Bilo je.
U matematičkoj jednačini sa dve nepoznate, do rešenja se ne dolazi lako. Ili se koristi metoda „probe i greške“ ili se ide na sigurno, postavljanjem druge jednačine.
Integrali, diferencijali i limesi me uopšte ne zanimaju. Nemam vremena za iste.
Tako proračunata sam dugo bila spokojna.
Znam da su mi se najbolje stvari desile nenajavljeno, i onda kad bih zaboravila abakus na klaviru. Samo izađem, doživim, zaplačem na minut dva, obrišem se posle pada, sunovrata ako ti je razumljivija reč, i nastavim dalje. Ma ni ne osvrnem se.
Činjenice.
Dobro, promašen sam slučaj.
Ja uopšte nisam važna u celoj ovoj zbrci.
Volim unapred da znam raspored, za dan, nedelju godinu. U skladu sa rasporedom se i ponašam. Matematički precizna, proračunata.
Eto sad ja tebe ne razumem.
Kad se sretnem sa nepoznatom, probam da je rešim, ako mi je to potrebno, ako je nekome uopšte to potrebno. Zatraži prosto neko da rešim slučaj. Problem nastaje, kada ja ne vidim da se radi o slučaju, a slučaj postoji. Ili obrnuto.
Ja sam ta koja je negativna i koja će otrpeti pitanje: „O čemu si bre pisala, razumeš li bar ti?“
I ja sam ta koja:
– lebdi između jave i sna,
– se sapliće o sopstvenu senku
– bi da poleti bez krila
– sa krilima pada jer ne ume da ih koristi
– planira i računa do beskonačnosti
Samo da
– bih sprečila neželjene situacije i pogrešne poteze
– bi Kralj ostao što duže u igri.
I sad bih, da nisam dozvolila sebi nepredviđene situacije. Ali jesam. I sad računam i integrale i diferencijale, a bogami i limese, jer ne želim slučaj i situacije. Jasno je. Meni bar jeste, a to je najvažnije.
Pretpostavke.
A možda tražiš preciznost samo i jedino kad si ti u pitanju, a fleksibilnost za sve ostalo, ili pak obrnuto.
Ne razumeš ko je ili šta je Kralj – Jebiga.
Ti ne želiš ništa od toga isto, znam. Smeta ti što pišem nerazumljive postove, što brljam po rečima, što previše računam …
Biće.
Eto, zarad toga, prestaću da pišem.
Ostalo – neću.
Pitanja.
I šta sad sa tim?
Zašto te zanima jesam li ili nisam?
I zašto bih ja trebala da ponavljam više puta iste rečenice kako bi me razumeo?
To ti smeta? Pa kaži!
Dobro, postoji li?
Je l’ ti lakše sad?
A može i ovako.
Činjenica.
Dobro, promašen sam slučaj.
Pitanje.
I šta sad sa tim? Zašto te zanima jesam li ili nisam? I zašto bih ja trebala da ponavljam više puta iste rečenice kako bi me razumeo?
Činjenica.
Ja uopšte nisam važna u celoj ovoj zbrci.
Volim unapred da znam raspored, za dan, nedelju godinu. U skladu sa rasporedom se i ponašam. Matematički precizna, proračunata.
Pitanje.
To ti smeta? Pa kaži!
Pretpostavka.
A možda tražiš preciznost samo i jedino kad si ti u pitanju, a fleksibilnost za sve ostalo, ili pak obrnuto.
Činjenica.
Eto, sad ja tebe ne razumem.
Bilo je.
U matematičkoj jednačini sa dve nepoznate, do rešenja se ne dolazi lako. Ili se koristi metoda „probe i greške“ ili se ide na sigurno, postavljanjem druge jednačine.
Integrali, diferencijali i limesi me uopšte ne zanimaju. Nemam vremena za iste.
Činjenica.
Kad se sretnem sa nepoznatom, probam da je rešim, ako mi je to potrebno, ako je nekome uopšte to potrebno. Zatraži prosto neko da rešim slučaj. Problem nastaje, kada ja ne vidim da se radi o slučaju, a slučaj postoji. Ili obrnuto.
Pitanje.
Dobro, postoji li?
Činjenica.
Ja sam ta koja je negativna i koja će otrpeti pitanje: „O čemu si bre pisala, razumeš li bar ti?“
I ja sam ta koja:
– lebdi između jave i sna,
– se sapliće o sopstvenu senku
– bi da poleti bez krila
– sa krilima pada jer ne ume da ih koristi
– planira i računa do beskonačnosti
Samo da
– bih sprečila neželjene situacije i pogrešne poteze
– bi Kralj ostao što duže u igri.
Pitanje. Pretpostavka i moguć odgovor.
Ne razumeš ko je ili šta je Kralj – Jebiga.
Bilo je.
Tako proračunata sam dugo bila spokojna.
Činjenica.
I sad bih, da nisam dozvolila sebi nepredviđene situacije. Ali jesam. I sad računam i integrale i diferencijale, a bogami i limese, jer ne želim slučaj i situacije. Jasno je. Meni bar jeste, a to je najvažnije.
Pretpostavka.
Ti ne želiš ništa od toga isto, znam. Smeta ti što pišem nerazumljive postove, što brljam po rečima, što previše računam …
Bilo je.
Znam da su mi se najbolje stvari desile nenajavljeno, i onda kad bih zaboravila abakus na klaviru. Samo izađem, doživim, zaplačem na minut dva, obrišem se posle pada, sunovrata ako ti je razumljivija reč, i nastavim dalje. Ma ni ne osvrnem se.
Biće.
Eto, zarad toga, prestaću da pišem.
Ostalo – neću.
Pitanje.
Je l’ ti lakše sad?
