Mnogi od nas imaju potrebu da obavljaju redovne lekarske kontrolne preglede.
Savetuju i nas zdrave.
Kada neko ima neki problem, onda su kontrole neophodne.
Optimalne su na 6 meseci, to je valjda period kada određenom terapijom može da se utvrdi delovanje iste.
I tako, u petak, odosmo na redovnu šestomesečnu kontrolu kod očnog lekara. Kažu da kod dece tog uzrasta (8 godina) postoji mogućnost da se vid popravi i da se naočare izbace iz upotrebe.
Prvi lekar je dao svoju terapiju, odredio dioptriju i po uputstvu dobismo naočare.
Posle 6 meseci, kontrolnim pregledom utvrdiše da je sve u redu i da su te naočare dobre.
Posle godinu dana, našom greškom, zakazasmo kontrolni pregled kod drugog lekara. (majka i ćerka imaju isto prezime)
Lekar konstatuje da su prethodne naočare bile loše, izvrši dodatna snimanja i po uputstvu dobismo naočare.
Dete je tada reklo “mama sad baš dobro vidim”.
I najtvrđe srce bi se steglo.
Posle 6 meseci, dakle u petak, odosmo na kontrolni pregled.
Čekali smo od 7:30 do 9:30, kada priupitah koja beše ordinacija našeg lekara. Rekoše nam da smo na pravom mestu.
Dva sata smo gledali bele mantile kako preko reda ulaze i izlaze iz ordinacije i stvarno smo se zapitali da nismo omašili.
Prozvaše nas, i dok smo ulazili lekar izgovara “moram da ih prozovem, vidiš da postaju nestrpljivi”
Ma taman posla da smo nestrpljivi. Prvo, nije moglo da se zakaže onda kada dete ide u 2. smenu, nema mesta kažu, drugo sad što dete hoće u školu to je zato što je blesavo i 2 sata uopšte nije mnogo.
Ulazimo, počinje pregled, gleda mala brojeve. Kod 0 (nule) zastaje i kaže 6. Lekar je tera da ponovi, dete ćuti … zatim lekar prelazi na slovo E ili ш /nebitno/, i tera je da kaže na koju je stranu okrenuto.
Pogodila je sve, lekar završava kontrolu.
Počinje razgovor sa prijateljicom koja je isto lekar i raspravlja se sa njom što joj je donela kafu. (tom koja je morala da čeka jer smo mi nestrpljivi), a nas je ispratila rečima da je sve u redu i kaže: “Kontrola na leto, jun, jul, avgust, može i u septembar, kad pođe u školu”.
Izlazim, predajem papire, dobijam ih nazad, i odlazim u školski dispanzer po opravdanje.
Pitaju nas da li smo bili na pregled, kažemo da upravo dolazimo otud, viče sestra, ali to nigde ne piše!!! Nije napisano ništa!
Mislim se, nije lekar imao vremena valjda da napiše.
Reče nam da čekamo. Priupitah, da li možemo preko reda, ne idemo na pregled, samo po opravdanje, reče (mama detetovog školskog druga) da pitamo sami.
OK, izvinim se, uđem, pitam, lekar odmah napisa opravdanje, potpisa i za 25 sekundi izađosmo iz ordinacije. Reče nam da samo predamo da nam popune podatke na šalteru.
Sačekasmo, predasmo, dobismo overeno BLANKO opravdanje.
Bez imena.
Dolazimo kući, dete hoće u školu, odlazimo, ali smo zaboravili da su časovi skraćeni, i da smo umesto 2 okasnili 3 časa.
Nije morala ni da dolazi, nije morala ni opravdanje da donosi, rekla joj učiteljica.
Kako stvari stoje, nismo morali ni na kontrolni pregled.
Idemo ovih dana kod trećeg lekara. Valjda će nas pogledati kad platimo pregled, ‘bem li ga, da progleda očima, ovo ostalo, baš sve, odlično vidi.
Očni lekari?????
Eeeeee sa njima imam najviše iskustva, naravno negativnog. U ono vreme kad smo imali veliki problem sa Ikom, (ti znaš o čemu pričam), njegov lekar je bila mama vaše doktorice. Nikada neću da zaboravim njene reči: “Da li vi znate koliko sam ja videla dece sa tolikom dioptrijom, šta ste zapeli da vas šaljem negde sa strane?” A dete sa nepunih 2 godine ima dioptriju -10 koja iz meseca u mesec naglo raste.
