Da ne bi ispalo da smo komentarisali neka tmurna jezera, i neke crvene sandalice, onako bezveze, reših da ispričam tu svoju priču zvanu “Prčkanje po CSS-u”.
Sve je počelo 1.decembra 2006. godine, kada sam objavila svoj prvi post (valjda, stvarno me sad mrzi da proveravam). Nešto ranije sam “napravila” blog, onako poprilično bezveze, bez jasnog cilja šta će meni sve to u životu, ali radoznalost valjda, šta li? Tako je nastala moja “sasvim obična priča” i to je jedina istina.
Dobila sam onu “difolt” temu, koja mi se nije dopala, i krenula u potragu za drugom. Od mnogobrojnih tema koje sam imala u ponudi izabrala sam New York, New York, svesna da mi se ne dopada baš naročito, i da će definitivno pretrpeti neke promene. Lako je bilo zamisliti sliku jezera iza transparentnog sloja koji skrola preko slike, ali uraditi, gotovo “sajns fikšn”. Srećom našao se RainDog, sigurna sam da u tom trenutku nije znao sa kim ima posla, pa je sliku jezera koju sam mu poslala postavio umesto postojeće. E tu je sve počelo. Onda sam htela da mi se malo proširi kontejner za pisanje, pa da naslov bloga bude takav i takav, ma svašta sam ja nešto tražila, on je ćutao trpeo i radio. Ali da sam bila zadovoljna izgledom bloga, verovatno nikad ne bi saznali da volim tekilu.
I tako sam ja 7. januara ove godine ponudila tekilu onome ko mi kaže zašto se ne menja boja slova koje sam promenila u CSS-u. Jedino sam to znala tada, da nadjem heksadecimalni zapis boje koja mi se dopada. Posle žestokih dešavanja “na tekili”, oko nje, a u vezi sa njom i ovom mojom dosadnom, a sasvim običnom, pričom, reših da se malo edukujem. Da promenim temu nije mi padalo na pamet, ali da promenim izgled, O-DA! To sam htela po svaku cenu.
Tog 7. januara sam naučila da postavim banere, a već osmog sam se upustila u HTML. E tu mi je Ivana bila tutor, onako sa živcima ko konopcima, te sam uspela da postavim “special thanks to” u sidebar. 10. januara sam rešila da menjam boje “text-boxa” u naslovima sidebara. 14. januara već mi smeta beli transparentni sloj nalepljen na background-u (tad to nisam znala nego sam mislila da ima još neki sloj izmedju – haos!) pa sam se upustila u drugu avanturu. “Skrinšot” kada je preko slike jezera bio nalepljen beli transparentni sloj nisam sačuvala.
14. sam imala “tetralemu” ali je tek 21. februra uklonjen beli sloj sa slike i postavljen plavi. 23. februar je čini mi se bila prekretnica kada mi je RainDog umesto napisanih kodova “rekao”: “čačkaj dalje”. 26. februara već razdvajam boje linkova u postu i sidebaru, linkove u komentarima. Koristim, kako ih ja stručno zovem “četiri pojave linkova” link, hover, active i visited. Čudo nad čudima!!! 7. marta imam neodoljivu potrebu da ubacim recent comments u sidebar. Naravno da sam pogrešila prvi put, ali sam počela da prčkam i prepoznajem php kodove. 17. i 18 marta sam udavila Boga u njima, na već 15 strani tekile, i dobih ozbiljan predlog od Pu da promenim temu. Mislim to je bila nemoguća varijanta. Ja bre imam najlepši template na celom svetu!
Onom brzinom kojom sam ja učila tako se menjao i izgled bloga. Dugotrajan i mukotrpan proces, sa milion pitanja izmedju, brljanja, glupiranja i živaca, ne mojih naravno. 28. aprila konačno blog dobija izgled koji, osim malih promena redosleda u sidebaru, nije trpeo nikakve znatne promene, sve do 24. septembra ove godine, kada sam konačno završila sa “Jezerom”.Prvo je nastala “Svetla žica” koju mi nikako nije “hvatalo oko”, pa sam je promenila u crnu, a zatim su nastale “Sandalice” i “Deva”. Trajale su dok nisam sredila “Žicu” da bude čitljiva i da ne zamara oči.
Negde u julu mesecu, pošto mi je “voda dobro ušla u uši”, registrujem domen, instaliram WP uz pomoć prijatelja, pogadjate već ko je u pitanju, ali CSS, i php menjam sama. Tako su nastali Tragovi.
I BITNO.
Sad možda će mnogima ovo izgledati smešno, i možda sam mogla mnogo više da naučim za sve ovo vreme, ali kad sve saberem i oduzmem, ja sam zadovoljna. Pored svih obaveza koje inače imam, i koje nisam zapostavila, radim ono što volim. Sad tek shvatam da sam na samom početku, ali još uvek ne i koliko ne znam. Ima vremena, nadam se da ću i to naučiti jednog dana.
