Ma samo dok mi krene iz doo …

U poslednje vreme dosta komuniciram sa različitim osobama, što sa “samo virtuelnim poznanicima”, što “sa realnim”. Mnogi od njih su u stanju da mi u neformalnim razgovorima kažu ono što zaista misle, a da se u istom tom trenutku pojave na ovom blogu i ostave potpuno suprotan komentar.

Jedan od njih, pored ostalog reče “Prvo je bila slika onog odvratnog morbidnog jezera, a sad viriš iza žice”, no na blogu ne napisa ništa o tome.

Sad će neki reći, “evo je opet, ko o čemu, baba o uštipcima”. Ali neću, bar ne u tom kontekstu. Evo dok kucam ovo, primećujem da mi se jako svidja žuta boja slova na sivom background-u. (nije profi, ali deformacija je sigurno)

Podseti me RainDog ovde, o nekim pravilima blogovanja. Primećujem da ja ne poštujem nijedno. “Pravila postoje da bi se kršila”, uglavnom koristim kad mi odgovara a nije od životnog značaja. Medjutim u komentarima je rekao je nešto što me je nateralo da se zamislim i priznam da je u pravu.

Najgore što jednom blogeru može da se desi, kao što sam ja na primer, koji piše samo o svom životu, je da nauči pomalo da prčka po dizajnu bloga, i da svoje trenutno raspoloženje i vizuelno prenosi na blog. U trenutku promene je sve idealno. Sve je sklopljeno, tekst sa dizajnom, i čitaoc čitalac ima potpun doživljaj. U čemu je problem onda? Problem je što kasnije blog utiče na autora, pa i na čitaoca. Jednostavno dizajn sam “tera” da i tekst ide uz njega, ako nije tako, promašaj je totalan.

Suština? “Čist papir” uvek ostavlja otvoren um, i slova, koje čitaoc čitalac sam doživljava na svoj način. Ne nameće ni tugu ni radost, apsolutno ništa. A ko je koliko vičan slaganju slova, tako će ga i doživeti.

Ova moja priča ipak ostavlja malo mogućnosti za “talasanje”, ali samo malo, tek da čitaocu nije dosadno. Jasno je šta sam htela da kažem – menjam dizajn danas. (što bi rek’o MM bolje dizajn nego da razvlačim nameštaj po stanu)

A onaj prvi deo posta vam ostavljam da sami zaključite šta sam htela da kažem. Pa ko kako razume.

73 thoughts on “Ma samo dok mi krene iz doo …

  1. Uh… ja sam trenutno nešto zbunjen, ali kad budem malo pri zdravim mislima, ili mozda u krajnjem očaju (dva stanja kad analiziram i pišem na blogu), da probam da napravim paralelu izmedju: ljudi stvari na blogu i u stvarnosti, komentara u blogu, komentara u stvarnosti… Nemam prevelik uzorak, ali tu su nekolicina ljudi, mada u uzorku nemam ni jednog starijeg blogera, ali… Znaci nekoliko bloger-bloger varijanti, onda bloger-čitač (poznata osoba), onda bloger- neko ko ne čita blog nego to cuje od blogera, i poslednja varijanta neko ko cuje od čitača bloga..

    Par puta (za zadnjih mesec dana, a i blog mi nije stariji mnogo) sam video reakcije kakve su mi nepoznate, i ako mislim, da ono što sam ja i ono što pišem na blogu su u popriličnoj korelaciji.

  2. pa da, ali komentari su na post, ako nekome kažeš nešto i dobiješ odogovor A, onda za to isto napisano na blogu, isti taj da odogovor B… hmm,. postoji problem. I ne mora da bude u komentaru, može da bude i postu…

    Ovo je možda prekomplesan problem, jer zalazi u paralelu izmedju dva mediuma, i šta sve ne još…

    Moj utisak je (možda grešim), da negativni komentari uglavnom se ne pojave, čak možda postanu pozitivni… Pa tako osoba koja bi me kritikovala zbog nečeg u stvarnosti (i to u većini slučajeva sasvim opravdano), može tu istu stvar da podrži na blogu… Nekako blog mu dodje kao rame za plakanje i saosećanja, niko neće napisati, “ali bre šta radiš sebi”…

  3. #zsteva
    Hm, ne mislim ovde na postove, nego na komentare.
    Ja pre neću da ostavim komentar, nego da napišem suprotno onome što mislim. Pitanje je samo koliko imam “moći” u datom trenutku da prećutim.
    A sad sam ja malo zbunjena tvojim paralelama.
    Nema ovde dileme, postoje ljudi koje poznajem i one koje “poznajem”. Postoje oni koje poznajem duže i one koje “poznajem” duže vremena.