Srećom pa smo zahvaljujući ljudima dobre volje, prijateljima i porodici uspeli da odemo dalje i na kraju otišli na operaciju u Rusiji.
Sad ovde idemo na kontrolu samo kada treba da menja ram za naočare, i to kod treće doktorice. Rekla bih baš kod te kod koje vi planirate da odete.
Jaoj @Gago, znala sam da će da te pogodi … 🙁
Ići ćemo kod one u tvom komšiluku.
Ja ne umem da pomognem svom detetu, a oni koji mogu i znaju – neće!
Ostaneš nem posle svega. 🙁
Kada bi svi svoj posao radili odgovorno gde bi nam kraj bio, ne znam sta da kazem…bilo je zdravlje je najvaznije u zivotu, e sada mislim da kada imas para imas i zdravlja, platis pa dobish.
Sto kaze Zelena, imas para dobije i zdravlja, nazalost ili na srecu??
Ali fora je sto ne mozemo da se oslonimo na jednog lekara za bilo sta pa i za dioptriju. Sve je nekako vazno. I nista nije manje vazno kad je zdravlje u pitanju, a kad su jos deca , onda razgovora nema.
I meni nije bitno to sto cu da cekam nekoliko sati, vise mi je bitno da mi jos neko potvrdi dijagnozu. Zato idem i kod drugih lekara, a ne retko i u drugi grad.
Ipak, vise se i bolje vidi u privatnoj ordinaciji nego u drzavnim , brza je i bolja dijagnoza… Nemam sta vise da dodam.. Ima izuzetaka, ali su retki… 🙁
I ostaje nam samo da se molimo da se ne razbolimo. 🙁
Ne znaju ljudi da cene svoj posao, ponašaju se kao da im je bogom dan ne shvatajući da bi mnogi bili presrećni samo da rade. Sve takve doktore, učiteljice i njima slične neradnike bih za kaznu poslao pravo u vaš rudnik, da tamo malo rade, da vide kako se teško zarađuje parče hleba. Tek onda bi cenili svoj posao i ljude i decu kojima treba da pomažu i leče a ne da se iživljavaju.
ovo sam sinoc procitala i ne mogu da komentarisem slovima jer *&^%$#
A najtuznije je od svega sto dok se oni zajebavaju neko moze da izgubi zdravlje
neko ceka na birou i ne moze da radi.
Godine iskustva su me prekalile. Na tvom mestu, bunila bih se daleko pre dva sata (osim naravno ako realno nisam na redu) i ako sam nezadovoljna, pisala bih zalbu. Znam da mnogima to zvuci glupo, ali kad je svojevremeno Udruzenje Roditelj pokrenulo pricu oko spavanja na stolici, kupatila bez vrata i bubasvaba u jednoj decijoj bolnici, kada smo otisli na razgovoro, glavni argument im je bio: A ko se to i gde zalio? Vama? Novinama? To se ne vazi, pacijentovom advokatu javilo se 3 ljudi za godinu dana!
I razgovor je tu bio zavrsen…
Da, @Bedno Piskaralo, ali ja ne mogu da dokažem da oni nisu na redu, da nisu predali knjižice pre mene.
Niti će neko da kaže lekaru da je nesavesno izvršio pregled, jer on smatra da je dovoljno.
Tek kad imamo posledicu nemara, možemo da reagujemo, a ja ću, kao i više puta do sada, pokušati to da sprečim.
Žao mi je što sam prinuđena da čitam i učim stvari, koje me ne zanimaju baš toliko.
Da sam htela studirala bih medicinu.
nemam reci, place mi se… 🙁
Mislim da sam već negde pričala o planu da kada pođemo kod lekara ponesemo flash i uključimo snimanje. Ma kameru bih ponela. Srećom su nam deca zdrava, pa i ne pamtim kada smo išli kod doktora. Većina tih doktora je potpuno nenormalna.
Za sledecu kontrolu da me zoves da idem sa vama. Ozbiljna sam.
Ma strasno ! 🙁
Poslije ovakve jedne posjete,covijek vise nema energije za ostatak dana !