Podrumske čarolije

Vraćam se pre neki dan kući, negde oko trojke, napolju 480 stepeni u ’ladu, daška vetra nema, aaaaa miriše na roštilj samo tako.

Pod trešnjom vredni ljudi peru beton i ja sa olakšanjem zaključih da je predstava završena, i da se zbog mirnog vremena dim ne razilazi.

Kako sam se približavala ulazu, miris roštilja je bio sve intenzivniji. Ulazna vrata zgrade otvorena, i ja već počinjem da psujem komšiluk zbog nemarnosti, kad u sred tog mog poluglasnog mumlanja ostah bez vazduha. Ne mogu da udahnem ni slučajno.
Iz podruma kulja dim, čvrsto. Prenerazih se! Jaoj, prvo što sam pomislila je da se garant zapalila ona nafta što je svako malo pretaču u podrumu. Ma samo fali da mi zapale kuću i da nekog odrobijam sa merakom. ALI NE, ne miriše na naftu, miriše na pečeno meso!

Na temperaturi od 480 stepeni to je neponovljivo iskustvo!

Osvrnem se oko sebe i šokirana gledam mirna lica perača betona, komšiju koji stoji naslonjen na zid kraj vrata raskopčan zbog vrućine, mirne komšije iz drugih ulaza kako prolaze i … -nije-mi-jasno!

Ne znam kako da reagujem i da li uopšte da reagujem, i na šta, koje pičkematerine da reagujem?!

Aaaaaaaaaaaa miiiiriše na pečeno nešto …

Priupitah komšiju da mi objasni o čemu se tu radi. U zgradi ne može da se priviri od dima i smrada …. i …..

„Ne znam šta da vam kažem, raspalili ražanj u podrumu i peku prase!“

Ja ga gledam poluotvorenih usta i ne verujem u to što čujem.

„Peku prase?“

„Da, peku prase, ne znam ni sam … stvarno nema smisla.“

Ma jok bre, ima smisla, kako nema.

Jebote, parkiraju automobile gde stignu, lome drveće, peru automobile kod ulaznih vrata, roštiljaju na parkingu, kolju pod trešnjom, tankaju naftu u plastične flaše i kanistre u podrumu i naravno da je prirodan sled događaja da nešto obrnu. Nije zgodno da se obrće u stanu, udimiće se, ili na parkingu, ne ide, sjatiće se komšiluk, tako da je podrum najidealnije rešenje. Mislim to još nije viđeno!

I ja posle malo razmišljanja skapirah da se beton pere zato što se klalo, sreća pa sam taj događaj propustila, a kad se prikolje mora da se ispeče, ne bi valjalo da ostane sirovo.

Normalno.

I sad, posle 2 dana razmišljanja ja sam u problemu, koga treba da pozovem u takvim situacijama, jer znajući ekipu neće im ovo biti jedini put, da interveniše:

-Inspektora za zaštitu životne sredine,
-vatrogasce,
-miliciju ili
-psihijatra,
-ili sve njih zajedno i pride hitnu pomoć?

Znate li?

Ono batine, pretnje i ostalo mi nije palo na pamet, svi su po 2m, a meni se još živi … i mislim nije da sam baš ćutala, izgovorila sam par „lepih reči i izraza“ koje nisu baš za blog, ali nije bilo efekta!

19 thoughts on “Podrumske čarolije

  1. pozovi sve njih i pride hitnu pomoc…
    meni je vilica do zemlje od samog citanja tebe ne mogu i da zamislim…

    ovo je jezivo!

  2. Mislim da treba da trazis “praseci reket” svaki put kad ponove dozivljaj kako ih ne bi prijavila, onda cete svi ziveti dugo i sretno u slozi i ljubavi

  3. @Gaga, @jelenaartpoezija

    Da zlo bude veće, zgrada ima dva ulaza, ali ključ od drugih ulaznih vrata ima samo jedna gospoja sa drugog, sa šeširom, koja gaji cveće u kanticama od eurokrema, pavlake, sladoleda i marmelade.
    I niko je nije pitao da otključa druga vrata bar da pokušaju da naprave promaju, i to sam gotovo vikom predložila.
    I tako, umesto da dim izađe van, on se kovitlao po zgradi.
    Sad nam zidovi mirišu na prasetinu.

    Sad razumem Amere. Pametan narod.

    @mmiljana

    Tvoj komentar sam shvatila kao šalu.