    Pitanje je zašto neko neće da ostavi negativan komentar, ili pak pozitivan ako to zaista misli. Češće mi se dešava prvi slučaj.

  4. # zsteva
    OK. Možemo i ovako. Znamo da svako od nas ko piše blog, pokušava da svoje misli pošalje što većem broju ljudi. U realu je ograničen na neku brojku. I u realu aktuelno traje par dana, sem ako nije neka totalna tragedija (one jedino traju duže).

    Razumem da se neko ne oglasi komentarom na upućene misli, ali zar ne misliš da je licemerno, da ostavi totalno suprotan komentar?

    I po čemu to blog služi kao “rame za plakanje” ?

  5. Dobro, onda da ti i kažem šta mislim, da ne uvijam 😉 Kaže se čitalac, a ne čitaoc. Ja sam tvoj prilično redovan čitalac. Ne znam kako ostali čitaoci, između svih čitalaca, ali ja volim da dođem ovde.

    Dizajn: razumela sam ga kao neki znak u koji nisam imala uslova da se udubljujem. Primećujem dobar dizajn, ali isto tako uveče, kad se već smorim, strašno teško razabiram bela slova na tamnoj pozadini nekog jako dobro dizajniranog bloga.

    što se mene tiče, sa zanimanjem čekam tvoj novi znak. bolje i to nego da razmeštaš nameštaj po kući 😉

  6. # zsteva
    OK. Možemo i ovako. Znamo da svako od nas ko piše blog, pokušava da svoje misli pošalje što većem broju ljudi. U realu je ograničen na neku brojku. I u realu aktuelno traje par dana, sem ako nije neka totalna tragedija (one jedino traju duže).

    Ja ne pravim tu preteranu razliku, cak i kad pišem nešto ne mislim na gomile čitalaca, niti treba misliti na njeih, pišem uglavnom radi sebe i ljudi koji bi inače sve to čuli. Ali se eto ispostavi da ljudi koji me znaju godinama, saznaju iz nečeg na blogu nešto o meni, zašta su mislili da je totalno suprotno. Kako to tumačiti, nemam pojma…

    Razumem da se neko ne oglasi komentarom na upućene misli, ali zar ne misliš da je licemerno, da ostavi totalno suprotan komentar?

    Jeste licemerno, ako mislimo na razliku onoga što bi neko rekao face-to-face i onoga što napiše u komentar. I ja već neko verme pokušavam da izvučem bilo kakavu ideju oko takve stvari, meni se to uglavnom ne dešava, jer mi blog komentarišu prijatelji (i za sad to je ono što bih ja čuo od njih inače, čak su neki rezervisani, jer kao to čita još neko, zašta nema potrebe). Ali pratim po drugim blogovima komentare, i kao nepristrasni posmatrač vrlo često imam konfuziju šta se tu zbiva.

    I po čemu to blog služi kao “rame za plakanje” ?

    Pa ono, kako kome, da ublažim tezu, više kao emotivno pražnjenje…

  7. Ako nesto menjas zbog necijeg misljenja a ne zbog svog, onda ti je lakse da tog nekog malo oteras u pm.( u slucaju da ne cenis to misljenje)
    Ako menjas nesto zbog sebe, onda menjaj i uzivaj u onome sto radis, jer to sto ti radis, radis odlicno.
    Meni se svidjao prosli izgled i bio mi bas lep. Ovaj mi se taakodje svidja i jedinsven mi je.
    I ja sam u jednom trenutku pomislio ovo za zicu, ali mi se onda milion drugih lepsih misli pojavile , pa mi ovo bas lepo.
    Super ti je kako god odlucila.
    Pozdrav od Dede.

  8. Radim sta hocu i kako hocu, i bas me briga sta ko misli. Pisem zbog sebe, blog mi sluzi da “ispljunem” ono sto me u datom trenutku raduje, rastuzuje, smara, cudi….a ti draga moja, pa prosto, odusevljavas me.

