokažu, nemaš blagog pojma ni šta si studir’o, ni šta ti je pos’o, ni ‘de si doš’o, idealka za razvoj u svim pravcima. Još i ako se ne smeješ vicevima o plavuši, onako od srca, možeš da postaneš odma’ i neki izvršni direktor. Za izvršavanje raznoraznih poslova. Recimo, pretiš otkazom, batinama, maskiraš se, baviš se transportom, deliš sendviče i dnevnice, čitaš sve novine na internetu i obavezno ostavljaš svoj komentar …. i takoto.

Ako ste pročitali tekst i niste razumeli ama baš ništa, uživajte u životu, kao takvom.

Leto već stiglo, valja lavor montirati.