  4. Pozovi Waltera, Raina, Zokija, mene i jos par ludaka, sve da im izedemo pa nek posle peku meso pred nama ako imaju… LOL

    E sada stvarno mogu da kazem da sam svasta cuo ili video u svom kratkom zivotu. Ovo je bisereno bre. Maestralno.
    Genijalno!!! Fascinantno! 🙂

    Ipak smo beda…

  5. Deda, uze mi komentar iz usta 🙂
    Sus, sledeci put pozovi ekipu da omandamo prasetinu pa da vidis dal ce sledeci put da ima padne tako nesto na pamet. Evo i pivo ce da ponesemo 😀

  6. I bre, seko, pa ti bas zivis u elitnom delu grada kad su tek sad poceli da peku prasice…
    Kod mene u cacanskim, u podrumu je:
    – Klanica (jedared su komsije priklale cak TELE!!! Ajd sto su klali, nego sto je usralo sve moguce stepenice do podruma)
    – Zimnicarenje (priprema se ajvar, dzem, pekmezi razni… na KUBE-tu… lozi se granama nalomljenim po ulicama. Obrati paznju kad prolazis, drvece nema niske grane)
    – Pekara (prasici, kokosi, jagnjici za djurdevdan, RIBE!!!)
    – Spaljivaonica (komsa poku[ao da spali stari krevet!!!! Greskom su posle ostali zvali vatrogasce…)
    I jos svasta nesto…

    A jebi ga… sta reci…

  7. Gospođu sa kanticama znam, sve mi je jasno. Šta si drugo od nje pa očekivala? 🙁
    A ko je bio glavni akter? Živo me to kopka od sinoć.

  8. Takvo vreme bilo. Ljudi, ruralnog mentalnog sklopa i nasledja, smesteni su u zgrade.
    Par generacija zaista integrisanih u zivot u gradu je potrebno da se toga oslobode. Ovo podneblje tako duge rokove ne daje.
    Dok je bilo para uzdrzavali su se od svojih obicaja i navika i kompenzovali drugim urbanim cudima. Sada vise nemaju cime da potiskuju teskobu i bedu i vracaju se bazi.
    Ovakve aktivnosti smatraju dogadjajem koji im ulepsa zivot, kulturno, prehrambeno, druze se povodom toga i stvaraju sebi sliku da su uradili nesto domacinski i bogato.
    Mozemo da se povucemo u svoje stanove i ljutimo se ali to nije efikasno. Prijave su trenutno resenje i uvod u stalni konflikt.
    A reagovati treba.
    Ostaje da smislimo nesto bolje i civilizovanije za isti prostor i uslove i da im to pokazemo kao bolju alternativu.
    Ajde sad, budi pametan!

  9. Gledam čitam i ne verujem! Najgori je osećaj nemoći. Nama su u komšiluku prošlog leta, taman kada zahladi palili ukradene žice i vadili bakar valjda. :s
    Ali to je ništa u odnosu na vašu pečenjaru. :s

  10. @zelena – vala stvarno nigde 🙁
    @Deda, @Walter, Pedja, miff – lako je bre vama da se zezate, a ja se stvarno brinem za našu bezbednost. 🙁
    @noctua4u – Da, da, naše naselje je najelitnije (xoxoxox) (sve elita do elite), samo nikako to da shvatimo. Znam da je slična situacija i u IV mesnoj, pekle su se paprike ispred zgrada, ali niko nije klao i nikada nisu pekli prasiće u podrumima.
    Ne znam, stvarno sam bila šokirana.
    @Beli – mislila sam da je sopstveni primer dobra alternativa, čak i ukazivanje na civilizovan način pri osudi nekih drugih u prisustu “grešnika”, ali ljudi se jednostavno ne prepoznaju. Nikada se ne prepoznaju oni kojima je to namenjeno.
    Problem parkiranja sam rešila javnim slikanjem loše parkiranih automobila, u trenutku kada je veći broj komšija napolju i to može da vidi. Onda smo posadi jelke na ključnim mestima.
    Ovo ne znam.
    Svako treba da zna pravila ponašanja, a ko treba da im ih dostavi ne znam.
    @Šapke – na žalost svuda je isto. 🙁
    @Škrabalica – Stvarno su lopovi mala deca za ovo. ljudi jednostavno ne shvataju da koriste zajednički prostor i da ugrožavaju bezbednost svih. Imam kuće i u Knjaževcu i u Pirotu i jasno mi je da svako u svom dvorištu može da radi šta mu je volja, pa kad pretera sam tom voljom, pozove se inspekcija i sve reši vrlo brzo, u zgradama o ovome ne bi trebalo ni da se diskutuje. ALi, eto … 🙁

  11. Eh, kada bi znala sta se kod mene u komsiluku radi?! Ni kolektivno zatvaranje ne bi pomoglo.

Leave a Reply to Deda Cancel reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.