Znaš,
dugo te nema.
A kad poželim
ponekad
samo zaronim
u ruke
u bore.
A znaš,
pojavile su se.
Jasne su.
Pogledam ih u ogledalo
ponekad
dok čekam.
Volim da vidim
svoj izraz lica
tad
on me otrezni.
Onda,
samo uzdahnem
malo jače
i … prodje.
A stvarno, gde si?
Suzana Janačković Živković 
Related Posts
- 01.12.2016
10 godina priče…
- 16.02.2012
Zec i šargarepa
- 02.02.2012
Kako skinuti 6 kg za 12 dana?
- 02.02.2012
Slom
- 13.12.2011
Novogodišnje čestitke
- 23.07.2011
Felix Romuliana
- 18.07.2011
Greece, Halkidiki, Kassandra
- 03.07.2011
Klapa
Zeljko-Vrbas on
… godina proizvodnje 😀
I bore su nase, posteno zasluzene.
Melanholicno toplo ljudski.
Ruke su lepa i tajnovita inspiracija…
one ponekad izdaju nasu tajnu… 😉
pa u borama je…
Ogledalo je čudna sprava, var kad nam to ne treba i iskreno je kad nas iskrenost boli!
Tako je, Suske. Uzdah čuda čini. A pred čudom ponekad ne umeš ništa drugo sem da uzdahneš.
Kad zaronim u rukama bore mi samo dodju jos vise do izrazaja a godina proizvodnje vristi kao vatrogasna sirena.
ne znam…u nekoj od bora vreovatno….a u ogledalo se samo gledam noću ili uz jedva slabu svetlost 😉
Mozda je i On zaronio ruke i bore, i pita tebe isto?
Život je čudo!
Razgovor:
-Obavezno da odete tamo, prijatno je.
-A znam, ja sam bio … tamo uglavnom odlazi starija ekipa.
-Pa ne znam baš, rekao bih mlađi ljudi. Ovako kao mi …
A mi? Pa u borama, ali ne damo se 😉