Ušli smo u radnju, svo četvoro. Duvalo je napolju, pa smo ušli svi, iako obično u takve radnje ulazim sama, naročito ako su male.
– Dobar dan.
– Dobar dan. Izvolite. – Sa osmehom nas dočeka ljubazna prodavačica sa svojih 30 godina.
Mada često umem da pogrešim u proceni godina ljudi koje ne poznajem, mislim da ovoga puta nisam pogrešila.
– Da li imate majice u još nekoj boji? – Upitah pokazujući na crnu pamučnu majicu sa likrom.
– Da. Ima i bela. Ostale boje će nam stići naredne nedelje.
– Ne mogu da verujem. Da li je moguće? – Oduševljeno nas pozdravi sa vrata naš kolega sa ćerkicom, koga ja nisam videla bar 12 godina.
– Da, stvarno je neverovatno da se toliko dugo nismo sreli.
– Pa gde si ti sve ovo … – nastavili su razgovor.
Okrenula sam se da brzo obavim kupovinu i da izađemo iz prodavnice, a da priču nastavimo na nekom prikladnijem mestu.
– Izvinite me na trenutak – Progovori uljudno prodavačica i izađe iz radnje.
Vratila se posle 2 minuta, držeći za ruku dete od 10-tak godina. Reče mu da se sakrije iza zavese i da bude tu, sad će ona čim završi sa nama. Ljubazno i prijatno lice pretvorilo se u tamnu masku. Okrenula se ka meni.
– Molim Vas da … – htedoh da joj kažem da ću kupiti jednu crnu, kad je u radnju ušao muškarac, a ona počela da viče.
– Izađi iz moje radnje, vidiš da imam mušterije! Izlazi napolje! Ne diraj dete!
Muškarac je uhvatio dete za ruku i izvukao ga iz radnje. Izašla je za njima:
– Izvinite odmah ću ja.
Skamenila sam se. Prijatelj je video moju reakciju:
– Znam celu priču. Katastrofa. Razvedeni su.
Ne, ja nisam htela da čujem priču. I imam prijatelje koji su se razišli, i koji zajedno brinu o deci bez ikakvih problema i … Počela sam razgovor sa njegovom ćerom. Nakon par minuta počela sam da razmišljam da li da izađem iz radnje, ili da čekam. Nijedna varijanta mi nije dobro zvučala. Čekali smo još 10 minuta.
Ušla je u radnju tužna. Maska je bila još tamnija. Crna. Tresla se. Uzela je mobilni telefon i pozvala prijateljicu, koja se pojavila za 30 sekundi i obavila započetu prodaju. Za to vreme je, mala crna žena, tiho jecala iza zavese.
Pitam se kad ljudi prestanu da budu LJUDI?
Da li prestanu, ili zaslepljeni ljubavlju i ne vidimo da nikada i nisu bili ljudi, sve dok nam život ne postane pakao?
Tužna sam kada vidim i čujem tako nešto! Mislim da ljudi (koji ne zaslužuju da se zovu ljudima) koji čine takve stvari, takvi budu rođeni! Bez duše, bez srca, bez ičega što bi ih svrstalo u ljudsku vrstu!
Tuzno, ali cesto je tako. A deca, ni kriva ni duzna…ma ne mogu, ako pocnem necu se zaustaviti.
..necu ni da zapocnem, ne volim vake , nazalost, istinite i brojne price…
Suske, mogla bih o tome….jer radila sam godinama na mestu koje daje podrsku majkama i o cevima pri razvodu …tuga, neamam reci…..a deca, nicim kriva… tuga…
Mislim da je odgovor pod 2) u poslednjoj rečenici tačan.
😕 🙁
Ako sam nešto skapirao sa ovih svojih 27 godina, to je da ne postoji granica do koje neko može da bude đubre, kreten i stoka. Svakodnevno viđam i slušam priče u kojima se obaraju rekordi. A što se čuvanja dece i roditeljstva tiče, sve sam bliži stavu da eugenika i nije toliko loša stvar. Toliko kretena danas čuva decu da to stvarno postaje kritično.
Najtuznije je sto u svemu tome uvek stradaju nevina deca 🙁 Imam takvu pricu za sobom i iz dana u dan pokusavam da to zaboravim i da izbacim to iz glave.
Ovi neću ni da komentarišem. 🙁
Odvratan prizor….tera me i bes i žalosna sam….”ljudi” uvek najbolje pokažu neljudskost upravo svojoj deci… 🙁
Možda nije jednostavno kad se nekom ko vam je blizak dešava tako nešto, ali lakše reagujete. Makar probate, jer imate pokriće da se mešate.
U situaciji kada se to dešava potpunim strancima, dolazite u iskušenje da se umešate, a ne znate kako. Skontala sam da je moj prijatelj i njen prijatelj, i olakšao mi je situaciju. Ali taj osećaj me ne napušta. Dete uopšte nije krivo, niti je lutka da ga razvlače, i ne znate kome je pripalo pri razvodu, i ne znate zašto su se razveli i ništa ne znate, samo vidite da nije u redu, i niste sigurni kakve probleme tek možete da izazovete mešanjem. 🙁
brišem treći put komentar. i neka ga obrisanog. 😕
Teške su to stvari. Ali sam morala da napišem 🙁
Jesu teske, kad vidis, kad cujes…jadno dete
Ljudi nisu ljudi kad dozvoljavaju da mala i nevina deca zbog njih pate…žalosno je to!Uvek je tu i druga strana medalje, ali…
#bubazlatica
Žalosno, a najžalosnije što na znaš kako da pomogneš u tim situcijama. 🙁
#Punky
Ne mogu da razumem, da se ljudi svete preko dece. Pljuju po drugom roditelju, otimaju decu, prete … svašta se čuje. Ali kad se vidi, to je katastrofa.
I nije mi jasno kako ne ukapiraju da je prosta stvar, da se ljudi vole, pa se više ne vole, i da to definitivno nema veze sa decom. Da je sve to život. Ma da mislim da je problem što su verovatno još nezadovoljniji nego što su bili u tim brakovima, pa nemaju šta drugo nego da se svete.
Ne znam stvarno.