U poslednje vreme dosta komuniciram sa različitim osobama, što sa “samo virtuelnim poznanicima”, što “sa realnim”. Mnogi od njih su u stanju da mi u neformalnim razgovorima kažu ono što zaista misle, a da se u istom tom trenutku pojave na ovom blogu i ostave potpuno suprotan komentar.
Jedan od njih, pored ostalog reče “Prvo je bila slika onog odvratnog morbidnog jezera, a sad viriš iza žice”, no na blogu ne napisa ništa o tome.
Sad će neki reći, “evo je opet, ko o čemu, baba o uštipcima”. Ali neću, bar ne u tom kontekstu. Evo dok kucam ovo, primećujem da mi se jako svidja žuta boja slova na sivom background-u. (nije profi, ali deformacija je sigurno)
Podseti me RainDog ovde, o nekim pravilima blogovanja. Primećujem da ja ne poštujem nijedno. “Pravila postoje da bi se kršila”, uglavnom koristim kad mi odgovara a nije od životnog značaja. Medjutim u komentarima je rekao je nešto što me je nateralo da se zamislim i priznam da je u pravu.
Najgore što jednom blogeru može da se desi, kao što sam ja na primer, koji piše samo o svom životu, je da nauči pomalo da prčka po dizajnu bloga, i da svoje trenutno raspoloženje i vizuelno prenosi na blog. U trenutku promene je sve idealno. Sve je sklopljeno, tekst sa dizajnom, i čitaoc čitalac ima potpun doživljaj. U čemu je problem onda? Problem je što kasnije blog utiče na autora, pa i na čitaoca. Jednostavno dizajn sam “tera” da i tekst ide uz njega, ako nije tako, promašaj je totalan.
Suština? “Čist papir” uvek ostavlja otvoren um, i slova, koje čitaoc čitalac sam doživljava na svoj način. Ne nameće ni tugu ni radost, apsolutno ništa. A ko je koliko vičan slaganju slova, tako će ga i doživeti.
Ova moja priča ipak ostavlja malo mogućnosti za “talasanje”, ali samo malo, tek da čitaocu nije dosadno. Jasno je šta sam htela da kažem – menjam dizajn danas. (što bi rek’o MM bolje dizajn nego da razvlačim nameštaj po stanu)
A onaj prvi deo posta vam ostavljam da sami zaključite šta sam htela da kažem. Pa ko kako razume.
Suzana Janačković Živković 
Related Posts
- 01.12.2016
10 godina priče…
- 16.02.2012
Zec i šargarepa
- 02.02.2012
Kako skinuti 6 kg za 12 dana?
- 02.02.2012
Slom
- 13.12.2011
Novogodišnje čestitke
- 23.07.2011
Felix Romuliana
- 18.07.2011
Greece, Halkidiki, Kassandra
- 03.07.2011
Klapa
Zeljko-Vrbas on
Cekaj, cekaj, ja sam tek sad ukapirao odakle poticu ove sandalice. Idem da kupim veci monitor 🙂
#Walt
Pa nije valjda da ne prepoznaješ svoje remek delo? 😀
Brinem se za tebe … ili možda treba da se ja zabrinem, jer mi nisi dao ceo album
Kako ja da neznam, a kao neki kontrolor sam kao i Walter…
Nesto sam propustio????
#deda
jesi
Deda, ili kupuj veci monitor ili da ti saljem fotku da vidis sta si propustio.
@Suske, i ja se po nekad brinem za sebe
#Walt
Šalji dedi fotku pod hitno! 😀
Ej, ja ovo gledam na 72 ekranu…samo to i gledam bre, cukadzije…
Ipak salji, Walt…
Lepe sandalice – nema šta! 😀
Malo mi tanke brazletne, ili mi se cini???
Walter, daj bliza obavestenja???
Nemam pojma kakvo ti je bilo to “morbidno jezero”, i sandalke sam očigledno propustila, al’ mi se ovo sa žicom ooopasno svidja. Je l’ si ovo ti?