  9. …Kada me budes iznervirala, reci cu ti to glat. Eto trapavica, prsti odose i pre nego sto zavrsih post.

  10. #Deda

    Mene nečije mišljenje može da natera na razmišljanje. Tako je i ovoga puta. A sve odluke u životu donosim sama, bilo da su malene bilo da su velike. Zašto sam donela odluku da promenim dizajn? Zato što se uvek setim iz kog razloga je nastao baš takav kakav jeste sad. I uvek me “tera” da pišem u “tom fazonu”, a to realno nisam ja.

    Neko mi je samo pomogao da to shvatim.

  11. # zsteva

    Emotivno pražnjenje – prihvatam 😉
    Dobro je da se još neko zapitao “šta se tu zbiva?”

    #electrasdreams
    I oduševljenje je obostrano, izgleda.
    Znam da ćeš mi ti reći sve bez pardona, zato te i volim. 🙂
    Ali znaš i sama, mnogi nisu takvi.

  12. Kad sam pročitala ono da menjaš dizajn, istog trena sam počela da pritiskam F5, da mi ne bude kao prošli put. :mrgreen:
    Pa, da OPET ne pomisliš : “Zašto AB ćuti? Možda joj se ne sviđa…” 😉

  13. Ne razumem se narocito u dizajn, ali sva tvoja resenja su mi se dopadala. Narocito je lepo na “Tragovima”. Jedino bih, ti sugerisala, ako dozvoljavas, da izbegavas ova bela, tanusna slova na ovakvoj podlozi, jer ja nekako tesko citam neke reci koje prelaze na desnu stranu. Zuta slova – super.
    I, ko je imao primedbu na sliku jezera?
    Na kraju, vazno je da se tebi dopada.
    Pozdrav.

  14. Suske…
    Valda si do sada videla kakav sam ja covek. Kako umem da budem bas neugodan u stvarnosti, bas i nisi imala prilike da vidis i nadam se da neces. E, vidis sad: i ja imam blog koji ni nasta ne lici, pogotovo moji postovi. Jednostavno, okrenuo sam celu stvar na nesto meni jako drago i lepo, a najvaznije- opustajuce…
    Zato i visim redovno na Opstini,( tu se nekako osecam pravim) a najgore od svega je kad se uzdrzavam od komentara, da ne bi usao u polemiku sa nekim buzdovanom ili balvanom…
    Ti si krenula otvoreno i skidam kapu za tako nesto. Pokusao sam ja na drugom mestu da se praznim, ali jednostavno ne ide.
    Zadnje sto sam smislio je da uzmem domen i napravim sadrzaj, pa da u jednom delu imam bas otvorene karte, i nek ljudi citaju svinjarije koliko im volja. Dizajn, smislicu vec nesto…
    Tvoj blog, tvoja stvar. Svi mi mozemo da dajemo razlicita misljenja a na kraju ti odlucujes sta ces i kako ces.
    Da mi se ne svidja tvoj blog, ne da nebi ostavio komentar, nego ga vise nebi otvorio…A svidja mi se vise zbog onoga sto pises, nego zbog toga-kako izgleda.

  15. @”I smeta mi što ljudi neće da ostave komentar da ne bi uvredili nekog. Neslaganje sa autorom ne znači uvek i vredjanje.”
    Mogu da ti kazem da si ti onda “redak zver”. Mnogi ne vole drugacije misljenje. Nazalost. I ljute se.
    Tako da je covek cesto u nedoumici i mora da bira izmedju iskrenosti i snishodljivosti.
    Ali, kao sto to neko gore rece, to zaista zahteva razmisljanje i malo dublju analizu.
    Tacno je da mnogi (ne mislim na tvoj blog, barem ni u kom slucaju ne samo na tvoj blog, na tvoj blog cak u najmanjoj meri) ostavljaju komentare samo reda radi, cesto nesuvisle i nemuste, i ne shvatam cemu takvi komentari sluze. Koja je njihova svrha?
    Ja volim uvece da malo prosvrljam po nekim blogovima. Pronadjem pokatkad dobre tekstove, ali me gotovo redovno razocaraju komentari. Pa, tekstovi se i pisu da bi bili komentarisani, zar ne?

