Sasvim obična priča

Lomili su me
godinama
Skraćivali prste
Vadili mozak
Ušivali usta
Sekli jezik
Delili srce
Vezivali udove
Vadili dušu
I koristili sve to

Samo za sebe

A ja sam
Ipak
Radila
Mislila
Govorila
Volela
Hodala
I činila dobra dela

Za sve

Ostalo je da im kažem:
Nemate se čemu radovati
Gnjide
Licemeri
Lopovčine
Ulizice
Slomili me niste
Ima mene dovoljno
I da volim
I da stvaram
Da tugujem i ratujem
još 3 veka,
Da vam kažem
ko sam
Šta sam
i zašto sam

Pa da priča ko dočeka.

Share!