Napisao deda “Avanture jednog suncokreta“, krenuh da mu odgovorim, i …
Pre neki dan
pita me mala
– Mama, o čemu sve
pesnici pišu?
Zbunih se malo
– Šta ti je to sad
na pamet palo?
– Pitam onako,
o čemu pišu?
– E draga moja
pesnici pišu
baš svašta,
zavisi ko kol’ko
ume da mašta.
– Pa ne maštaju
valjda baš svi
neki su i o
životu pisali?
– U pravu si.
Pišu i o detinjstvu
o mladost i ljubavi
o životinjama i biljkama.
Ma pišu mala
baš o svemu.
Htedoh da pređem
Na drugu temu
Al’ džaba!
– Na primer, o čemu?
Izusti mala.
O Bože blagi!
– Pišu, recimo,
kako su u prvom osnovne
imali tremu
na recitalu.
Pišu o dedama i babama
o snegu i kiši
o Čiča Gliši
o jabukama i čokoladama.
Pišu i o komšijskim šljivama
kako su krali,
o bicikli i fudbalu
kad su igrali
i kako su kao najbolji
nosili štafetu Titu
i kako su …
– A ko je Tito?
– Tito je lik
koji je često
stavljan u stih.
Dosta o njemu!
– Pa dobro mama
samo te pitam.
I još o čemu
pesnici pišu?
– Pa zar je malo
to što sam rekla?
Pišu i o automobilima
muzikantima i prevarantima
televiziji i radiju
šoljama i balonima,
Ma pišu o svemu!
Ko će sad sve da se seti,
o Bože sveti!
Povisih glas
ljutito napravih lice
da stane,
da ne pita dalje …
– A, mama, o čemu ti pišeš?
I tu me prenu,
malo je falilo
da napravim scenu.
Smirenim glasom
kolk’o sam mogla
priznah joj
da nisam pesnik.
– Pa kako nisi,
kad pišeš pesme?
Ništa ne rekoh.
Pesnik je kadar
da obradi
baš svaku temu
a ja samo znam
da pišem o njemu.
Tu se ponadah
da će da stane
kad začuh …
– Dobro, ako ti kažeš
mada me lažeš!
A da li znaš
kako se
pesnik postaje?
– Pa ne znam dete.
O dragi svete!
Šta da joj kažem,
a da ne slažem.
Molim vas, ako ko zna
neka mi kaže
biću mu večno
zahvalna.
I da me spasi
da više ne slušam
– Tata!
Laže me mama!
————————-
Čitam ja maloj
tu gore pesmu
i čekam reakciju.
Mala se smeje
– Mama, pa ti
pojma nemaš!
Ja bolje pišem!
– A šta ti pišeš
da mi je znati?
– Pa pišem pesme
baš kao i ti.
Kako li mi je to promaklo?
– Hoćeš da vidiš?
Upita ona
– Naravno – Rekoh
– Ali da čitaš sama.
———————–
Šta volim?
Volim reku
kad je čista
volim Sunce
kad zablista
volim glistu
kad je mala
pticu
kad je plava.
cvetić
kad je žut
i kad niko
nije ljut.
———————–
Povlačim onu molbu
od malopre
ona će mi reći
kako se pesnik postaje.
…pitanje, i opet pitanje, a deca se rode sa svim odgovorima…
Fantasticno!!!!!!!!
Песник се не постаје већ се рађа, ето родила си једног.
volim glistu kad je mala 🙂 …to mi je najlepše, veeeliki pozdrav za pesnika 🙂 …ajde dobro, i za mamu 😛
Oko zlatno.
Hvala na divnoj pesmi!
#Deda
Pazi kad sam i ja ostala zatečena.
Smejem se ceo dan, što njoj što meni. A ko ne bi 😆 😀
#Konstantin
Iz tvoje tastature u Božije uši 😉
#Zihernadla
Pohvale i pozdrave sam prenela. Hvala. Uzvraćamo 😀
Doduše, sad me je pitala:
-I dobro, šta sad da ti radim?
kad sam joj rekla da sam objavila pesmu, ali joj prijaju pohvale.
Ma žensko je to 😀
#Pu
Hvala 😀
Daće Bog da napiše još koju. 😉
U to ne sumnjamo 😀
Pozdrav za malu pesnikinju.
#Pu
😀
#jelenaartpoezija
Hvala. Pozdravi uzvraćeni 😀
ODLICNO…kakva mala mudrica….
veliki osmeh za nju i jos jedno veliko bravo….
🙂 🙂
E pa hvala za ovaj osmeh koji ste mi izmamile vas dve 😆
Pesnikinje! 🙂
#sarah
Hvala 😀
Naraočito će jo se dopasti ovo “mudrica” 😉
#whisperer
Služimo narodu. 😆
Danas je dan za osmehe 😀
A pesnikinje, ma idi …
Divna pesma T….
Svaka čast…sad očekujemo sledeću…
mama imaš mnogo pametnu decu…
#Gago
Hvala teta G ago 😀
Ko zna da li će i kad biti sledeće 😆 😉