  16. Evo i ja da ostavim komentar i da se oglasim jer se vrlo cesto prepoznam u nekim tvojim postovima ako nista drugo a ono bar zbog toga sto u redovima i izmedju istih umem kao i ti da prozivam, pa ko razumeo razumeo.
    Posto sigurno nisam u toj grupi koju si na pocetku spomenula, jer ti i ja nemamo neformalnih komunikacija, ne chatujemo, ne znamo se uzivo te je ovo na blogovima (nesto i na forumu) jedina komunikacija koju imamo, onda od mene nisi cula jedno, a dobila u komentaru nesto drugo. Ovo sam morala da se ‘ogradim’ samo zato sto sam ja obicno Sumnjivo lice 😉
    Meni se dopada ovaj dizajn, ima poentu, svrhu, a ne zamara i ne opterecujeme da kroz njega gledam sve sto pises.
    Na temu komentara ovakvih ili onakvih, zasto nema negativnih i zasto neki jednomisle, a drugo pisu, bih mogla mnogo toga da napisem ali to je diskusija koja prevazilazi ove okvire . Samo cu ti jedno reci, svaki tvoj komentar jako cenim, zato sto itekako pamtim kakvi su bili oni kad nisi znala da je blog moj. Sto ne volim da rade meni ne radim ni ja drugima. Mislim da ces shvatiti sta sam htela, uzasno sam umorna a nisam se uzdrazala da ne ostavim koment odmah. Ako je prevelika nebuloza, a ti vici da objasnim 😉

  17. #Ana J
    Da, u pravu si ta slova znaju da zamaraju. Nisi jedina koja je to primetila. Biće to uskoro onako, lepo i lako za čitanje. 🙂

    #Deda
    Ja sam uvek ono što jesam, na žalost ponekad zna to da zamori, ali većina me zna kakva sam. Oni u realu pogotovu. I znam da budem surova. sI smeta mi što ljudi neće da ostave komentar da ne bi uvredili nekog. Neslaganje sa autorom ne znači uvek i vredjanje.

    A možda mi je samo previše hvalospeva, ko bi ga znao.

  18. #Lang

    Ti ne spadaš u prvu grupu, a ni u drugu, slobodna sam da konstatujem. Pošto mi se čini da imamo slične odgovore na neka životna pitanja, i ja sam se par puta, i gotovo se uvek pronalazim u nekim tvojim postovima. A znam pouzdano da ne ostavljaš komentare reda radi, i to je jako bitno, bar meni. A jednom sam ti to i rekla. Nema tu šta da se krije.

    Komentar je daleko od nebuloze, i ti to znaš kao i ja. 😉

  19. U svakom slucaju hvalospevi prijaju.
    I bolje je da ima hvalospeva, negoli glupih i vredjajucih komentara.
    Iskren da budem, najvise volim kad nesto iz cuga procitam i to bude tako napisano da posle toga jednostavno nemam komentar, ili pak kad vidim da bilo koji komentar koji bi ostavio, moze samo da ruzi post iznad.
    Ti pises realno i tvoji tekstovi uvek imaju na mene takav efekat da jednosttavno moram da se nadovezem bilo cime. Cesto moje komentare drugi ne razumeju iako mi to nije namera. Ne volim da ostavim komentar samo da bi nesto napisao.
    Budi to sto jesi, jer genije puno puta ostane neshvatljiv.
    Zabole te za kritike.
    Pozdrav .

  20. #AnaJ

    Do sada nisam pisala tekstove da bi isprovocirala čitaoce, ovaj put jesam. Htela sam da se ljudi oslobode.
    Ja se dosta “muvam” po blogovima, i ostavljam komentare, ali stvarno kada imam šta da kažem. nekad ostavim samo pohvalu, jer nemam drugo šta da dodam, a post je na primer sjajan, bar meni, iako znam da je to najgluplji komentar koji mogu da ostavim, ali prosto želim da stavim do znanja da je neko napisao sjajn post ili priču, ili pesmu, šta god.