Suzana Janačković Živković 
Related Posts
- 18.03.2020
Virus covid19 – Srbija u doba korone
- 05.02.2018
Pređeni put
- 14.11.2017
Facebook shalabasere iliti fejsbuk šalabajzer
- 05.07.2017
Kako se postaje NEKO
- 01.07.2016
Lako do posla preko Čaka Norisa i Džejmsa Bonda
- 10.03.2016
Moždane kapi 4
- 05.03.2016
Moždane kapi 3
- 29.02.2016
Moždane kapi 2
Zeljko-Vrbas on
…..devica….
…ko mene…
….i sta sad?El treba da crtas?…
Ne.Uzmes kljuceve sa klavira i odes, to je to. Kome treba ctrez, nek a sam sebi crta !!!
hm, mislim da ću morati malo više da se posvetim ovom postu… a imam utisak da je odličan
Prvo
ovo si napisala genijalno
drugo
Ne daj se Suskava
prvo
Ne daj se Suskava
drugo
ovo si napisala genijalno…
Nedaj se Suske, ja sam vec glasala za tebe
Ponavljanje je majka znanja.ko ne razumije,neka procita jos koji put.I potrudila si se i sa bojama,tako da se lijepo moze vidjeti…crno na bijelo,oh ne….u raznim bojama.
Ovo je bio pravi salto mortale.Docek na obje noge. 😉
Volim ove tvoje gimnasticko-verbalne izlete,pravo osvijezenje.
😀
Postupivši prema afrodittinom savetu, vratio sam se ovom postu. Mada sam i ranije znao da ću se vratiti… Sto puta sam pročitao neke nevažnije i lošije stvari, pa onda zašto se ne bih vraćao Suzaninoj ispovednoj lirici.
I onda sam shvatio, jedna od komponenti kvaliteta njnog pisanje jeste što ispovedni ton njenih tekstova nema onu neprijatnu težinu preterane i veštačke bliskosti koja se stvara sa čitaocem, ona ne guši vezama i konekcijama koje bi čitalačko povezivanje sa tekstom dovelo do jednog intimnog nivoa koji ne može da se održi i koji je protivprirodan. Ne, ono voajersko kod konzumenta umetnosti (bilo da je u pitanju čitalac, gledalac ili slušalac) ostaje u ravni prihvatljivoj i odobrenoj od strane naše savesti. Pa ipak, sve ovo ne utiče na toplinu ljudskog osećanja i proživljene emocije koje savršeno komuniciraju sa čitaočevim “horizontom očekivanja”, da bi potom treperile altruističkim tonovima u našim dušama. Sve to ima osobinu da iskri i seva… I još jednom se zahvaljujem svim ljudima koji su prošli i prešli preko njenog pera i nestali u izmaglicama jer su nam omogućili raritet i vrednosti Suzaninih reči (proznih i/ili poetskih). Izvinjama se na ovom književno-kritičkom stilu i tonu, kao i na književno-teorijskim terminima. Sve što želim reći može biti puno kraće:
Bravo, Suzana, bravo!
`Bem ti, ovaj se zaljubio… 🙂
U njenu poeziju svakako.
#Deda
Crtala bih majke mi, ali loše crtam – ušas!
Reči mi slabo idu, brojke ne kapiram najbolje, a ako bih uzela ključeve sa klavira, plašim se, srešću nekog a neću ga videti …
Dobro je, sad. U stvari malo je bolje 😐
#jelenaartpoezija
prvo: Hvala 🙂
drugo: Drago mi je da ti se svidja … 😉
#afroditta
Ponavljanje – Da, da … ali … zapišu pa ponavljaju … 😉
Hvala ti 🙂
#bubazlatica
Ih da si mi bliže. 😉 Hvala ti 😀
#Danilo
Uh, ovakav komentar mi laska, ali baš. Kad znam iz kog pera je stigao … 😉
#Rain Dog
Sreća te ne možeš da vidiš kakve komentare ja njemu ostavljam, odmah bi znao da je zaljubljivanje obostrano 😉
#Danilo again
Razumemo se odlično 😀
😀
A Rain Dog-u ću da pojasnim neke stvari, veri sun
Nije problem u zaljubljivanju, nego mi se nešto čini da RainDog nije ni procitao/la do kraja moj komentar. Jer da jeste, bilo mi mu/joj očigledno da poenta kritičkog stila i tona i jeste objektivnost, racionalnost, nepristrasnost i ne uplitanje bilo kakvih emocija…
A ti si u pravu, dobro je da nije čitao/la druge komentare 😉
#Danilo
Udarila sam mu čvrgu
Čitao je on komentare, sve on čita, i samo se malo šali. 😀
I verujem da mu je baš drago kad neko, kao što si ti, pohvali moje pisanje, jer je on glavni krivac što imam ovaj blog i što sam uopšte počela javno da pišem.
Prvi moj post je objavljen na njegovom ličnom blogu, zatim sam pisala na Opštini Bor, njegovom blogu takodje (autori), a kasnije sam otvorila ovaj i dugo pričala da ne znam da pišem. On je uporno tvrdio suprotno 😉
A, poezija, … e to je sasvim druga priča 😀
Pa definitivno znas da pises! Svaki dalji komentar bio bi suvisan.
Eh, umem ja da izvalim neumesnu šalu, priznajem i izvinjavam se. Nije zbog čvrge, nego stvarno.
#baba
Hvala ti 😀
#Rain Dog
Danilo je naš novi drugar, na priči, i upoznaće nas, ako već nije …
😉
😀
važna si čitavoj ovoj zbrci, važna si… Šuš, drži se! 🙂 Suzana? 🙂
#zuhernadla
Da, da … Suzana 😉 tzv Šuš 😀
A koliko sam važna, videćemo – uskoro 😀