Zašto pišem o komunikaciji?
Zato što je dobra komunikacija ključ uspeha, kojim god poslom da se bavite.
Ukoliko ne savladate osnovna znanja i ne naučite da komunicirate sa ljudima sa kojima sarađujete, nećete moći da napredujete u svom poslu. U svakom poslu morate da komunicirate bar sa jednom osobom. Kakva će vam komunikacija biti zavisi i od vas i od osobe sa kojom komunicirate. Međutim, ako radite na sebi, bez obzira sa kim komunicirate, vi ćete naći način da ostvarite svoj cilj i da osobu naučite dobroj komunikaciji, ako već ne možete da je izbegnete.
Ako niste u stanju to da uradite potrebno je da angažujete osobu koja to zna da radi.
Kako naći osobu koja će komunicirati umesto vas?
Čini mi se da je to jedan od većih problema, ne samo zato što ne postoje kvalitetne osobe koje se time bave, već što većina ne ume da pronađe te osobe niti je spremna da ih adekvatno plati.
Sinonim za komunikaciju je PR, a možda vam za dobru običnu svakodnevnu komunikaciju on uopšte nije potreban. Dakle, važno je da se zna šta je PR a šta je opšta komunikacija. Kao i to šta vama zapravo treba.
Smatra se da ako si PR sposoban si da komuniciraš gde god, o čemu god i kako god. A PR je zapravo opšte zvanje, kao što je opšte zvanje kuvar ili vozač i predstavlja nešto mnogo više.
O stručnosti bolje da ne počinjem, to je klizav teren i za prave PR stručnjake.
Nije zlato sve što sija, znamo jelte svi, ono što vi treba da uradite je da razlikujete taj sjaj.
Ono što većina poslodavaca uradi, pre svega zato što je to moderno a tek potom zato što smatra da je to i neophodno, je da angažuje nekog od stručnjaka za komunikaciju.
Dakle, angažuje PR stručnjaka.
Ti stručnjaci se mogu svrstati u dve grupe:
1.PR, Public Relation i ljudi zaduženi za odnose sa javnošću; 3 u 1 dakle; zlo savremenog društva
2.Ljudi zaduženi za odnose sa javnošću
Prvu grupu čine ljudi koji smatraju da je zvanje = znanje. Da veći broj stranih reči i izraza u opisu zanimanja ili stručne spreme povećava kredibilitet. Koji:
-misle da je dovoljno da se napiše a ne i da se potvrdi znanje iz oblasti kojom se bave
-smatraju da je komunikacija sama sebi svrha
-misle da im sam naziv obezbeđuje neki respektabilan položaj
-zaboravljaju osnovni korak – upoznati osobu sa kojom želiš da komuniciraš
-nisu savladali sve kanale za komunikaciju
-ne znaju kako da se ponašaju u kriznim situacijama – kako da odgovore na napad
-kako da odgovore na pohvalu
-nađu način da se za njih čuju samo pozitivne stvari
Primer iz prakse + savet
Vi ste PR nekog javnog preduzeća koje postoji zbog građana a ne građani zbog vas. Zovu vas telefonom i nude saradnju. Odbijate da čujete detalje već molite sagovornika da vam pošalje email kako biste mogli da dobijete na vremenu, uz komentar da znate da čitate. Na pitanje da li želite komunikaciju da nastavite elektronskom poštom odgovarate sa NE, jer je živa reč – živa reč! Zakazujete razgovor za dva dana.
Nakon 2 dana, kada vas osoba pozove, vi kao PR imate spreman odgovor koji pokazuje da niste ni pročitali email a ako ste ga pročitali niste ga razumeli i dajete neadekvatan odgovor uz opravdanje da niste mogli da ostvarite komunikaciju sa kolegama za 2 dana. Na sugestiju da ste promašili poentu i da je to važno za sve građane a ne samo za jednu branšu, vi izgovorite „Zovite drugo javno preduzeće, oni rade za građane, mi ne“.
Ovakva komunikacija ne vređa klijenta već kolege. Ovakva slika o nekoj javnoj ustanovi je ogledalo ne samo branše već ogledalo društva i države u kojoj živimo.
Ako niste zainteresovani za saradnju potrebno je da izgovorite čarobne reči „naša ustanova nije zainteresovana za saradnju sa vama.“
Naravno, to je veoma teško da se uradi, naročito ako bi vaša ustanova morala biti zainteresovana za taj vid saradnje.
Ako znate da se predstavite kao PR ili Public Relation ili osoba zadužena za odnose sa javnošću ili ono najgore, sve to odjednom, onda treba da naučite da radite taj posao, pogotovu ako radite za javnu ustanovu koja je svakodnevno u komunikaciji sa građanima.
Ako ne znate da komunicirate, a to vam je posao, imate dve mogućnosti, da naučite svoj posao ili da se uklonite sa tog radnog mesta.
Drugu grupu čine ljudi koji znaju šta rade. Znaju kako treba da rade. Znaju sve o sebi, sopstvenom znanju i sposobnostima. Znaju da postoje različite vrste komunikacija i različiti kanali za komunikaciju.
Dobar PR zna kako se komunicira:
-sa poslovnim partnerima
-sa drugarima, prijateljima, poznanicima
-saradnicima
-usmeno u širem smislu
-pisanim putem u širem smislu
-u medijima
-putem interneta
Znaju vrlo dobro kako da izgrade određene odnose sa ljudima i znaju kako da od običnih ljudi dobiju poslovne partnere.
Ako niste prošli osnovnu obuku, bar kraći kurs iz komunikacija, ništa ih nećete razumeti.
Ono što vam nikada neće reći to je način na koji oni rade, zapravo kao što niko od vas neće reći sve detalje u vezi posla kojim se bavi. Ljudski strah od konkurencije zasnovan na stalnom učenju, stalnom preispitivanju, slušanjem konkurencije a ne samo osluškivanjem i držanjem neprijatelja mnogo bliže nego prijatelja je prirodan, normalan i pravi pokazatelj koliko ste dobri u onome što radite.
Ako niste u stanju da izađete na crtu sa boljima od sebe, ako niste u stanju da priznate sebi da postoje bolji od vas a da se pritom ne trudite da učite od njih, batalite posao kojim se bavite i pronađite nešto što znate da radite. Ako ne postoji posao koji poznajete dovoljno dobro da možete da uradite sve prethodno nabrojano, učite.
Ne postoji drugi način.
Prethodni postovi o komunikaciji:
Komunikacija-primanje poruke
Komunikacija-brzina reakcije
Komunikacija-odgovor