    A realno ja i jesam “redak zver”. I da, tekstovi se i pišu da bi se komentarisali. 🙂

  21. Сећаш се да смо једном учествовале у једној дискусији на “Општини” поводом сличног проблема. Проблем у комуникацији која је само писана, а није и усмена, свакако да постоји и тај проблем може да настане из више разлога.
    Није исто када се некоме нешто напише или када некоме нешто говоримо гледајући се очи у очи.
    Неко не прочита пажљиво, неко прочита, али погрешно разуме. Довољан је одређен редослед речи, погрешно написан зарез, па да реченица добије сасвим другачији смисао, који није желео ни онај који ју је написао.
    Некад нешто напишеш и у шали, али се деси да онај ко прочита, не разуме твој смисао за хумор, па се још и увреди.
    Иако ми се веома допада ова интернет комуникација, ипак сматрам да она има и много недостатака. Они се добром вољом ипак могу превазићи, јер зато и јесмо људи, а не машине и не радимо онако како нам је унапред задато. Барем не би требало.

  22. #deda

    Desi se da ljudi ne shvate ono što sam htela da kažem. I to je da tako kažem normalno. I mogu da komentarišu da im se ne svidja, neće me time uvrediti. Hoću da kažem, kad se ljudima nešto ne svidja, oni ćute, i kad im se mnogo svidja, oni opet ćute, neko i ne voli da komentariše i to razumem. Ali da se nekome nešto ne svidja, i kaže mi to ovako neformalno, a na blogu prećuti, ili napiše suprotno, to mi je stvarno totalno bezveze.

    A kroz sva ta moja pisanija, i komentare, naučim nešto. U svari stalno učim. Ako neko ne razume post, onda ga nisam dobro napisala. Ako mu se ne svidja ili pak svidja naučim nešto o tim osobama.

    Ako napravim grešku, i neko me ispravi, naučiću da drugi put ne pogrešim.

    Volim kritike, i to one prave.

  23. Retko ostavljam komentare po blogovima. Imam svoje razloge za to. Ne bih da ih objasnjavam. Za mene je i neostavljanje komentara, dovoljno dobar komentar, nekada mnogo jaci od pustih reci. Samo blogovanje otvorenog tipa je deo izvesne socijalne igre, na koju su neki ljudi spremni, a neki nisu. Akose upustas u takvu vrstu odnosa, treba biti spreman na sve sto igra donosi.
    Svaki bloger, ma kako se trudio da predstavi sebe i ne sluti, koliko zaista predstavlja sebe. Ne onako kako on to vidi, vec kako to vide oni koji citaju. Najgore sto blogeru moze da se desi, jeste da zapadne u patetiku i da pocne da se hrani komentarima koji spadaju u domen neobavrznih razgovora.
    Pogledaj komentare na svom blogu i na svim ostalim blogovima. Izdvoj one koje smatras vrednim, one koji su napisani samo da bi bili napisani, proracunate, snishodljive, uvredljive, bolne a dobronamerne. Onda sve te podatke izanaliziraj, zajedno sa njihovim auotirima i onome sto a pisu na svojim blogovima, sta znas o njima privatno i kakvi su njihovi postupci u nekim realnim situacijama.
    Nema mesta cudjenju. Sve je napisano ili u redovima ili izmedju njih.
    Sve je to komentar.

  24. I tekst i komentari zaslužuju da uđu u anale blogovanja. Cenim da će jednog dana biti deo nečijeg doktorata, bez zajebancije.
    Sama činjenica da je atol osetio potrebu da komentariše već govori za sebe. Kad god nešto napiše pomeri mi percepiju bar za milimetar.

  25. Upravo i mislim na taj tvoj post i diskusiju koja je usledila.
    Sto se tice poslednjeg pasusa ovog tvog komentara, ni ja ne znam cemu ta potreba da se cak i pod pseudonimom pise neistina.
    Meni je trebalo malo vremena da ukapiram “pravila” i razumela sam potrebu da se pise pod pseudonimom. Ljudima je lakse da nesto kazu i du udju u polemiku.
    Medjutim, imam utisak da se neki sasvim identifikuju sa tim svojim “drugim ja”, pa se i pod tim okolnostima boje da kazu sta misle, jer se boje polemike, neodobravanja i drugacijeg misljenja.
    Nije sramota da covek kaze ono sti misli, cak i ako ne naidje na odobravanje. Taman posla kada bismo svi razmisljali na isti nacin.
    I mene su na “Opstini” nekoliko puta poklopili i to zestoko, a ja tamo cak i ne koristim pseudonim. Nisam se zbog toga naljutila. Cak me je nateralo da bolje razmilim o nekim svojim stavovima.
    O onima koji koriste pseudonim da bi vredjali, drugom prilikom.

