Da sam napisala post prošle godine, ovaj post ne bih počela rečima „Maja prošle godine …“, al’ pošto je prošlo više od godine, a leto je, a ja i dalje živim u Srbiji, zemlji talenata, kulture, čuvara prirodnih bogatstva i razlika, počeh ovaj post sa: „Da sam …“ A nisam. I mnogo mi žao. Krajem…
Izadjem s’posla pre neki dan. Prepodne. Krenula u banku, istekla mi kartica. Ulice pune sveta, k’o neradni dan. Sretoh neke stare poznanike, davno nevidjene. Ooo oduševljenje. – Pa gde si, pa ne vidjaš se, šta ima novo? Kako familija? – Svi su dobro – velim – ja do banke. – Pa je l’ još radiš…
Početkom 2010 smo rešili da se bacimo u trošak i iskoristimo onaj Dinkićev kredit. Salon Forma Ideale u Zaječaru je bio idealno mesto ako uzmemo u obzir i udaljenost i troškove prevoza i raspoloživa sredstva. OK, ništa spektakularno nismo hteli, vrlo brzo smo se dogovorili, utanačili datume i prijema i plaćanja i mislili smo zaista…
Izvinjavam se Balašević Djordju što ću ovog puta smelo iskoristiti njegove stihove. Napisala bih i ja neki stih, kada bih naravno znala …. Ovom prilokom ga MOLIM da napiše nešto o “jadnoj i bednoj 2007-oj” nešto mi govori da će život da mi sagori u čekanju. Devedesete – Djordje Balašević Dobro veče moje dame ……