Suske specijal

Joj da vi samo znate koliko ja volim goste, a najviše ove SPECIJALNE (zbog kojih doduše imam tremu kad je pisanje u pitanju).
Moj specijalni gost danas, pisac, muzičar, bloger – pod Kišobranom, i još mnogo više od toga – moj prijatelj!
Bane, velika mi je čast i zadovoljstvo da te ugostim. Dobro mi došao.

 

U vrelini noći

Žonja i Kora su bili napaljene pubertetlije, a noć je bila vrela. Popili su malo piva, a nisu imali devojke, i bilo im je dosadno.
Žonja reče: ”Ajde da zezamo neku budalu telefonom.”
”Ajde”, reče Kora.
”Alo”, reče glas sa druge strane žice.
”Alo!”, reče i Žonja. ”Jel doneo Pera za mene putnu torbu?”
”Jeste”, odgovori glas. ”Ali pošto kaže da unutra ima neka prasetina, a meni je zamrzivač u kvaru, otišo je u Brezonik kod kuma, pa je ostavio tamo, i rekao je ako se javiš, da odeš tamo i da je preuzmeš, i to odmah, jer znaš dobro kakav je ovaj, ako ostaviš malo duže, sam će da ga pojede.”

Žonja spusti slušalicu i oklembesi usta.
”Baš si glup”, reče Kora. ”Ne znaš ni budalu da napraviš na budalu.”
”Pa šta da radim kad me nije pitao koji Pera?”
”Daj mi slušalicu i uči se.”
”Alo”, reče opet isti glas.
”Alo”, reče Kora. ”Ovde Pera, jel dolazio Đoka po putnu torbu?”
”Nije, ali se javio telefonom, samo ja nisam bio siguran da je on, pa sam mu rekao da si je odneo kod kuma u Brezonik, ali ništa se ne brini, prase je na sigurnom. Jedino, ako niko ne dođe do preksutra po njega, budi siguran da će da završi opečeno.”

Kora spusti slušalicu: ”Ej, ovaj stvarno nije normalan. Ne da priča gluposti, nego se uneo ko da je stvarno. Ludak potpuni.”
”Daj mi ga da mu ga se nakršim majke”, reče Žonja.
”Alo”, reče glas po treći put.
”Alo”, reče Žonja. ”Jel tebi jasno da mi nismo nikakvi Pera i Đoka, nego te samo zezamo, i pravimo te na budalu?”
”Naravno”, reče glas veselo, ”ali nikako ne mogu da zaspim, pa sam se, pravo da ti kažem, baš razmišljao koga da zovnem da se ispričam, a žao mi bilo da probudim nekog, pa ste vas dvojica baš fino natrčali, i uz to ne moram da trošim impulse. A kad si već tu, da te pitam…”.

Ali, signal je već pokazivao zauzeće.
”Koga sad da zovem?”, upita se u sebi. ”Ko će da spava po ovoj vrućini, idem bolje da koknem još jedno pivo, možda će ona dvojica u meduvremenu da smisle još neki štos.”

Branislav Bane Dimitrijević

10 thoughts on “Suske specijal

  1. @Ivana
    Pod Kišobranom je zaista prijatno mnogima od nas, koji smo imali tu čast da nam “zaštiti” poneku priču. 😀

    @Beba
    Ma nije, naprotiv 🙂

    @Deda
    Ne laži ! :mrgreen:

  2. Podseti me Bane, na neke godine (xy) kad sam prisustvovala pozivima Žonje i Kore.
    Prvo bi se dobro naletvili, a onda su postajali Kapetan Jovanović ili pak Inspektor Jovanović, zavisi da li su zvali ljude da se okupe na aerodrom (zna se kad se i zašto tamo “okupljalo”), ili su delili kazne zbog loše parkiranog traktora u nekom selu (ime mu je neizgovorljivo). A šta je sve moglo da se čuje, nije za priču. Brojeve su naravno birali nasumično, i nikada nisu naleteli na nekog kome je baš bilo toliko vruće da ne može da spava.

    Doduše nikad nisu bile ovoliko vrele noći, da ne može da se spava. Jel’ da Bane?

  3. Boze, Suske, kad god dodjem kod tebe ja se prisetim nekih ludosti… 😀

    Imala sam i ja dvojicu drugara kao sto su Zonja i Kora. I za razliku od njih, ovoj dvojici se 2 ili 3 puta desilo da nalete na nekog kome se isto tako ne spava…. :mrgreen:

  4. Hvala svima na pozdravima.
    Zivkanje poznatih i nepoznatih bilo je deo zabave valjda svakog pubertetlije. Ponekad mi sada dođe da okrenem neki broj i ozbiljnim glasom kažem: HALO, OVDE VODOVOD …
    😆 😆 😆

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.