Pre neki dan, starija ćera se vraća iz škole i nosi neki časopis. Pitah je što je kupovala, kaže ona, dobili su u školi i to bolji učenici, da se pretplate na isti, i da se pripremaju za takmičenja. Ja sam poprilično alergična na te školske ponude, jer se stvarno nudi sve i svašta, ali ovog puta sam bila prijatno iznenadjena. Časopis se zove National Geographic Junior. Opet, naravno pomislim da je neka prevara u pitanju, jer nam je TV vrlo često na tom kanalu, pa i ne gledajući časopis, izgooglam national geographic junior srbija i otpratim prvi LINK.
Naravno, kao neko ko se bavi internetom htela sam da pronađem izvor i da vidim ko stoji iza ove priče, i stignem do National Geographic Srbija i do Adria Media Srbije.
Strana mi se učinila poznata (znam, znam da je sramota, ali šta ću), i da ne bih dalje lutala krenem redom. Prvo na stranicu O nama (definitivno moram da dodam tu stranicu na svoj blog, jer ja odmah kliknem na nju kad odem negde prvi put). Onda mi je sve bilo jasno!
Časopisi kao što su Moj Stan, Mama, a sada i National Geographic su definitivo moji favoriti. Ima još mnogo toga lepog, a ono najvažnije je da …
ADRIA MEDIA podržava Blogopen.
Hvala im na tome!
I ja sam googlanjem stigla do njih kad sam shvatila da je sa sajta Mame nestao moj banner koji je odavno dogovoren. Ispostavilo se da je skinut pre nego što su ih oni kupili, vrlo se ljubazno javio kod mene na blogu jedan njihov čovek 🙂
Časopis je baš fin, ja ponekada kupim Sarki. Još je mala da bi zaista uživala u njemu.
Jedino mi se ne dopada što nisu svoj deci ponuđeni? I nadam se da su po povoljnijoj ceni?
Casopis je odlican, a sve sto iz njihovih ponuda proizilazi je ziva istina (kviz na RTS, akcija “Dobro drvo”…), stvar je samo u uciteljici – ima li volje da ih sprema ili nema. Mogucnost da deca osvoje prvo mesto i odu u Vasington je sasvim realna. Provereno.
A to sto se nude samo boljim ucenicima je zato sto stvarno treba puno da se uci da bi se spremilo za taj kviz i ima dosta sadrzaja nevezanih za skolsko gradivo (mislim, pod predpostavkom da se spremaju za kviz). Aj bre, rekni mi da ucutim, komentar mi duzi nego post. Vis, ove uciteljice, samo da ih pusti covek, to nema granicu. 😛
sećam se vremena svoje osnovne škole… nebrojeno časopisa, igračaka, knjiga, razno raznih ponuda je prodefilovalo kroz našu učionicu i kroz džepove naših roditelja… a sve je zapravo bio go prevarant… zašto? zato što se ispostavilo da je naša učiteljica bila najveći prevarant!!!
časopis ” mama” kupujem redovno, znači svaki broj bez izuzetka od septembra 1999 godine… mislim da je red da mi daju specijalnu nagradu za to hahahaha ( malo se ja sad šalim)…
što samo pokazuje o kvalitetu sadržaja koji nude, jer da časopis nije kvalitetan, sigurno ga ne bih kupovala…
par puta su u istom časopisu izlazile fotografije moje dece, kao i moj članak o iliji, vuku, ikinom prevremenom rođenju…
a naravno… dobila sam i nagradu za najbolji recept, tako da je i on objavljen 🙂
sada ima na kisosku da se kupi set od 3 broja, malo popunjeno izdanje nego što je sam časopis, više kao knjige, ja kupila iliji, pošto on voli da čita te stvari….
Naša učiteljica je mnogo fina. Za sve ponude koje nisu obavezne a pristignu u školi, ona obavezno naglasi da NIJE obavezno!
I ovo je prosleđeno sa najboljom namerom.
#Škrabalice
I ja sam se zapitala zašto samo boljim, mada ne treba da se zaboravi da je to više od pola odeljenja, i da ovoga puta sigurno nije sama donosila odluku o tome. Verujem da je ponudjeno svim djacima, ali nisam sigurna.
Ne znam koje su cene u slobodnoj prodaji, nisam gledala. Mi plaćamo 700 dinara za jedno polugođe.
#Sanja
Ma ako si se raspisala, dobijamo informaciju iz prve ruke. 😉
i ja sam kupavala časopis Mama….četiri godine…i sve prosledila dalje, nekoj od mama…..vid Gagu što je verni čitalac? 😀 😀 😀
a ja ne prosleđujem, čuvam si za snajke :))
šalim se, davala sam ja tako na čitanje, ali sa napomenom da vode računa da se ne izgube negde 🙂