Nad životom.
Kao kobac,
da ne promakne.
Gde sam i da l’ me ima?
Teško je,
govoriti.
Posmatram ljude.
Sudim,
k’o sudija prvog opštinskog.
Površno i smelo.
Čemu?
Bez vizije.
Sakupljam reči, zapete i crte,
podvlačim i krivama upravljam.
Računam,
proći će.
Zašto?
Besmisleno je spajati.
Previše otužnih i lakih,
ljigavih i providnih,
oštrih i bezazlenih,
suvišnih,
potrebnih,
razvratnih,
sujetnih …
Preneražena brišem
Tragove
Rasute koještarije i besmislice.
Borbe i strahove.
Grozote!
Nude mi bezvolju.
Množe se.
Grizu.
I pitam se,
zašto sam uopšte i bila?
Crta
ni na pola puta nisam.
Nadam se …
očajno
da sam i dalje
na pravoj.
Suzana Janačković Živković 
Related Posts
- 01.12.2016
10 godina priče…
- 16.02.2012
Zec i šargarepa
- 02.02.2012
Kako skinuti 6 kg za 12 dana?
- 02.02.2012
Slom
- 13.12.2011
Novogodišnje čestitke
- 23.07.2011
Felix Romuliana
- 18.07.2011
Greece, Halkidiki, Kassandra
- 03.07.2011
Klapa
Zeljko-Vrbas on
Vidim,veje,li veje !
Nije lako koracati kroz snjezne nanose . Lakse je utabanim stazama,ali one nikada nece biti nase.
Svaki korak kroz smetove,ma kako minimalan bio, je ipak pomak.
Odmori i okrijepi se,kad god osjetis to za potrebnim.Oslobodi se viska iz ruksaka i polako…
Ti znas gdje i u kojem pravcu,sigurna sam u to.
Pozdrav Suske 🙂
jake reci, sa puno emocija
borba u kojoj nikako da pobedis, ne zato sto ne mozes, nego zato sto nedaju.
puno puta sam ti napisala koliko si jaka zena, koju ne znam licno, ali kroz sve do sada napisano, kao da se i licno znamo…
nisam tu, kao nekad iz privatnih razloga ali kad god stignem skoknem i procitam tvoje tekstove.
veliki pozdrav
“Sudim,
k’o sudija prvog opštinskog.
Površno i smelo.”
Šu, teško, jako teško ih je nadmašiti, zaista…