  26. #Deda

    Ne moram da zamišljam, zbog takvih “tapšanja” po ramenu i pakovanja sa strane je post i napisan. A već rekoh pravu kritiku volim. I imala sam sreću da za poslednjih godinu dana sretnem osobe koje se ne libe da mi kažu baš ono što misle. Takve ljude obožavam. I smatram ih prijateljima, jer, znaš i ti kao i mnogi drugi, da se prijateljstvo zasniva na iskrenosti pre svega.

    #AnaJ

    Sećam se diskusija na Opštini, bilo ih je nekoliko. Znaš i sama da sam u jednom trenutku, isprovocirana dešavanjima na Opštini, napisala i post o tome.
    http://www.opstinabor.com/blog/?p=58

    Није исто када се некоме нешто напише или када некоме нешто говоримо гледајући се очи у очи.

    Nije isto, saglasna sam sa tom konstatacijom. Ne vidim lica onih koji ostavljaju komentare. Ali isto tako moram da dodam da se upravo iz tih razloga, pošto se “sagovornik” ne vidi,vrlo često ostavljaju komentari koji nemaju veze sa onim što taj što ostavlja komentar zaista misli. Ima onih koji se oslobode dok su “sakriveni” pa vredjaju, a ima i onih koji sa podsmehom ostavljaju “superlative”. Ne razumem potrebu tih ljudi da to rade.

  27. #atol

    Iz silnih analiziranja, čitanja i pisanja napisah ovaj post. Napisala sam ga tako da ne ostavljam mogućnost da neko ostavi bezveze komentar, mogu slobodno da kažem, čak i posle nepročitanog posta. No desi se i to.
    No nije mi bila namera da komentarišem da li treba ili ne treba ostaviti komentar, već kad se neko reši da ga ostavi, zašto ne napiše ono što zaista misli. Ima milion načina da upakuje svoje neslaganje bez vredjanja.

    Samo blogovanje otvorenog tipa je deo izvesne socijalne igre, na koju su neki ljudi spremni, a neki nisu. Ako se upustas u takvu vrstu odnosa, treba biti spreman na sve sto igra donosi.

    I mogla bih da citiram ceo komentar.
    Ja očigledno nisam spremna, inače ne bih verovatno započela ovakvu diskusiju. Pokušala sam da skrenem pažnju onima koji me čitaju, da ovde, mogu slobodno da kažu sve što misle, ako već ostavljaju komentar. Da ne moraju “pravu istinu” da mi saopštavaju iza kulisa. Kad sam već napisala nešto JAVNO, a oni imaju potrebu da komentarišu, neka JAVNO i komentarišu i loše i dobro. LOŠE “zvuče” kada se saglase sa mojom, na primer, totalnom nebulozom (koju ja u datom momentu ne vidim, ili vidim, ili …)

    #RainDog

    Sad baš za doktorat i nisam sigurna, ali bi za diplomski mogla da prodje. 😉
    Ti čitaš ovu moju priču od prvog posta, i znam da razumeš “o čemu sam ja to eto sad htela …”
    A pre nego pročitam atol-ov komentar, obavezno pročitam sve ispred napisano, i post i komentare.

  28. #AnaJ

    Stvarno”na onim” poslednje pomenutim u tvom komentaru može se doktorirati!
    A moram da primetim, da je Opština specifičan blog. Tekstovi koje se objavljuju uglavnom su jaki, sa temama od životnog značaja za sve od nas. I tu pre mogu da se pročitaju “pljuvačine” pod psedonimom, nego snishodljivi komentari.

    Na ovakvim ličnim blogovima je totalno druga priča. Čitamo jedni druge, ne poznajemo se, ili jako malo, svi se sa svim “slažemo” svi smo pametni, ispravni, lepi … milina jedna.