Što se tiče komentara po blogovima, ovde sam se nedavno preselila, ali imam iskustva sa jednog blogspota gde se priča svela na baš to o čemu pričaš: u tastaturu jedno, u oči drugo. I to mi se ne dopada. Ni malo. Nisam ja neki gadan lik, naprotiv, jako sam blaga i teško me je isprovocirati, ali volim da kažem šta mislim. Svima. Ako se ne slažemo (a moramo li uvek da se slažemo?) ne znači da ne treba da razgovaramo. Naravno, neću nikog vredjati, ali neću promeniti mišljenje. Imam prijatelje blogere Koji su i te kako znali da me opletu ako utrčimo na klizav teren. I ja njih. I opet kasnije pijemo kafu i nastavljamo raspravu, ili se složimo da se ne slažemo…Ima i onih drugih, koji su saglasni i kad ne misle tako. I toga će uvek biti. Svuda.
I sad, posle ovog čaršafa koji sam napisala, više i ne znam šta sam htela da kažem…valjda da mi se dopada ova tvoja gajba. Sa sve žicom.
#whisperer
)
Rekla si ono što misliš, a to je dobra stvar 😉
Loše je što neki to ne umeju.
Na slici nisam ja, ali kao da jesam, bar sam se zamislila baš tu iza te žice.
Nego dala si mi ideju za jedan post (da nahranim ego
Dobrodošla 🙂
p.s. Drago mi je što ti se svidja ova moja gajba 🙂
Molim skupstinu Republike Srbije da donese uredbu s kojom se gospodji Suske do daljnjeg zabranjuje editovanje CSS-a. Taman se naviknemo na zicu, pojave se sandale. Kad se naviknemo na sandale, vrati se zica. 🙂
#Walt
A u medjuvreenu propustiš ceo jedan template 😉
Retko svraćaš
Mozes i prasice da stavis, ja dolazim u gajbu, kako god.
A kad pocnem sa ruznim komentarima, moz me banujes i opet cu da dodjem i citam…
Ja cu ti reci i u lice i u blog ono sto mislim, a to je da dolazim zbog tvojih tekstova a ne zbog jezera, zice, sandalice i slicnog…
# Deda
Šta ti je sad?
Ja sve ovo u cilju da bude čitljivo, i ne napreže oči. A u gajbu si dobrodošao, znaš već. A ako ikada ostaviš uvredljiv komentar (jedino to, ostalo ne pali ), neću da te banujem, nego ću da se svadjam 😀
p.s. priznaj da prasići ne mogu baš da “dojme” kao “sandalice” 😉
Sandalice su zakon.Vidis da smo mi muski samo tvoj blog gledali…
Dal je moguce da sam nesto propustio ?
A prasici mogu da “dojme” na razne nacine. Sve zavisi u kom su obliku. Smrt holesterolu 🙂
Definitivno smo otisli OFF sa ovim komentarima.
#Deda
Potpisujem 😀
#Walt
Propustio si “devu” čoveče!
Ja sam OFF tetka odavno, tako da – nema problema. 😀
Post od pre Hrista, al’ ga ja sad pročitala.
Pa kažem;
Pretpostavljam da si od tada (16.10.2007.) nekoliko puta promenila izgled bloga. 😀
Ovako kako sada izgleda, meni je trenutno najlepšeg dizajna od svega što sam videla.
No, o ukusima se… 😕
Verujem da posle 68. komentara, niko veze nema o čemu pričam, pa ni ti. 😀 Tako to biva. prva tri se drže zadate teme, sledeća dva malo skrenu, šesti ode pravo do kumine kuće.
KAKO GOD, ako nekad promeniš nešto na blogu (vizuelno, što se tebe i tvog pisanja tiče, to može da bude samo još bolje, ako uopšte može, i ni malo ti ne laskam, zašto bih?), ne verujem, ma kako izgledalo, da će se meni dopadati više od trenutnog.
Toliko o tome.
😀
#atajlo
A pazi, kad si me naterala da pročitam post, i sve komentare, da vidim o čemu smo pisali. 😀
Tada je ova “priča” bila na sistemu 381. Imala sam jednu temu, pa sam menjala dizajn, ili template.
I od tada je blog promenio i adresu i dizajn. Sve o tome ima OVDE sa sve jezerom, sandalicama, devom i starom žicom na 38jedinici.
Bar ćeš da vidiš što su muški bili odlepili za “sandalicama”
http://www.obicnaprica.com/?p=134
I da neću da zaboravim, HVALA (baš tako, velikim slovima) za pohvale, i za dizajn i za moje pisanje.
Kad TI to kažeš, onda prija – baš 😀
E pa baš…
Serdare, nemojmo preterivati na današnji praznik. 😀
Tvoj vojvoda.
Koji praznik? 😀