Baš hoću!


Izvinjavam se Balašević Djordju što ću ovog puta smelo iskoristiti njegove stihove. Napisala bih i ja neki stih, kada bih naravno znala ….

Ovom prilokom ga MOLIM da napiše nešto o „jadnoj i bednoj 2007-oj“ nešto mi govori da će život da mi sagori u čekanju.

Devedesete – Djordje Balašević

Dobro veče moje dame … i gospodo …
Ovo je ploča o Devedesetim …
I kakva je da je, jel ‘… od Devedesetih neće biti gora to je sigurno

Mi smo bar imali stare gitare, poneki bedž na reverima
Glupo bi zvučalo „Je-je“ uz ove dileje, s’ revolverima
Al’ zastavu šezdesetih vezle su gramofonske igle
I put od žute cigle prostro se pred nas

Mi smo bar imali razne Če Gevare i veće prevare
To mladost piri u dahu kao šecer u prahu sa bundevare
Protesti sedamdesetih više su bili odraz mode
Jer bokal pun slobode točen je za nas

Mi smo bar imali putovanja, perone, suze, cmakanja
Crveni pasoš bez mane što prolazi grane bez puno njakanja
Dnevnici osamdesetih švrljani su na jarke razglednice
Svet je lice šminkao zbog nas

Mi smo bar imali one snove koji se teško ostvare
A snovi najčešće vrede tek kad s’ tobom osede, kad s’ tobom ostare
Nije baš sve na kantaru, čitavo čudo kupi lova
Ali snova nema piratiranih

Onda su došle Devedesete, tužne i nesretne, opake
Gospod je barut primirisao pa ‘ladno zbrisao za oblake
E, kad već puknu ustave nema nam spasa dok se reke ne zaustave
No, i taj dan će svanuti … kad tad

Onda su došle Devedesete, tužne i nesretne … fobične
U udžbenike i u čitanke ušle su bitange … obične
Kasno je da se paniči, dali smo šansu da se ludilo ozvaniči
A sad smo prosto zgranuti ?! Kao…

Mi smo bar imali neke veze s’ planetom i sa ljudima
Znalo se ko togu nosi a ko cvetić u kosi
O, blago ludima …
Danas se laž odvažila, a zadnja bagra kroji moral
Pa je OK koral dignut oko nas

Ma, jebite se, Devedesete, vas mogu jedino psovati
Za vama niko neće žaliti niti vam stihove kovati
Jednu ste mladost sludele, budite sretne ako vam i strofu udele
Pred crkvom pravih vrednosti

Ma, jebite se, Devedesete, i vaša priča je gotova
I dabogda se nikad ne sete svih ovih protuva i skotova
Kad zakon metlom zamane
Ili ih pusti da se medjusobno tamane
Što ima svojih prednosti … još kako …

Da ŽIVIM!

Autor


Suzana

  • twitter
  • Facebook
  • Linkedin
  • rss
  • email




Povezani članci

Reakcija na članak: Ukupno 7

Komentara: 7 na “Baš hoću!”

  1. RainDog kaže:

    Jebi ga suske… džaba smo krečili :(

  2. Suske kaže:

    A jadna nadam se … uzalud … :(

  3. Jesam „mala“ spram mnogih ovde na blogu, ali odlično znam kakve su bile devedesete…. Sve sam se nadala: „Biće bolje kad odrastem“ a od toga. . .ništa! :(

  4. Deda kaže:

    Sve negativno zaboravljam,tj.stavljam u zapecak.Bilo , ne ponovilo se…

  5. Suske kaže:

    Pa kako da zaboravim kad me stalno podsećaju. Veruj mi da mi se devedesete vraćaju … sve jasnije … UŽAS !

  6. walter kaže:

    De me nadje? Sto kaze Rain dzaba smo krecili… evo odose i ove.. hm… nulte jel a nista se nije desilo. i znas sta mi je cudno. One i onakve devedesete su prosle jako sporo i mucno. Ove nulte mi prodjose a da ih nisam ni primetio. Dal je moguce da smo tolko isprani, i u glavi i u dusi, da vise i ne obracamo paznju?

  7. Suske kaže:

    Izgleda da je moguće. Čekamo da prodju. Nije nam toliko loše koliko je bilo devedesetih, pa valjda od straha da se one ne ponove ne talasamo mnogo. A da smo daleko od nekog normalnog života, daleko smo mnogo, mnogo godina. Pitam se hoće li uopšte naša deca moći da žive normalno …

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *


*

Možete koristiti ove HTML HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>