  29. Prema onome sto je Atol napisao (blog, komentari= predstavljanje sebe) ja sam zasigurno jedan totalni bezveznjakovic.
    Ne da ima totalne istine u tome, nego je Atol 200% u pravu.
    Kad malo bolje razmislim , meni i odgovara epitet neozbiljnog, povrsnog i nadasve otkacenog bezveznjakovica.Zasto? Pa , jednostavno zato sto ljudi imaju u startu jednu pozitivnu notu koja meni savrseno odgovara. Prvi moj razlog za ovakvu vrstu komunikacije je opustanje kroz citanje onoga sto je meni lepo i interesantno.
    Kad krenem sa negativnim komentarima, moram biti spreman da odredjeno vreme provedem u koncipiranju recenice koja nece totalno uvrediti nekoga tamo, a pogotovo nemam nameru da se svadjam.
    Zato, samo opusteno, a imedju redova ko procita i shvati sustinu, on i ne ostavi komentar( posle,, posta koji treba da da do znanja,,).
    Lepo si napisala za ovaj tekst : da nedozvoljava lupetanje, pa se izvinjavam svima koji citaju moje komentare . Malo sam pokusao da uozbiljim isto…

  30. #Deda

    Pa ne moožemo stalno da pišemo i pričamo o zezanju. Čak i da jedan blog može da bude takvog tipa, naidju nekad i ozbiljne teme o kojima ljudi diskutuju, onako bezveze. To definitivno ne ide u prilog komentatoru.
    Ja ovde ne primetih da si se ti zezao.

  31. Naravno da nisam. Uzgred, jel znas da se moji komentari preskacu i kad su najozbiljniji, tamo negde.
    E, zbog toga i tamo nekih, meni sve ovo i sluzi za opustanje.
    Necu vise da smaram…

  32. Meni se svidjao i onaj i ovaj dizajn.
    Promenu sam shvatila kao promenu jer ti je mozda dosadio onaj dizajn ili jednostavno ti se ovaj bas svideo.
    Sto se tice blogovanja i pravila koje si pomenula ni ja nisam dobar bloger ( a sebe u neku ruku i ne smatram blogerom bar ne u potpunosti, bla bla duga prica) jer nekad nemam sta reci na neciji komentar, a obavezno ih procitam.
    Ma bre Suske, tvoja kucica tvoja slobodica, e to ti je to.

  33. Ne menjaj nista.
    Svidja mi se boja ovih sandalica…
    NNNNNNNNEEEEEEEEEEEE MMMMMMEEEEEEEEENNNNNNNNNNJJJJJJJJJJJAAAAAAAAAAAJ bre.

    Sad lakse citam, gledam…
    Ma ima da stavim na wolpeper ovaj blog, samo kad saznam kako…

    Svakoga dana u svakom pogledu ga razbijas…
    Ako pipnes ovu temu, ubacicu ti virus , pa posle moz da se slikas…

  34. #Deda

    Na većoj rezoluciji na pr 1280×1024 ne vide se samo sandalice (boje radosti ili … :rol: ) 😉

    A inače nije nova tema u pitanju. Temu ne menjam, samo prčkam po CSS-u 😀

    A da se slikam sa sandalicama ili bez njih? :mrgreen:

  35. Suske,
    svako od nas je vlasnik jednog seta karakternih osobina, navika, dogadaja i prilika koje su nas gradile i formirale, (tesale). Svako ima svoj nacin socijalnog ucesca i djelovanja. Sve to sto je uticalo na nas, oblikovalo nas je istovremeno
    razvilo odredene odbrambene mehanizme. Oni se koriste, i svjesno, a i nesvjesno. Naravno sve zavisi kolko je covjek umijesan u upravljanju istih.
    Neki znaju upravljati mehanizmima, ali ima i onih, gdje mehanizam upravlja njima…
    Blog svijet nije nista drugo do preslikavanje stvarnosti, koja ovdje dozvoljava nesto vise anonimiteta (zavisno od zelje autora). Ljudi su otvorili svoje blogove iz raznoraznih, sebi poznatih razloga. Neki su otvoreniji, drugi kruptirani i zatvorenijeg karaktera, ali takvi su kakvi jesu.
    Ni na ljude u stvarnom zivotu nemamo neki veliki uticaj. (osim, mozda samo pri selektivnom biranju prijatelja).
    Znas ono u stilu: “Pas laje, a karavani prolaze !”
    I u stvarnom zivotu imamo, laskavost, kontantnost, blagost u izjavama…..i ko zna cega jos ne. Zasto bi ovdje onda to bilo drugacije? Ljudi koriste mehanizme na koje su navikli, koje su uvijek koristili i koji su im poznati. Oni se ne mjenjaju, neovisno koliko osoba kojoj se obracaju, radije zeli, neku drugaciju alternativu.
    Svako daje samo ono sto ima da da, tj. ono sto posjeduje u sebi.
    Nama se to ponekad svida, a ponekad ne….Razumljivo!
    Ali mozda jednostavno prihvatanje cinjenice da su zivot i situacije formirale covjeka, onakvog kakav je (i ako ne po nasoj mjeri), daje nam osjecaj razumjevanja za druge sudbine i nacin na koji oni misle, komuniciraju ili presutkuju.
    Sto ne znaci da ih razumijemo … ali ih prihvatamo, takvim kakvi jesu. NI manje ni vise!
    Otvorene i jake osobe, mogu da daju ostrije i iskrenije misljenje, kao i da ga prime. Svi nemaju taj nervni (psihicki) sastav, neki su psihicki krhkiji … lomljiviji … ili jednostavno nikad nisu ni naucili da iskrenost nekuda dovodi i daje zeljenje rezultate.
    Mozda bi i oni zeljeli snagu, ali je nemaju, ne treba ih zbog toga kriviti, mozda radije razviti gledanje na stvari sa razlicitih pozicija i uglova … zbog sebe samog.