Suzana Janačković Živković 
Related Posts
- 14.11.2017
Facebook shalabasere iliti fejsbuk šalabajzer
- 01.12.2016
10 godina priče…
- 04.02.2016
Učenje na daljinu
- 16.12.2015
Informatika, obavezan predmet u OŠ, da ili ne?
- 31.05.2013
Kompanijski bluz -Kako da promovišete svoj rad na internetu?
- 28.05.2013
Kompanijski bluz – Zašto svaka kompanija mora da ima svoju veb prezentaciju?
- 24.05.2013
Kompanijski bluz – realno stanje stvari
- 26.04.2013
Komunikacija u praksi – ključ uspeha
Zeljko-Vrbas on
Suske je prosto – sjajna ličnost. Budući da je i bloger, ona je – sjajan bloger. Svi sjani blogeri su isto takve osobe. Voleo bih da je moguće i obrnuto: da sve sjane osobe budu blogeri. Ovaj svet bi bio lepše mesto za život.
da popijemo još jednu (tekilu naravno) u to ime !
a da ćeš naučiti, u to ne sumnjamo 😉
Taj 1. decembar 2006. bi trebalo da se upise u istoriju. Dan kada se pojavio jedan odlican bloger, a sva je prilika, i buduci odlican web dizajner. Ova tvoja “Prica” je sve, samo nije dosadna. Ovo je jedan od retkih blogova u kojem uzivam. Mnogi kazu da je za blog najbitniji sadrzaj. Ja se slazem sa tim ali je cinjenica da je i izgled bitan. Ova “Prica” ima i jedno i drugo.
I pride, jos neke ljude si zarazila blogovanjem, zaboravila si da kazes, ili si ostala skromna.
Skidam kapu za upornost, za svakodnevno ucenje i istrajnost koju ja na zalost nemam kad je blog u pitanju.
Lepo si rekla da je ovo tek pocetak, i posle ovako detaljnog teksta , siguran sam da se na ovome neces zaustaviti, sto znaci da ce tvoji sajtovi tek pokazati prave vrednosti koje i sada itekako imaju.
#Pu
Tekila? Ma UVEK!
#Walt
Taj 1. decembar, ja već upisala 😉
#Deda
Teško možeš nekog nečim da “zaraziš” ako taj neko ne želi da bude zaražen. Zasluga za to ne pripada meni, nego svima vama kojima sam rekla da “nije tolko loše biti bloger” 😉
A za ostalo – videćemo. 😀
A za ostalo se vec vidi…
Super ti to radis.
#RainDog
A kad jedna sjajna osoba kao što si ti, kaže ovako lepe stvari o meni, ja prosto ne mogu a da ne budem ponosna. A svu zahvalnost, za sve što znam i što sam naučila do sad, moram da uputim tebi. Imao si i volje a bogami i živaca.
Malo je nebo, znaš već. 😉
p.s. Pinokio je samo obična drvena igračka, i još laže.
Kazem ja da je tekila cudo 😛
Sećam se ovih početaka, k’o juče da je bilo. Jedino pojma nemam gde nalaziš vreme…
Meni nikako ne ulazi u glavu da je neko mogao da kaže da je jezero morbidno. . . Meni lično nije bilo ništa posebno, ali znajući koliko je tebi stalo do tog jezera i koliko ga voliš, nisam ni obraćala puno pažnje na njega, nego na ono šta pišeš.
Za “Devu” sam ti rekla šta mislim, a sandalice su takođe bile super. Mada, ova devojka iza žice. . . to mi, za sada, najviše ide uz tebe. Zbog svega onoga za šta i protiv čega se boriš pišući sve ovo… Na neki način, ti i jesi iza te žice, ali na svu sreću, tvoje reči dopiru daleko…
I da ne zaboravim: hoćeš da umesto palačinki, nabavim tekilu 10.novembra? Meni se ta opcija više dopada.
Jao moram još jedan koment.
Pišem prethodni komentar. Vanja dolazi do mene, gleda u monitor , hvata me za ruku i gura je ka ovoj tvojoj slici, ja prvo ne kapiram šta hoće. Gura me da se pomerim da ona može da dohvati monitor, i počinje da mazi “damu iza žice”. Ostah zapanjena.
#Zmajček
Ja se nadam da ćemo 10. novembra ispoštovati taj zakon
#AB
Ima mnogo lepših jezera i lepih slika tih jezera. Ima i mnogo lepših života. Suštinu si razumela.
Volela bih da i delima doprem daleko ne samo rečima. No još uvek sam tu iza žice. Kažem – za sada.
p.s. Čitaš mi misli
#Ivana
Znaš i sama, kad čovek nešto mnogo želi, pronadje i način i vreme. Ako to ne želi nadje opravdanje. Surovo, i mnogo puta me uhvate u klopku te reči koje stalno ponavljam – ali tako je.
