Jedan od osnovnih zadataka studenata članova Partije, osim učenja, jeste da uporno i pravilno objašnjavaju poltičku stvarnost u našoj zemlji. Zbog toga je duboko antisocijalistički ako se misli da omladina ne univerzitetu ne treba da se bavi politikom, već samo da se specijalizira. Mi nismo izašli iz revolucionarnog perioda, i svakodnevne pojave koje se dešavaju ukazuju nam da treba da budemo budni da klasni neprijatelj i protivnici socijalizma ne zauzmu ponovo pozicije.
Meni se čini da organizacije na univerzitetu više puta nisu imale pravog sadržaja rada. Ja sam vidio da je bilo pogrešno ono „lopatanje“ i da tu treba još mnogo čega drugog. Mi nismo hteli da fizički rad ide na račun izgradnje novog čovjeka i na račun učenja. To je samo jedan visikosvjestan gest naše omladine da, mimo svoga vremena potrebnog za učenje, pomogne fizičkim radom. Tu je naša omladina mnogo dala i ona je zaslužila pohavli. Ali u pogldu izgradnje novih ljudi ja ne bih mogao da pohvalim omladinu na univerzitetu. A to nije sitnica. Krupna je stvar i veliki zadatak dobiti hiljade ljudi od kojih treba izgraditi nove ljude, kod kojih treba izgraditi lik komuniste. Mi to tražimo od svakog člana Partije. To je dosta dugotrajan proces ali ga moramo izvršiti. Ja sa lomljenjem i gvozdenom metlom nisam saglasan. Treba pomagati ljudima. Oni kojima se ne može dokazati ne moraju biti članovi Partije. Ja sam protiv toga da svaki onajko nema kvalifikacije za člana Partije nije za socijalizam. Ja e ne slažem sa tim da komunist polaže pravo na beneficije. Žrtvovanje je jedno od svojstva komuniste. Mi od komunista mnogo tražimo, a malo još možemo dati.
Treba znati mjeru, treba znati granicu dozvoljenog i nedozvoljenog. Čovjek je biće koje ima sve moguće slabosti. On mora da savladjuje neke svoje slabosti koje mogu da djeluju negativno. Najteže je pobjediti samog sebe. Boriti se sa svojom suprotnošću je teška stvar i komunista to mora savladati. Čovjek se mora vječito boriti sa sobom, imati pred sobom svoju savjest, jer je to jedan način izgradjivanja samog sebe. Ne može njemu niko izvana sve dati, već čovjek mora sam u svojoj savjesti i duši da se bori protiv svojih slabosti. Tome pitanju treba u našoj Partiji malo više posvetiti pažnje.
Najlakše je mladoj generaciji dati oblik i zbog toga je ona podložna raznim uticajima. A to su posredi tudjinski i strani elementi.
Iz razgovora sa delegacijom Prvog kongresa Saveza studenata
14. mart 1952.
Podrum! 😛
Evo borim se sa sobom. Ooooooooommmm!. Oooooommmmmm.
Svakoga dana u svakom pogledu sve vise napredujem. Evo vec se osecam kao da mogu da prihvatim socijalisticke ideje. Autosugestija je cudo!!!
Niko ne sme da podlegne stranim uticajima, jer to je tuđe za našu omladinu. Ona zna šta je dobro a šta loše. Ona čvrsto stoji na svojim nogama. 😀