    pozdrav 🙂

  36. #AB
    Videlo bi se ali da je slikano iz drugog ugla :mrgreen:

    #Afrodita
    Saglasna sam da smo svi satkani od različitih materjala. Neki su otporniji na udarce, vlagu, sunce … neki nisu.
    Isto je i u realu i u blogosferi. Ne kritikujem, niti pokrećem pitanje zašto je neko takav kakav jeste. Vrlo dobro znam ko kakav komentar može da ostavi, ko se kako izražava, ko pokušava da bude blag, a ko da deluje opasnije nego što uistinu jeste. Nema tu dileme.
    Medjutim ako je neko blag, on će biti uvek blag. I javno, i iza kulisa. Oni otresitiji, oni i ne razmišljaju gde će da iznesu svoje mišljenje, imaju jasan stav i ne dotiče ih mnogo šta će neko da kaže na to. Sve ja to razumem.
    Ali ne razumem potrebu nečiju da me štedi zbog drugih. Dakle nisam ovde nikad postavila pitanje života ili smrti da bi nečiji komentar mogao toliko da me ugrozi, niti iko postavlja takva pitanja. Uglavnom su to opšte stvari milion puta već prežvakane i sagledane iz različitih uglova.
    Neće meni biti bolje ako javnost ne sazna da taj i taj misli to i to, i da to nije saglasno sa mojim mišljenjem, pa mora da o tome komentariše iza kulisa.
    Već napisah jednom, JAVNO napisano, slobodno može JAVNO i da se komentariše. Ako neko nije saglasan sa nečijim stavom, uglavnom ostavi i argument koji to potkrepi, ali to nikako ne znači vredjanje autora.
    Ono što sam pokušala da kažem i da u krajnjoj projekciji apelujem na blogere, da slobodno iznesu ono što misle. Ja čvrsto stojim na zemlji sa obe noge. Sama sebi sam najveći kritičar na svetu. Jeziva sam čak.
    Laskavci uvek laskaju. Neće mi neko postati bolji prijatelj ako javno ovde napiše “e super je”, a iza kulisa kaže “ne valja to, to, to …” To i nije laskavac.
    Ja na kraju jesam dobila komentar, ali nije strašno da taj komentar vide i drugi.

  37. Cek da vidi Walter, pa da saznamo kako da se slikas.
    Samo ti prckaj po css-u. Kad zavrsis, dacu ti moj blog i tamo da prckas, ako nemas pametnija posla.
    Dobro je sto moji moleri nisu videli boju sandalica, inace bi mi sad sobe bile u toj boji. -:)
    uh…

  38. Ko je dobacivao za stolom ?? 🙂

    Ma nema vise slikanja ovo je perfectamente…

    IJAAAAAAAAAAAOOOOOOOOO sto su dobre ove sandalice…

    i da ne ulazim u price ko je kome sta reko ili nije, reko jer nemam pojma o cemu se radi, moram samo da kazem da mi se i pored ovih fenomenalnih sandalica prosli dizajn vise svidjao. :'( Ako je to uopste BITNO.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.