Kada sam ugledala sliku (a dobila sam je – ne znam ko je iza slike niti ko je autor iste) osetila sam isto što i Vanja.
Reci joj slobodno da sam to ja, i zagrli je jednom za mene.
Niko me nije pitao, al ja ću kao svaki magarac da odgovorim: I meni!!! 🙂
Vec se izjasnih za ovu carobnu zicu i u nekom od prethodnih postova. Menij je ovaj izgleda bloga sasvim na mestu. Kao i sadrzaj 🙂
Sad cu ja kao i Rain., niko me nije pitao ali ….Ne pijem tekilu, a palacinke moze 🙂
“#Zmajček
Ja se nadam da ćemo 10. novembra ispoštovati taj zakon :mrgreen:”
ja sam nekih 99% siguran da hocemo,a i palacinke ce menjamo za tekilu i to je sigurno 😛
# RainDog
#Lang
Ja se samo nadam da će ovo da pročita AB i da će da potvrdi “rezervaciju”
#Zmajček
Nemo’ slučajno “da se desi” onaj 1% – mislim, ne bih to preživela 😀
Znači, još samo da predjem na tekilu 😀
#whisperer
Ako nisi do sad, vreme je 😀
Tekila je zakon!
A ja kupio kalcijumovu so. Valda moze i sa njom tekila…
To zbog pritiska…
#Deda
Čuj njega,može – MORA bolan! Može i natrijumova, ‘beš pritisak. 😀
p.s. Definitivno sam promašila naslov 🙄
Rekla bih – kao i obično
Nego Aurora se ne javlja, jel to namerno odlaze sa potvrdom rezevacije 🙂
#Lang
Izgleda. 😀
Al’ nema gde da pobegne, potvrdila ili ne isto joj se hvata. Palačinke i tekila joj ne ginu
Auuuuuuu!
Vidim ja, ne gine nam dobra žurka!
OK, ajde, pristajem… Kupujem i limun, eto! A imam i neke odgovarajuće čašice, jest’ da su za rakiju, al’ će da prođu! 😀
#AB
Sad mi je lakše 😀
A čašice? Ma može i plastične. 🙂
Uh, dobro je… Uplaših se da ćeš reći “može i krigle”!
#AB
Pravo da ti kažem htela sam reći: “Može i iz flaše” ali to ne bi bilo humano jel’ ?
Ali kad me već vučeš za jezik , ha, ha, ha
Polako bre sa tom tekilom, za mene ne ostade nista.
#electrasdreams
Kad je tekila u pitanju, važe ona prosta crnogorska pravila:
“Ko pre đevojci njemu i đevojka!”
Ali ti nisi zakasnila 😉
A što nisu ove divne nogice umesto žice, mnogo su do jaja?
#pdutr
Mogu da ti pošaljem fotku, da staviš na desktop 😉
Meni žica, baš legla onako ….
Pošalji!
samo mogu da kazem da se nadam da cu za jedno godinu dana razumeti sve ove izraze i termine sto si koristila u postu. da mi je samo malo te tvoje upornosti!!!
#pdutr
Poslato.
#naivna2007
Ako dovoljno jako želiš, razumećeš. 🙂
Zamolio bih da se nogice i sandalice ne salju bez predhodnog odobrenja. Jel cuo bre neko ovde za autorska prava?
#Walt
Izvinjavam se. Vratiće mi sliku, ili će da ti plati
Jednog lepog dana 🙄
Dakle, tako je sve počelo? 🙄
Hehehe… :P… zbog toga sam i odustala i od sajta i domena i menjanja templatettetetetova.
Da li zbog SPS, SRS, DSS, DS, NS, LDP… ili nečeg drugog, tek, kad vidim CSS , HTML… i tako… mene iz momenta zaboli mozak, tačno po sredini. 🙁
Misliš da mene ne boli? Boli, ali trpim 😀 😛
Ej, svaka ti cas`, ja nista od ovoga ne znam.
Ali iskreno, onaj ko mi se dopada citala bih ga i na obicnom belom papiru, pozadini, bitno je ono sto pises draga moja, ali ovo svakao nece da skodi.
Sam` da prijavim da sam jednom probala tekili i da je kao spiritus 😛
Tada, pre skoro 4 godine, sam toliko bila zagrejana za web dizaj da ne mogu da ti objasnim. Za mene je to tada, pa i sada, bila samo igra.
Kombinujem, slažem, prebacujem, ubacujem …. jednom rečju uživam. 😀
Kad je čitanje u pitanju, prijatelje ne propuštam, edukativne (za mene i aktuelne u nekom trenutku) posećujem zbog sadržaja i to isključivo iz redadera na sajtove i ne odlazim. (a to su crna slova na papiru sa ponekom slikom 😛 )
A tekila je zakon! 😆